Интервјуи
02.12.2008

ИНТЕРВЈУ НАЧЕЛНИКА ГЕНЕРАЛШТАБА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ ГЕНЕРАЛ-ПОТПУКОВНИКА ЗДРАВКА ПОНОША ЗА ’’КАЖИПРСТ’’ ТЕЛЕВИЗИЈЕ Б92


Б92: У наредна два дана шефови дипломатија НАТО-а разговараће о Косову. Како је рекао портпарол НАТО-а, о иницијативи Србије да се измени Кумановски споразум, потписан '99. године, за сада није било разговора, али су шефови НАТО-а са тим упознати. Идеју за ревизију Кумановског споразума који се тумачи као капитулација после НАТО бомбардовања смо чули први пут пре неколико дана, прво од начелника Генералштаба, а потом и од председника Тадића. Како је објашњено, реч је о укидању копнене и ваздушне зоне безбедности. Зашто и који би ефекат био укидања тампон зоне кључно је питање за госта Кажипрста господина Здравка Поноша. Добро јутро, хвала што сте овде. Господине Понош, Џејмс Апатурај није директно рекао да ће шефови дипломатија разговарати о ревизији Кумановског споразума, то јест о иницијативи Србије да се тај споразум измени у неким деловима. Очекујете ли ви да ће ипак о томе бити речи у наредна два дана?

Понош: Ја сам питање ревизије Кумановског споразума покренуо пре десетак дана у Бриселу и детаљније га разрађивао прошле недеље на састанку са адмиралом Фицџералдом у Напуљу. Све скупа десетак дана није време где може да се очекује реакција на министарском нивоу и измена дневног реда њихових састанака, тако да не бих био оптимиста по том питању да ће то већ бити једна од тема на састанку тог нивоа. Али у сваком случају важно је да је иницијатива регистрована, да је ушла у систем и сад је наравно потребно да се обаве и политичке консултације. Мој задатак и моја идеја је била да покренем то питање на војничком нивоу, односно са људима с којима ја имам комуникацију, а то су били командант НАТО снага у Европи генерал Кредок и командант јужног краја НАТО-а генерал Фицџералд.

Б92: Могли смо прочитати да сте рекли да постоји индиција да експерти већ седну и разговарају у наредне две недеље. Који експерти?

Понош: Ја сам то предложио генералу Кредоку, да је најбољи начин да кренемо у тај процес тако да ће да седну експерти са обе стране и поразговарају о томе шта би имало смисла да се мења и што би било војнички утемељено и прихватљиво за обе стране. Значи, ја рачунам на војне структуре НАТО-а и Шејпа из Монса и на официре из Генералштаба Војске Србије.

Б92: Чија идеја је у ствари т била а ревизија споразума, ко је иницијатор те идеје овде?

Понош: То је тема која је присутна у Генералштабу, у стручним круговима као проблем који треба да се отвори, јер једноставно је стање било неодрживо. Питање је било подесног политичког момента, наравно, војска не може да лансира неку тему самостално него да предлаже ономе ко има овлашћења и политичку моћ да каже - сад је време.

Б92: А ко је проценио када је тај политички моменат?

Понош: Председник Србије, наравно.

Б92: И онда сте ви ту идеју изнели званично?

Понош: Тако је, зато што ја имам овлашћења да разговарам са војним структурама НАТО-а и то сам учинио. Мој пут у Брисел није био на ту тему, ја сам тамо присуствовао седници војног комитета евроатлантског партнерства и тамо сам имао и презентацију на тему сарадње војске Србије и Кфора. То је била прилика да укажем шта је било добро свих ових година, од '99., а шта је и лоше и да укажем да у неким стварима се срећемо са контролом штете. Кад то кажем мислим на чињеницу да је Кфор ушао у један процес изградње или асистенције у грађењу такозваних косовских безбедносних снага и указао сам на потребу да се неке ствари мењају на терену, у овом случају уз административну линију са наше стране.

Б92: Ми нисмо чули шта у НАТО-у мисле о тој идеји, али када сте им ви ту идеју износили, претпостављам на састанцима, јесу ли климали главама, јесу ли се сагласили?

Понош: Генерали су имали разумевања зато што сам ја користио војничку аргументацију, тако да кажем. Аргументација је да се стање на терену доста променило, хајде да кажем...

Б92: Шта?

