Жене у Војсци

Разводник Гордана Мијатовић, возач амфибијског транспортера

За командама амфибије

У професионалном саставу Првог понтонирског батаљона Речне флотиле стационираног у Шапцу, војничке дужности послужилаца понтонирског моста, понтонирских чамаца, реморкера, ванбродских мотора успешно обавља и 21 припадница женског пола.

Разводник Гордана Мијатовић већ две године запослена je као једина жена возач амфибијског транспортера ПТС-М, речне грдосије тежине око 18 тона и мотора од 350 коњских снага, која преко водене препреке без проблема превезе 70 војника под пуном опремом или борбено средство тежине до 10 тона.

А управљати амфибијским транспортером није нимало лако ни једноставно. Гордана објашњава како је потребно прилично снаге да би се гусеничаром управљало током кретања по копну. Насупрот томе, када се нађе у води управљање је далеко једноставније, попут кормиларења великим чамцем. Сам улазак амфибије у воду од возача захтева увежбаност и концентрацију како би се избегло преливање воде преко валобранске плоче и на време искључио гусенични погон, а укључиле две погонске турбине. Ништа компликовано, само треба бити беспрекорно обучен и увежбан, напомиње Гордана.

Како свака река крије своје ћуди, током превожења су могући, а и дешавају се, непредвидиви случајеви попут насукавања па је за правилно и правовремено реаговање, поред стручности и вештине, од изузетног значаја и присебност возача и командира амфибије. Одговорност возача за правилно управљање празном амфибијом је велика, али када се у њу укрца скупоцено борбено возило, наоружање и посебно људи, она је несагледиво већа. Из тога разлога и четворомесечна ангажовања на терену Гордани не падају тешко. На њима су најбољи услови да се утврде знања, увежбају предвиђене радње и до краја испече нимало лака ни једноставна дужност професионалног возача амфибијског транспортера.

Професионални припадник Првог понтонирског батаљона разводник Гордана Мијатовић то најбоље зна – и примењује.

Амфибија уместо парфимерије


Изазови војног позива, наклоност ка униформи, али и сигурност посла и пристојна плата били су одлучујући да Гордана, готово крхке девојачке грађе, напусти место трговца у парфимерији и конкурише за дужност професионалног војника у понтонирској јединици Речне флотиле. Како у шали каже, из продавнице мириса села је за команде амфибије – и није се покајала. Општу и специјалистичку обуку савладала је са успехом, а уз несебичну помоћ и старешина и колега убрзо овладала готово свим тајнама вожње амфибије на копну и на води.