Интервјуи
14.02.2010

Интервју начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковника Милоја Милетића за дневни лист ,,Политика"


Разговор недеље: генерал-потпуковник Милоје Милетић, начелник Генералштаба ВС
Спремни смо за слање борбених јединица у мисије
Косовске безбедносне снаге нису примећене на административној линији, међутим КПС јесте што је повреда споразума

Србија је имала различита искуства у својој историји када је у питању савезништво. Cавезнике одређује држава, а не војска. Република Србија се за војну неутралност определила кроз скупштинску резолуцију. Одлуку о савезништву Србији не може нико наметнути, него ће се држава и грађани определити за решење за које процене да је у њиховом интересу, каже у разговору за „Политику” начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић.

Стално се истиче да смо недовољно ангажовани у Партнерству за мир, програму НАТО-а? Због чега је то тако, да ли су неопходне неке политичке одлуке?

Програм Партнерство за мир се не може свести само на војску. То је међународна сарадња у којој учествују и други државни органи. Не слажем се у потпуности са оценом да је Војска Србије недовољно ангажована у програму Партнерство за мир. Учешће у програму је континуиран процес при чему пажљиво бирамо облике сарадње од којих ће Војска Србије и земље партнери имати највише професионалне користи. За унапређење сарадње више нам требају техничка решења него нове политичке одлуке. Ту пре свега мислим на пуну имплементацију Споразума о безбедности информација и успостављање мисије Републике Србије при НАТО-у. На тај начин ће се створити предуслови за ефикаснији приступ информацијама потребним за достизање партнерских циљева и стандарда, као и укупну сарадњу у оквиру програма. Овде желим да нагласим да су стандарди НАТО у највећој мери прихваћени као стандарди ЕУ у области одбране.

Једног дана доћи ће тренутак да се определимо да ли ћемо у неку мисију послати и неку борбену јединицу. Да ли је ВС спремна за такву ситуацију, укључујући могући ризик од употребе оружја и страдања?

Опредељење Републике Србије да активно учествује у регионалној и светској безбедности, поставља пред Војску Србије задатак да буде за то спремна. У складу с тим опредељењем, друга мисија Војске Србије дефинисан, Стратегијом одбране, учешће је у изградњи и очувању мира у региону и свету. Уколико Народна скупштина Републике Србије донесе одлуку о учешћу наших борбених јединица у таквим мисијама, Војска ће као и до сада испунити свој задатак. Тренутни ниво амбиција у вези са евентуалним учешћем наших јединица у мултинационалним операцијама односи се на јединице ранга једне пешадијске чете, вода Војне полиције, вода АБХО и инжињеријских и санитетских тимова.

Желео бих да истакнем да је ризик неизоставни део војне професије. Обезбеђење Копнене зоне безбедности, свака вежба коју изведемо, ангажовање војних посматрача у мисијама УН, медицинског особља у Чаду, сваки транспорт, стражарска служба само су део свакодневних активности у којима се срећемо с реалним ризицима. Посао официра и подофицира, војних руководилаца је да правилно цене ризике и правовремено предузимају мере за умањење ризика и њихово довођење на прихватљиви ниво.

Какви су данас односи ВС с Кфором, да ли сте Ви лично спремни да се чујете и видите с командантом Кфора?

Одлука НАТО да се Кфор ангажује у успостављању такозваних Косовских снага безбедности нас је принудила да смањимо ниво сарадње што се пре свега односи на састанке на високом нивоу. Уважавајући потребу одржавања стабилности и безбедности у зони административне линије, сарадња на тактичком нивоу није губила на квалитету и кванититету. Само у току 2009. године имали смо око 200 састанака и око 400 заједничких једновремених патрола и извиђања. Међутим, састанака на највишем нивоу нема. Имајући у виду да је безбедност у региону највиши интерес, чак и под измењеним околностима наше сарадње, постоје телефонски контакти између начелника Генералштаба ВС и команданта Кфора. На пример, разговарали смо телефоном након инцидента у селу Рашевац у општини Куршумлија.

Како је на примеру Рашевца изгледала та сарадња? Да ли се одмах реаговало, у смислу да они обиђу другу страну линије?

Заједничка оцена је да је то био појединачни инцидент који је још једном указао на то колико је стабилност са обе стране административне линије непрекидни изазов за Кфор и снаге безбедности Србије који су преузели обавезу да ту стабилност обезбеде. И најмањи, ненамерно изазвани инцидент може изазвати велику узнемиреност грађана. Учестало нарушавање административне линије од стране илегалних прелазника јесте присутно. Реч је о лицима из криминогених средина и о криминалним активностима, као што су шверц робе широке потрошње, нелегална сеча шума, трговина дрогом. Ситуација у КЗБ је мирна, простор није војно угрожен, али је доста осетљив.

Да ли су Косовске безбедносне снаге или КПС примећени на административној линији и да ли би њихово појављивање представљало ризик?

Косовске безбедносне снаге нису примећене на административној линији, међутим, Косовске полицијске снаге јесу. Према споразумима, оне могу бити присутне, али само са снагама Кфора, односно Еулекса. Повремено се догађа и да се појаве саме што је кршење споразума и може бити потенцијални узрок нестабилности на административној линији.

Шта војска може данас да понуди младом човеку као мотив да јој се прикључи као професионалац, какву каријеру и колику плату?