Понош:... административне линије Косова и Метохије. Имамо чињеницу да је прихваћен извештај Бан Ки-Муна и да имамо сад реконфигурацију Унмика, да имамо долазак Еулекса, да имамо нову безбедносну констелацију у том смислу. Имамо чињеницу да се формирају такозване безбедносне снаге Косова уз учешће НАТО-а. Појављује се један нови безбедносни ентитет који није био предвиђен у моменту када је писан Кумановски споразум и Резолуција 1244. Имамо ситуацију да свих ових претходних година смо ми, односно Војска Србије, пре тога Војска Србије и Црне Горе и Војска Југославије, успела да изгради један однос поверења са снагама НАТО-а на Косову и Метохији, односно са снагама Кфора. Од момента '99. кад су то биле две супротстављене, зараћене стране, дошли смо до пре пар година у ситуацију да смо имали спортске сусрете, да смо изводили заједничке патроле. То је све указивало на висок ниво поверења и разумевања, то је тај део приче шта се дешавало на терену. Ако је то тако, зар стварно треба да постоји некаква тампон зона између таквих снага?

Б92: Добро, али какве везе има тампон зона, на пример, конкретно, са формирањем Еулекса?

Понош: Па, Еулекс није био предвиђен, нити се о њему говорило ни у моменту када је потписиван Кумановски споразум, ни кад је потписана Резолуција 1244, у ствари кад је прихваћена. Говорим о промени безбедносне консталације у ових претходних 10 година, много тога се променило. Променила се перцепција Србије на Западу, променила се вероватно и перцепција Запада у Србији. Ми се суочавамо са контролом емоција, а они се суочавају са потребом да контролишу инерцију политике која је била присутна свих тих година. Политички део целе приче је чињеница да је Србија у међувремену ушла у Партнерство за мир. Партнери не би требало да имају војне тампон зоне једни између других.

Б92: Али ви сте рекли да ми више немамо партнерски однос са НАТО-ом какав смо имали.

Понош: Ја сам рекао да не могу да промовишем партнерски однос са командантом Кфора у ситуацији кад Кфор извршава задатак који по нашем виђењу није у складу са Резолуцијом 1244. И зато сам и прекинуо састанке на том нивоу са командом Кфора, али с друге стране, много је важно да схватимо да се ситуација на терену мења, да се тамо ипак нешто дешава, да се формирају те безбедносне снаге Косова. Ми се љутимо, али та љутња не сме да буде на нашу штету.

Б92: Да ли ви те безбедносне снаге Косова схватате као опасност по Србију?

Понош: Не, у овом моменту све што подразумева, колико је нама познато, формирање тих безбедносних снага, 2.500 лако наоружаних, могло би се више рећи снага типа жандармерије него војске, али са могућношћу ако се то буде радило у складу са Ахтисаријевим планом у догледно време то нарасте и на 5.000 и да еволвира у нешто што свакако не би било прихватљиво. Није наравно ни ово...

Б92: Шта није прихватљиво?

Понош: Па, није прихватљиво да се формирају неке нове безбедносне снаге у региону какве не предвиђа никакав регионални споразум о контроли наоружања или некакав шири контекст контроле наоружања у региону, без обзира да ли је то калибар 5,56, 7,62 или неки већи, али појављује се нека формација која носи униформе...

Б92: Добро, то значи да ви практично не верујете да би НАТО, односно Кфор, односно међународне снаге спречиле формирање армије Косова?

Понош: Ми не можемо да се бавимо нагађањем шта ће бити кад буде. У овом моменту имамо проблем који је политички за Србију неприхватљив, јер није у сагласју Србије, за разлику од мисије Еулекса, која долази у сагласју са Србијом. У ствари имамо два процеса, овај процес реконфигурације Унмика и доласка Еулекса је рађен тако да је Србија партиципирала у том процесу, дала је своје мишљење, оно је уважено, оно је на линији Резолуције 1244, али формирање такозваних косовских безбедносних снага није рађено уз консултације са Србијом, него је рађено на бази Ахтисаријевог плана. За Србију то није прихватљиво и ми нон-стоп указујемо да се тако не гради партнерство.

Б92: У реду, и сада ви тражите укидање тампон зоне. Који је ефекат тога, шта то значи?

Понош: Желимо да имамо активну улогу у целом том процесу, ово је део те активне улоге.

Б92: Шта значи активна улога?

