Жене у Војсци

Војни службеник Зора Милић

Безбедно лансирање ракете са лансера 240. самоходног ракетног дивизиона ПВО и погађање циља у ваздушном простору не би било замисливо без свакодневног ангажовања Зоре Милић, механичара за радарско-рачунарска средства са двадесетогодишњим искуством и гласом врсног стручњака и професионалца.

Рођена у Санском Мосту, Зора је, након завршене Војне школе стручних радника у Рајловцу, уз свог супруга професионалног старешину Војске Србије променила низ гарнизона, од оног у Бања Луци и првог запослења у бањалучком Ваздухопловном Заводу “Космос”, преко Скопља у коме је провела три године до Ниша. Након шестогодишњег рада у Краљеву где јој се гаси радно место долази до Новог Сада где се породица сместила у подстанарском стану.

Иако стручњак за електронику Зора је, како каже, до краја радног времена, али када затреба и потребе јединице то налажу и ван њега, мајстор за електронику, а после тога брижна мајка деветнаестогодишњег Александра и дванаестогодишње Јоване и домаћица. Кућне поправке препушта супругу уз њену повремену стручну асистенцију.

Свој колектив, људе, поверење у стручност и пажњу којом је окружена не би ни за шта мењала.