Жене у Војсци

Потпоручник Мирјана Сакић

Већ пет година ради у Гарди, у Батаљону Војне полиције, у јединици у којој су традиционално, најбољи и најспремнији. На селекцију и избор припадника те елитне јдинице Војске Србије свакако утиче и њихов психолог. Нема никакве сумње да потпоручник Мирјана Сакић има довољно и војничког ауторитета и стручног знања да квалитетно (пр)оцени ко од многобројних кандидата за једну од најпопуларнијих јединица Војске Србије задовољава строге професионалне критеријуме. Јер бити гардиста, к томе још и војни поицајац није нимало једноставно. Поред општег и стручног знања, универзалног познавања борилачких вештина, поседовања довољне (нешто више од просечне) количине адреналина у телу, тражи се и хладна глава, много стрпљења, спремности на изузетне напоре. Потпоручник Мирјана Сакић добро познаје такве људе. И све чешће веома сигурно их препознаје.

- По завршетку факултета, краће време радила сам на Војномедицинској академији, у Институту за ментално здравље, где сам имала прилику да научим доста о специфичним војничким проблемима и тешкоћама. Уз то, потичем из војничке породице, доста сам се селила и тако и на својој кожи осетила шта тај чин представља за официре и подофицире, али и њихове породице. Извесну нелагоду, краћу, или дужу, носи и промена дужности, а она је честа у Војсци, баш као и однос субординације, тако карактеристичан за војну организацију... Та искуства значајно ми помажу да на прави начин разумем припаднике јединице којој припадам и у којој сам најпре имала статус цивилног лица. ''Активирала'' сам се пре две године, ради извесног побољшања професионалног статуса, али и због целовитијег сагледавања војничке професије, људи у чијем сам окружењу. Прави, квалитетан, потпуни трупни психолог постаје се кад на својој кожи осетиш све лепоте и тешкоће трупе – каже потпоручник Сакић.
Војни позив обилује стресним ситуацијама, у Војној полицији они су можда и бројнији, сложенији и чешћи, па треба имати довољно снаге и способности да се суочиш са изазовима и свакодневним ризицима. Са кризом из које ''обични људи'' често јако тешко налазе излаз. Мирјана Сакић од сваког припадника јединице у којој ради ствара лидера, спремног управо за такве ситуације, такве изазове. На Факултету безбедности специјализира из области кризног менаџмента, тако да ће јој и та знања помоћи да успешније предвиди аситуције у којој се могу наћи неки од припадника Војне полиције.

Оно што њен посао психолога у трупи чини још узбудљивијим, необичнијим, сложенијим и по чему се, свакако, разликује од својих колега у цивилству, јесу релативно честе вежбе и логоровања, односно вишедневни боравак у теренским условима. Како се, као жена, прилагодила тим, нимало лаким захтевима струке којом се бави?

- У јединици Војне полиције, у Гарди уопште, па и у Војсци, не би требало гледати на то ко је мушко, а ко женско, на послу није важан пол онога ко извршава задатке, већ квалитет обављеног посла. Само то је од правог значаја. Извесне тешкоће на терену решавају се тамо где настану, на лицу места, ако нема услова за посебну собу, има за шатор, ако нема ни за посебан шатор, постоје завесе за заклањање од погледа, ако купатила нису одвојена, купамо се у различито време, итд. Кад постоји обострано разумевање, нема неспоразума ни тамо где би могло да их буде, с обзиром на изузетно мали број жена у војсци и још увек неприлагођене услове за њихов боравак. Очекујем да се, ускоро, с повећавањем броја жена у јединицама, побољшају и смештајни капацитети, раздвоје објекти за боравак и одржавање личне хигијене... Али, што се тиче односа према раду, обављању дужности и извршавању обавеза, нема пардона. Квалитет урађеног посла не зависи од  пола извршиоца. То је, ваљда, у 21. веку свима јасно – каже потпоручник Мирјана Сакић.