Понош: Активна улога је да, као што рекох, прича у којој се ми противимо томе, љутимо се, ситуација се ипак развија у том смеру, а ми само и даље статирамо и љутимо се, није једноставно политички мудра, зато идемо са активним приступом и кажемо - тамо се нешто дешава 10 година после рата, ми мислимо да су се створили услови да се мењају одредбе споразума који је регулисао режим понашања са друге стране административне линије. Ја не знам да ли су наши грађани свесни чињенице да ми у ствари не да немамо пун суверенитет над јужном покрајином, над Косовом и Метохијом која носи известан проценат територије Србије, ми у пуном смислу немамо чак ни суверенитет над још толико територије кад се погледа колико обухвата ваздушна зона безбедности, јер у тој зони безбедности наши борбени авиони не могу да лете. Након свих релаксација и даље је тај режим остао, ми можемо само да уведемо хеликоптер до 5 км, а и тада то може да буде само лако наоружан, 7,62 и чак и кад иде санитетски хеликоптер командант Кфора мора да да сагласност. То једноставно после 10 година, 10 година после рата је неодржив режим, не може политички да се оправда и партнерски не може да се тумачи.

Б92: У војном смислу шта је ефекат укидања тампон зоне? Шта практично то значи?

Понош: У војном смислу за нас то значи пуну слободу кретања и суверенитета над тим делом територије Србије.

Б92: Значи до границе, до административног прелаза?

Понош: То није... до административне линије, тако је, да.

Б92: Што значи шта, ви ћете...?

Понош: То значи да ми можемо да распоређујемо војне снаге, да се крећемо, да летимо нашим ваздухопловима до те линије без тражења било какве сагласности команданта Кфора, јер, сложићете се, није нормално да 10 година после рата командант Кфора има ингеренције не само унутар административне линије, односно на територији Косова и Метохије, него и ван те линије до дубине од 25 км.

Б92: Добро, то смо потписали '99, је ли тако?

Понош: То је било у моменту завршетка рата и непријатељстава, 10 година после тога све се променило. Замислите Европу '55. године да су се примењивале и даље неке одредбе неких споразума кад је рат завршавао или чињеницу да упоредите овлашћења команданта Кфора данас, 10 година после рата са овлашћењима, не знам, генерала Мекартура у Јапану пар година после рата, то једноставно нема смисла.

Б92: Зашто је у безбедносном смислу важно да ви имате контролу у тој тампон зони?

Понош: Па, зато што је то ровито подручје, опште је познато да не постоје безбедносни проблеми на Косову и Метохији или са наше стране административне линије, који остану зачаурени са те стране. Увек кад имамо неку безбедносну турбуленцију она се прелива, на крају крајева, природа тих безбедносних проблема је таква, то нису класичне војне претње, то је организовани криминал, верски и друге врсте екстремизма. А уз границе, па и уз административне линије увек се развијају и легални и нелегални бизниси. Важно је да су институције Србије у стрању да контролишу...

Б92: А да ли је то посао војске да контролише организовани криминал и то?

Понош: Посредно, као друга линија одбране, да, као што је и посао Кфора на Косову да се супротставља свим ризицима онда када, до сада Унмик, а од сада даље и Еулекс, нису у стању да изађу на крај са тим. Ми смо имали, на крају крајева, ту ситуацију 2000. године кад смо имали побуну у копненој зони безбедности, кад је на крају крајева тадашња наша војска добила овлашћење да уђе у копнену зону безбедности, јер је другој страни, односно НАТО-у било јасно да је варијанта у којој постоји један појас који не контролишу војне снаге него само лако наоружане полицијске снаге велики ризик за безбедност и са друге стране административне линије. Ја мислим да ми имамо добру понуду и за другу страну, ми нудимо сарадњу, на крају крајева...

Б92: Ко је друга страна у овом случају, Кфор?

Понош: Кфор, наравно.

Б92: Која је понуда за њих?

Понош: Понуда за њих је да подигнемо ниво сарадње, а то ћемо урадити тако да се не гледамо са дистанце од 5 или 10 или 25 км, да тражимо сагласност да можемо да вршимо покрете наших снага у тој зони. То наравно не имплицира директно нашу намеру да доведемо тамо пет батаљона, немамо потребе за тим, али једноставно, није нормално 10 година после рата да имамо ограничење у тој зони.

Б92: Да, али кажете да је безбедност ровита, али је релативно мирна, је ли тако, да Србију другачије перципирају са Запада него што је то било '99. године. Које су ваше пројекције, ако је вама важно да изађете на ту административну границу? Какве су прогнозе или пројекције војске, ако вам је важно да изађете са војском на административну границу?

Понош: Нама је наравно јако важно да Војска Србије може да контролише територију Србије, у овом случају политичка мудрост, разум, одмереност указују да је то до административне линије. То је питање и суверенитета.

Б92: Али зашто то није 2007. тражено?