У процесу професионализације смо поприлично одмакли и тренутно можемо бити задовољни интересовањем. Досадашњи резултати указују да је занимање за професионалну војску превазишло очекивања. На конкурс који смо расписали стигло је више од 10.000 молби. У току прошле године смо примили преко 2.200 људи. Чињеница је и да већина од 10.000 молби није равномерно распоређена на простору целе Србије, тако да је број пријављених у неким срединама чак и преко десет лица на једно формацијско место, а у неким један до два. Највеће интересовање углавном је на југу централне Србије. Војска нуди гарантоване личне дохотке, као и одређене накнаде у складу са конкретним дужностима . Просечна плата професионалног војника у овом моменту је између 25.000 и 28.000 динара. Ту је и бенефицирани радни стаж. Професионални војници под одређеним условима могу да остваре право на бесплатни смештај и исхрану у војним објектима. Пензијско, социјално и здравствено осигурање је поуздано, а здравственим осигурањем су поред војника обухваћени и чланови њихових породица. Све се то мора зарадити. Чека их напоран, одговоран посао с клизним радним временом, честа одсуствовања од куће и породице, одрицања, ризици, али то је цена професије. Од професионалних војника се захтева континуирано усавршавање у току каријере кроз похађање разних курсева. Најбољим професионалним војницима биће омогућено унапређење у подофицирске чинове.

Једним документом је зацртано да плата професионалног војника треба да буде једна и по просечна плата у Србији. Значи, скоро 50.000 динара, што би било сјајно?

То није зацртано ниједним важећим документом. Слажем се да би то било сјајно, али у овом тренутку немамо услова да обезбедимо ту плату. Њено повећање јесте нешто чему тежимо. Упоредо с тим трагамо и за другим облицима мотивације за професионалну војну службу као што је одређени вид војничке пензије или могућност преквалификације и запошљавања. Ту пре свега мислим на професионалне војнике који проведу радни век у војсци до крајњих законских могућности.

Као крајњи рок професионализације помињана је 2010, сада се помиње 2011. године. Да ли сте сигурни да ће бити завршена следеће године, у смислу да неће бити позивања на редовно служење војног рока?

Професионализација за сада иде планираном динамиком. У овом тренутку не постоји ниједан разлог да се она не заврши на време. Искрено се надам да ће и када завршимо професионализацију Србија имати војнике на служењу војног рока. Задржаћемо одређене центре за обуку. Рачунамо на део људи који ће се на служење добровољно јавити, одакле ће се касније регрутовати наш професионални састав.

По извештајима Министарства одбране, у последњим позивним роковима бележи се висок одзив регрута, иако се најављује укидање војног рока? Како то објашњавате?

Србија има дугу традицију када је у питању служење отаџбини. „Радо Србин иде у војнике” ни данас није далеко од истине. Деведесетих година је, због познатих догађања, дошло до урушавања угледа Војске, па смо имали ситуацију да се масовно избегавало служење војног рока. Враћањем поверења у војску и јачањем њеног угледа у друштву одзив регрута се враћа на ниво који му објективно припада у српском народу. Убеђен сам да ће Србија и даље имати велики број заинтересованих за добровољно служење војске.

Да ли сте онда начисто да је укидање војног рока права ствар?

Војнички речено, ја то не бих укинуо. Ја сам професионални војник и тешко да би иједан од нас одговорио другачије. Али, то је ствар процена и политичких одлука. За нас је привремено замрзавање обавезе служења војног рока прихватљивија мера од потпуног укидања војне обавезе. Мали број земаља у региону је потпуно укинуо служење војног рока, а војске су им професионализоване. Ми имамо присутне безбедносне изазове, везане за нашу јужну покрајину. То нас обавезује на озбиљне процене и одржавање потребног степена оперативних способности. Морамо имати јаку војску, на коју држава може да рачуна.

Да ли ће авиони типа Г-4 из Црне Горе и „орлови” из БиХ, ући у састав нашег ваздухопловства?

Ми смо заинтересовани за шест авиона Г-4 с простора Црне Горе, као и пет „орлова” у вишку оружаних снага БиХ, јер за њих имамо ремонтне капацитете, као и усвојене програме модернизације. То је један од начина да рационално осавременимо наше ваздухопловство и омогућимо нашим пилотима да лете. Преговоре око уступања тих авиона води наше Министарство одбране.

Милан Галовић – Тереза Бојковић

-----------------------------------------------------------

Складиште оружја у Чачку није било добро чувано

Војска Србије има огромне количине оружја и муниције. Да ли се та средства чувају на адекватан начин од крађе и несрећа, имајући у виду недавни инцидент у Чачку?

До крађе наоружања из војног објекта у Чачку је дошло између осталог и због пропуста у организацији и обављању дужности службе обезбеђења, те су сходно степену одговорности предузете адекватне мере. Добро је да су органи безбедности Србије и Војна полиција брзо реаговали, да су спречене злоупотребе тог наоружања, као и да је оно нађено и враћено у складишта војске.

Реорганизацијом ВС дошло је до значајног смањивања броја објеката које ВС користи, а постоји вишак наоружања, убојних средстава и друге војне опреме. У овом тренутку обезбеђујемо око 500 војних објеката, од чега је преко 150 испражњено, а значајан је број оних предвиђених за отуђење, односно пренамену. Велики број објеката и складишта захтева и ангажовање већег броја људи на обезбеђењу. Покушали смо да тај број на неки начин рационализујемо да бисмо Војску ангажовали првенствено за оно за што је њена основна намена. То је обука и припрема за извршавање мисија и задатака. Међутим, динамика смањења броја људи на обезбеђењу војних објеката није била адекватно праћена осавремењивањем система обезбеђења. У овом тренутку предузимамо низ техничких и организационих мера на унапређењу система обезбеђења објеката у којима се чувају пешадијско наоружање и минскоексплозивна средства.

 

Email