Интересантна занимања

Стрелац

Војник-стрелац је основна и уједно најчешћа дужност у Војсци Србије, али то не значи да је оспособљавање за стрелца једноставно и лако. На самом почетку обуке војници-стрелци усвајају теоретска знања о намени, главним деловима, тактичко-техничким подацима, принципу рада и борбеним особинама аутоматске пушке М-70 7,62 мм, а потом увежбавају руковање са пушком и ставове за гађање. Теме тактичке обуке попут пребацивања по групама, оделења у нападу и одбрани, рада у патроли или маршевања имају за циљ да војника-стрелца оспособе да буде део борбеног тима.

Велика пажња у Војсци Србије придаје се и физичкој обуци, па су зато војници-стрелци свакодневно на кондиционим тренинзима, пешадијским препрекама или часовима борилачких вештина. У другој фази оспособљавања за професионалног војника на дужности стрелца повећава се број часова за развој снаге, издржљивости и вештина, што по по правилу доводи до вишеструког унапређивања физичке припремљености војника-стрелаца у односу на улазне параметре.

“Круну оспособљености стрелца представља успех на бојном гађању - тврди разводник Никола Чорбић из Друге бригаде Копнене војске - јер на линији гађања види се све, а поготово ко је добар стрелац”. Тајну стрељачког умећа открива његов колега разводник Иван Радосављевић: ”Упуцана пушка, подешен нишан за одређену даљину, смиреност и промашаја нема”. Никола и Иван су сопствену вредност већ доказали на стрелишту Друге бригаде КоВ “Зимовник” и на интервидовском полигону “Пасуљанске ливаде”, али и даље упорно вежбају, како би увек били на висини задатка. Само тако могу бити, воле да цитирају народног песника, “кадри стићи и утећи и на страшном месту постојати”.

Поред гађања из личног наоружања, стрелци изводе и гађања ручном одбрамбеном бомбом, ручним ракетним бацачем 64 мм и осталим пешадијским борбеним средствима. После извршења јединачних бојних гађања, они најбољи могу да наставе обучавање за поједине специфичне дужности попут снајперисте, пушкомитраљесца или послужиоца минобацача. На крају друге фазе обуке стрелци добијају и сертификат да су оспособљени за ту војноевиденциону специјалност.

Војници-стрелци имају занимљиву предисторију, па тако бележимо да је ратни лук био основно наоружање средњевековних армија и да су војници-стрелци били носиоци ратних дејстава. Ратни лук почиње да нестаје са ратне сцене појавом барута и мускета, мада неке оружане силе и у модерно доба имају у свом саставу јединице наоружане самострелима. За разлику од стрела и ратних лукова, којих је све мање у наоружању, војници-стрелци и даље представљају основу сваке војске и ударну снагу краљице рата - пешадије. Наравно, стрелама дугују само назив свог занимања, док војници-стрелци данас гађају из савремених и прецизних оружја.