Понош: Вероватно политички није могуће у том моменту, нисмо имали такав политички замах. Ми верујемо да смо свих ових година стрпљиво градили своју позицију, квалитетно и поуздано партнерима у односу са европским и евроатлантским институцијама, у оба случаја са Бриселом наравно. И свуда смо показали у пракси да ми поштујемо преузете међународне обавезе. Ове четири године са наше стране административне линије није била ниједна чак ни ненамерна повреда те линије, са стране Кфора било је, али ми имамо чак и разумевања за то, они мењају снаге сваких 6 месеци, долазе неки нови контигенти.

Б92: Добро, али каква је ваша безбедносна процена?

Понош: Могуће је контролисати безбедносно стање на Косову и Метохији, ја сам указао управо који су то безбедносни изазови које ја видим тамо. Вероватно сте уочили да нисам видео ниједан директно војни ни потребу да га војска решава, било која, чак ни Кфор унутар Косова и Метохије, јер ствари могу да се држе под контролом политички и ангажовањем безбедносних агенција и полицијских снага, јер је то таква врста проблема. Тако може да буде и са ове стране, међутим, ако политички некоме буде уносно да изазове проблем, онда тај проблем може да ескалира у нешто много веће. Имамо на крају крајева такво искуство. Ако у догледно време дође до свести да самопроглашена независност после 10 месеци или 12 месеци обичном човеку није донела никакву промену у квалитету живота, независност се не једе. Да институције нису профункционисале, да је и даље висок степен незапослености, није искључено на крају крајева, имамо таква искуства не само у том региону, него у многим регионима у свету, да политичка власт преусмери пажњу обичног света на некакав безбедносни проблем изазивајући га, да би одвукла...

Б92: Јесу ли то ваше војне процене?

Понош: То је једна од могућности и ми указујемо на то и много је важно да се међународним снагама и цивилним и војним факторима на Косову и Метохији сарађујемо потпуно и отворено и да контролишемо те ствари.

Б92: Како, на који начин би војска контролисала тај терен, да ли би улазила на север Косова или не би?

Понош: У овом моменту наравно то није предмет разговора, ми треба, као што рекох, да будемо одмерени у овом моменту и да будемо политички реални. Шта можемо у овом моменту да урадимо? Ако вратимо, мада је то можда велика и крупна реч, суверенитет, пун суверенитет над тим делом наше територије од 25 км у дубину јужног дела централне Србије до саме адмнистративне линије, и то је већ велики корак, 10 година ни ту нисмо имали пун суверенитет.

Б92: Добро, сада је на 5 км, колико разумем.

Понош: Па, да, али командант Кфора и даље има овлашћења да каже да нешто неће дозволити или да све врати на почетне позиције. Као што рекох, чак ни у тих 25 км наше ваздухопловне снаге не могу да лете.

Б92: Какву ви комуникацију сада имате са командантима Кфора, односно, са челницима НАТО-а, с обзиром на то да је ниво комуникације смањен после одлуке...?

Понош: Мислим да је дошло до неразумевања, ја сам обуставио састанке на високом нивоу са командантом Кфора, то је била директна порука због ангажовања Кфора. Наши односи су комплексни, то није само однос са Кфором, него је и наше чланство у Партнерству за мир. Због тога сам ја и даље........ на састанку у Бриселу, због тога сам држао комуникацију са шефом Војног комитета НАТО-аадмиралом Ди Паулом, са командантом НАТО снага генералом Кредоком, са командантом јужног крила генералом Фицџералдом, али са командантом Кфора не. Ипак, ми имамо и даље техничке могућности за комуникацију, имамо успостављене заштићене везе из мог кабинета до његовог и сваки пут ако се деси неки проблем ми можемо да подигнемо телефон и разговарамо.

Б92: Значи, ваш одлазак у Брисел је део редовних активности, али то није враћање комуникације на ранији ниво?

Понош: Али мој одлазак у Напуљ није био део редовних активности и зато сам ја пихватио састнак са шефом команданта Кфора, адмиралом Фицџералдом, а том састанку је присуствовао командант Кфора.

Б92: Добро, али како мислите да разговарате о овој идеји о копненој зони безбедности ако немате комуникацију?

Понош: Па, наравно да имам, као што рекох, позвао сам експертски тим из команде НАТО-а за Европу да дођу, два нивоа изнад Кфора.

Б92: Рекли сте да војска прави безбедносне процене о томе шта се може десити, и да ви сада имате такво предвиђање до 2015. године. Да ли у том предвиђању до 2015. године постоји пројекција о томе да би безбедносне снаге Косова могле да прерасту у армију?

