Интересантна занимања

Падобранац

Једно од оних занимања, због којих се војни позив воли више од других, свакако је и падобранско. Бити падобранац, лебдети небеским пространством и уживати у високој дози адреналина, сан је многих дечака. Одлучни да небом крстаре, иако нису обдарени крилима, људи су изумели падобране и тако омогућили остварење тог, по многима, најлепшег и најтрајнијег људског сна.

Нажалост, падобранац не може да буде свако ко то жели. У Специјалној бригади Војске Србије, у 63. падобранском батаљону, окупљени су они највештији и најхрабрији, падобранци који у својим падобранским књижицама нови скок уписују чешће од других, бар неколико пута месечно. Они који се определе за падобранство једноставно не могу без скокова, без крстарења небом, без оног осећаја слободе који нам даје лет кроз ваздух. У тренутку кад повуку ручицу и кад се, неколико стотина метара изнад земље, падобран отвори уз снажан трзај, заборављају се напори који прате падобрански позив.


А они нису мали. Да би неко постао војни падобранац, није довољно само да заврши средњу војну школу, па Војну академију. Најважније вештине стичу се током основне падобранске обуке која има и селективни карактер. Они који прођу ту, прву, степеницу ка слободном небу, који успешно савладају скокове са и без опреме и оружја, с округлим падобраном и падобранском куполом у облику крила, који се изборе са страхом, тим неизбежним пратиоцем сваког падобранског скока, могу да кажу да су нешто ближи свом сну. После тога очекују их бројни вишемесечни курсеви, попут летњег и зимског алпинизма, скијања, преживљавања у природи, често у веома суровим условима.

Падобранац је увек у свом сну. Кад не скачу, онда се припремају за скокове, мисле о њима, маштају, сећају се часова проведених у ваздуху. То је посебно искуство. Пре скока падобранци стрепе због неизвесности и ризика који, неизбежно, прати њихов позив и чини га толико изазовним и непоновљивим, затим бескрајно уживају док лебде небеским плаветнилом, да би, при слетању, по ко зна који пут у мислима преметали лекције о правилномн и сигурном доскоку.

И тако из дана у дан. Живот падобранца чине сати и сати проведени у обуци, на курсевима и уз падобран, уз другове с којим се дели заједничка судбина. Лично сиксутво дели се и упоредјује с искуством колеге, уочене слабости се анализирају, евентуалне грешке отклањају. Тако се развија виши ниво искуства, заједничко исксутво које обогаћује оно лично и доприноси да сваки наредни скок буде сигурнији и лепши.