Понош: Постоје безбедносне процене које говоре о томе да ће стање на Косову и Метохији и око Косова и Метохије остати ровито дуг наредни период, да је неопходно присуство војних међународних снага да то држе под контролом, да је нама значајно да са тим војним снагама имамо партнерски однос и добар однос како не би дошло до тога да локалне снаге се изроде у нешто што би било тешко контролисати и што би било нешто што би нарушило безбедност у целом региону. Ништа што би се десило ту не би могло да остане зачаурено само унутар административне линије. О чему се ради? Једноставно, безбедносни проблеми углавном се изроде из неких социјалних проблема. Није реално очекивати да ће ниво стандарда, стабилизација било каквих локалних институција, ниво образовања, међуетничка толеранција на Косову и Метохији тако брзо да се промени.

Б92: Шта је заправо стратегија, у војно-политичком смислу, иницијативе да се укине та тампон зона? Шта је коначни циљ?

Понош: Ми не треба да говоримо о коначним циљевима, на крају крајева, ништа није коначно. Говоримо о смеру, ја мислим да ми имамо добар смер.

Б92. А у ком смеру то иде?

Понош: Смер је грађење наших добрих односа са Европом, са Бриселом, у овом случају и са НАТО-ом, не само са Европском унијом, кроз то партнерство за које смо стекли референце досадашњим понашањем у току 10 година и дељењем одговорности за безбедносну ситуацију на терену. Желимо да играмо активну улогу у томе имамо право на то, ради се о нашим животима, о нашим судбинама, ради се о нашем праву...

Б92: Али како мислите да стичете поверење када ви сами немате поверења у НАТО, јер он помаже стварању безбедносних снага на Косову?

Понош: Овде се ради о томе да они раде нешто што ми мислимо да није у складу са Резолуцијом 1244 и ми на то указујемо...

Б92: У чему је разлика између...?

Понош: Па, ми смо инсистирали, инсистирамо и даље на транспарентности тога што се ради, чак и ако је то у супротности са нашим ставовима, да то уопште има смисла да се ради и да има легалног основа да то буде рађено. Није решење у томе да ми стојимо по страни, као што рекох, и да кажемо - само то није у реду, ми желимо да знамо шта се ради да би могли да се понашамо у складу са тим. Очекујемо ту транспарентност од НАТО-а јер се ми понашамо транспарентно.

Б92: Да ли је једино што тражите да се измени у Кумановском споразуму -укидање копнене зоне или мислите да предложите да се измене још неки делови споразума?

Понош: Имамо две зоне, имамо и копнену и ваздушну зону и врло широка овлашћења команданта Кфора да може да врати ствари на почетну позицију '99. године, то је озбиљан проблем. Наравно, постоје ствари које се тичу и безбедности цивилних летова, питање контроле цивилних летова над територијом и јужног дела централне Србије и над територијом Косова и Метохије. Ми смо пре рата имали радар на Копаонику који је уништен у току борбених дејстава, и даље тај радар није враћен ту, није било досад разумевања из НАТО-а и указујемо да је то.... То није војничко питање, то је питање политичке добре воље.

Б92: А да ли су овлашћења команданта НАТО-а политичко или војничко питање?

Понош: И једно и друго, НАТО је више од војне организације.

Б92: Ви тражите у томе фактички да се укину та овлашћења која смо ми потписали?

Понош: Не ради се о укидању овлашћења него о ревизији делова споразума који 10 година после рата више немају смисла.

Б92: Значи, нема смисла више да командант Кфора...

Понош: Да уређује, има икаква овлашћења са ове стране административне линије. Наравно, то је наша почетна позиција, видећемо докле ћемо доћи кроз разговоре, ја не могу да прејудицирам какви ће бити резултати тих разговора, али мислим да постоји, бар у војном делу НАТО-а свест да су наши захтеви утемељени, разумни, оправдани. Видећемо да ли ће у политичким структурама НАТО-а постојати добра воља и свест о томе.

Б92: Ако Војска Србије жели да се укину ваздушна и копнена зона безбедности и да изађе до административне линије и да сама уређује своје понашање и снаге на том делу, значи ли то да ви имате процену или некакву пројекцију или идеју о томе да нама прети по безбедност земље оданде некаква опасност?

Понош: То би било као кад би ме питали шта ће нам сувереност и слободно понашање у складу са међународним стандардима Војске Србије уз Дрину или уз границу са Румунијом или са Бугарском, да ли то значи да нам прети опасност одатле. Не значи то, то директно не имплицира то, али то је питање суверенитета било које земље.

Б92: Али зашто је то важно за вас као војника?

Понош: Зато што тамо то немамо, посао војника је да на војном плану обезбеди суверенитет своје земље у делу где га тренутно нема. У овом моменту разумно је да то тражимо уз административну линију.

Б92: Добро. Шта је са повећањем броја војника, које је било најављено, да ли то коинцидира са снагама безбедности Косова које се стварају или је то идеја која нема везе ни са каквим околностима?

Понош: Има везе и с тим наравно.

Б92: Какве везе има са тим?

Понош: Па, као што сам већ указао, формирање било какве војне структуре, мада као што рекох, није то озбиљна војна структура, је ремећење неког регионалног баланса снага и то је ствар коју је требало свакако радити или консултовати Србију, питати је за мишљење да ли је то у реду. На крају крајева, за нас је потпуно неприхватљиво да се то ради на бази Ахтисаријевог плана, то је једноставно политички и правно неприхватљив оквир за нас да се тако нешто ради.

Б92: У реду, али Косово је признато од неколико земаља и оно прави своју унутрашњу организацију. Зашто је...?

Понош: То што је признато од неколико земаља још увек не значи да...

Б92: 52.

Понош: Да, није добило столицу у Уједињеним нацијама, али то сад оставимо по страни. Формирање таквих снага нема тако велики војни значај колико носи политичку поруку...

Б92: Какву?

Понош: Па, да је то држава, да има институције, једно од обележја државе је и то да има монопол над употребом силе. Колико је то парадоксална ситуација биће јасно из тога да ће се та сила некаква формирати, а та такозвана држава неће имати монопол над употребом те силе, него ће кључ над употребом ипак држати неко ван Приштине.

Б92: Добро, али каква је то порука за вас као војника?

Понош: Говорим и о политичким... на крају крајева, није моја одлука да повећавамо војску него је ствар политичке процене председника Републике. Као што је ово била политичка порука да се тамо формирају некакве безбедносне снаге, и ово је политичка порука да Србија може да реагује, да ће играти активну улогу и у ситуацији када буде питана и кад партиципира у нечему, али и онда када не партиципира. Као што рекох, у случају реконфигурације Унмика Србија је била активна у том процесу, а овде је Србија остављена по страни.

Б92: Добро. Какву ми политичку поруку шаљемо када повећавамо број војника? Видела сам у једној од ваших оцена да ми шаљемо између осталог и поруку.

Понош: Шаљемо поруку да ће Србија у свакој варијанти, и кад је учесник у политичком процесу, процесу разговора и онда кад је искључена играти активну улогу, да ће бринути о својој судбини.

Б92: А шта значи активна улога у војном смислу?

Понош: Активна улога значи, на крају крајева, и контекст неутралности који је сада на неки начин политичка платформа Србије на спољнополитичком плану или на војном плану, подразумева да не можете да се ослоните на савезнике, то значи да морате да имате своје ресурсе сами. Не можете да градите такозване НИШ способности где имате нешто, а за нешто друго ћете се ослонити за савезнике. Ми немамо у овом моменту савезника, то једноставно није званична политика. Ако то немате, морате све да имате сами, то носи цену, цена тога је и повећање броја војника.

Б92: Да ли у тој пројекцији тога шта би могло да се дешава у безбедносном смислу до 2015. године, третирате поделу Косова и могућност поделе Косова или учешће војске у томе?

Понош: Док то није званична државна политика ни војска не може да ради планове у складу са нечим што није званична државна политика. Сви наши планови су базирани на званичној државној политици, као што знате, подела Косова није званична политика.

Б92: Али ја питам о пројекцији а не о званичној политици, да ли постоји та могућност?

Понош: Војска је ван спољне политике и ми се бавимо предвиђањем шта ће да раде други, а не шта ће да ради власт у Србији.

Б92: Добро.

Понош: То што ради власт у Србији то треба да знамо.

Б92: Је л' знате?

Понош: Подразумева се.

Б92: Да, господине Понош, у политичким круговима се последњих недеља јако много помиње подела Косова која се доводи у везу са Еулексом, чак и ова ревизија Кумановског споразума се на Косову смешта у тај контекст. Међутим, прочитали смо у новинама оцене неколико политичара из региона да би подела Косова могла да значи рат. Као војника вас питам, да ли мислите да би то могло између осталог и то да значи?

Понош: Па, свака варијанта у којој ја треба да се бавим нагађањем шта би могло да значи једноставно је неприхватљива за моју позицију у овом моменту. Да сам професор на академији, онда бих могао да прихватим такву врсту разговора.

Б92: Господине Понош, ребаланс буџета је смањио средства за војску за 3 милијарде. Какве информације имате, колики ће буџет бити за војску, јер се предвиђа општа штедња?

Понош: Прогнозе нису оптимистичне, има најаве и појавило се већ у неким медијима да ће то бити негде око 71 милијарда, односно кад се то преведе у некакав износ у еврима то је око 806 милиона евра, то је за 60 и нешто милиона евра мање него што смо имали у буџету за 2008. годину и то није добро свакако.

Б92: А како мислите да повећате војску са буџетом који је умањен?

Понош: Па, ја бих волео то да знам како можемо то да урадимо са мањим буџетом.

Б92: А шта вам то као војнику, као начелнику Генералштаба говори, како ћете се понашати у наредном периоду, које ће бити ваше могућности?

Понош: То је задатак који вероватно неће моћи да се изврши, ми ћемо морати да се снађемо са овим што имамо. То је на крају крајева ствар и политичких процена и одлуке. Војска не прави буџет војска се не бави приоритетима где паре треба да иду. Ми смо у претходних пар година урадили много да извучемо максимум из онога што добијемо и као што сам већ негде рекао, ми смо практично и повећање плата које је војска имала после дуже суше базирали на унутрашњим уштедама, на домаћинском пословању. Буџет није био толико већи да би се плате толико повећале. Много тога је урађено, ту су се могућности готово исцрпиле. Са мањим буџетом вероватно ће ниво персоналних трошкова остати доста велики у том колачу. На крају крајева, раст војних пензија који је део војног буџета, односно буџета одбране и није више под контролом Министарства одбране, него је везан за раст пензија у грађанству. Ниво оперативних трошкова мора да расте зато што једноставно нема смисла да држимо војску по касарнама, да долази на посао и одлази по подне кући, говорим о официрима или војницима где ништа не раде. То једноставно је неприхватљиво, на крају крајева, инвестиције ће опет највише да претрпе штету. Нећемо моћи да инвестирамо, да купујемо нову опрему која нам је неопходна после толико година неулагања и необнављања опреме.

Б92: Колико сам разумела, војни рок неће бити укинут 2010. како је било предвиђено.

Понош: Ја сам само указао да то није реално, да не можемо да идемо на повећање броја професионалних војника, запошљавање, а могли бисмо у наредних пар година да запослимо неколико хиљада људи са пристојном платом, просечном платом да смо радили професионализацију. Значи, буџет који систем одбране добије и враћа се привреди, јер упошљава људе. Мораћемо да останемо, вероватно, са тако смањеним буџетом, на регрутној обавези. Варијанта је то у којој ми трошимо паре, обучавамо војнике шест месеци, а онда их шаљемо кући, практично немамо враћање тог уложеног као што бисмо имали у случају потпуне професионализације. Једноставно, као што сам исто тако већ негде рекао, политичка власт треба да се определи шта хоће, војска може да се снађе и у једној и у другој варијанти, теже или лакше. На крају крајева, ми немамо много могућности избора да будемо питани, али је важно коначно да знамо шта се то у ствари хоће, јер не може и једно и друго, не може са мањим буџетом и квалитетнија и већа војска.

Б92: Је л' вама јасно шта они хоће од војске?

Понош: Да ли је вама?

Б92: Да, али битно је да ли је вама, ја сам новинар.

Понош: Па, мислим да постоји помало конфузије и на крају крајева, јасно је да у једном транзиционом друштву постоји низ приоритета, постоји у коалиционој Влади, постоји вучење на разне стране шта је коме важно, свесни смо ми тога. Ми само желимо да укажемо да имамо озбиљну друштвену улогу, да војска није више нека зачаурена институција где се дешавају неке ствари за које нико не зна. Мислим да смо једна од најотворенијих, најтранспарентнијих институција у Србији у овом моменту, да може лако да се види где трошимо паре, на шта трошимо, шта то радимо, бар у овом делу што Генералштаб контролише, то могу потпуно да гарантујем. Верујем да је тако и у Министарству, и онда да једноставно кажемо, ако имамо те паре можемо да урадимо то и то, ако немамо онда не можемо. Као што сам нон-стоп наглашавао, није на војсци да каже шта треба да ради него како, то је питање струке. Ако добијемо мање пара, онда и ми треба да кажемо политици - тај део не можемо да урадимо са толико пара.

Б92: А шта ви не можете да урадите сад са овим новцем?

Понош: Не можемо да урадимо професионализацију.

Б92: Што значи - до које године ће регрути ићи у војску?

Понош: Чекајте да видимо какав ће на крају бити буџет за ову годину, на крају крајева, биће и 2010. и 2011, видећемо како ће то пролазити, то је једноставно некакав оквир у коме се ми крећемо.

Б92: Видела сам да сте расписали конкурс за две хиљаде и нешто радних места у војсци. Да ли ће се тај мањи буџет одразити и на то?

Понош: То су војници по уговору.

Б92: Да ли ће се одражавати на њихове приходе, на то колико људи који ћете моћи да примите?

Понош: Свакако, то је процес који је лепо кренуо, ова кампања је лепо кренула. Ми сад имамо око 1.700 кандидата који су се пријавили, пар стотина жена је конкурисало за пријем у војну службу, да носи униформу и да ради тај посао. Мислим да је то лепо кренуло зато што смо били на путу да мењамо имиџ војске, да војну професију опет учинимо атрактивнијом. Биће јасно ако су плате мање да ће то ићи тешко.

Б92: Последњих недеља се поново актуализовало питање убиства војника у Топчидеру, имали смо и нови извештај и колико сам разумела господина Зорића покренуће се поново истрага. Колико војска, колико ви као начелник Генералштаба инсистирате на томе да се тај случај реши, јер је тај случај заиста је нешто што оптерећује војску? На крају крајева, видела сам доста објашњења да много људи и због тог случаја не жели да иде да служи војни рок него иде на цивилну службу, јер родитељи брину.

Понош: Начелник Генералштаба није у позицији да инсистира у таквим стварима на било чему, јер је то ствар која је у надлежности правосуђа, никакви интерни војни органи више ту не могу да се баве тим, немају једноставно надлежности. Али будите уверени да после родитеља тих страдалих младића верујем да нема нико ко је више заинтересован да се ту коначно дође до истине од војске, зато што ми носимо тај терет, ми који смо сад у војсци. То је једноставно нешто, ако се не разреши, ако се не сазна пуна истина, то ће нас оптерећивати увек и у јавности, и у праву сте кад кажете да то оптерећује и људе који треба да дођу да служе војни рок. То им је негде присутно као проблем који је остао неразрешен. Много нам је важно да се то реши, волео бих да се то деси што пре.

Б92: Да.

Понош: Само истина је нешто што је решење, а ово што сада имамо, разна тумачења, игре адвоката, бивших судија, то ништа не решава. Имамо тему која се појављује с времена на време у јавности, а немамо истину.

Б92: На завршетку емисије да се вратимо птању с почетка. Када очекујете да би експерти могли да седну и разговарају о иницијативи да се Кумановски споразум евентуално ревидира?

Понош: Ја сам предложио генералу Кредоку да би било добро да за пар недеља он упути екипу у Београд. У међувремену смо имали и неке техничке комуникације у којима сам ја обновио тај предлог, надам се да ће то бити могуће за пар недеља, да дође екипа овде. Наравно, вероватно ће и генерал Кредок морати да добије политички мандат за нешто такво. Ја политички мандат већ имам да кренем у ту врсту разговора. Значи, ми смо се договорили да треба да почнемо да разговарамо, докле ћемо стићи видећемо, не могу ни временски да кажем кад ћемо постићи резултате, колико ће то трајати, који је домет тих разговора. Али постоји воља, спремност НАТО-а и разумевање да су наши захтеви војнички разумљиви и прихватљиви.

Б92: Колико је на ту идеју о ревизији Кумановског споразума, о укидању тампон зона утицала и безбедност на самом југу Србије?

Понош: Па, све је то комплексно питање, то је само један део те сценографије. Ја сам на почетку нашег разговора указао да се много тога променило, променили су се... неки нови играчи су се појавили са друге стране административне линије. Наши односи са НАТО-ом су еволуирали свих ових година. Безбедносна ситуација није лошија сад него што је била 2000, рекао бих да је много боља, тада смо имали побуну, имали смо подозрење између нас и НАТО снага, више то немамо. Присутни смо у Бриселу, ускоро ћемо отворити мисију, потписали смо споразум о безбедности информација, идемо на НАТО вежбе. Идуће године биће велика НАТО вежба и у Србији, додуше медицинског типа. Све то указује на један нови квалитет односа, не можемо да будемо окренути само ка прошлости, много тога се променило.

Б92: Хвала што сте били у „Кажипрсту“. Чули сте „Кажипрст“ Радија Б92 и начелника Генералштаба Здравка Поноша. „Кажипрст“ су радили Роберт Клајн и Даница Вученић. Пријатно.

Новинарка: Даница Вученић

Текст за сајт припремила: Тијана Томанић

 

Снимак емисије ----->

Email