Интервјуи
02.12.2008

ИНТРЕВЈУ ЗАМЕНИКА КОМАНДАНТА ЗДРУЖЕНЕ ОПЕРАТИВНЕ КОМАНДЕ ПУКОВНИКА МИЛАНА МОЈСИЛОВИЋА ЗА "ПОЛИТИКУ"


Улазак сваког хеликоптера у Копнену зону безбедности мора бити уз сагласност команданта КФОР-а, чак и кад тим хеликоптером лети Председник Србије. Наиме, командант КФОР-а је по Кумановском споразуму надлежан за летове у ваздушној зони безбедности која се данас поклапа са копненом – пет километара од административне линије Косова и Метохије у правцу централне Србије. Иста процедура важила би и за санитетске хеликоптере, ако би неко од војника озбиљно оболео или био повређен. Поврх свега, у ваздушној зони безбедности потпуно је забрањен лет борбеним хеликоптерима или авионима а за сва тумачења Кумановског споразума надлежан је – командант Кфора.

– Србија је чланица Партнерства за мир, између ВС и Кфора никада није било инцидената, нити напетости. Од рата је прошло скоро десет година, пуно се тога променило. У команди НАТО у Бриселу, као и приликом недавне посете начелника Генералштаба ВС генерал-потпуковника Здравка Поноша команди Јужног крила НАТО у Напуљу, покренули смо иницијативу за ревизију Кумановског споразума у делу који се односи на копнену и ваздушну зону безбедности. Наш предлог је да се оне укину. Ми сада, уз сагласност Кфора, имамо неограничен приступ људства и технике у Копненој зони безбедности, што наравно не злоупотребљавамо – нема потребе за гомилањем наших снага. Чак и употреба борбених авиона или хеликоптера није нам неопходна, ако би и дошло до упада неке паравојне формације такво ангажовање би могло бити протумачено као прекомерна сила. Једноставно, ствар је у поверењу – десет година после рата не треба да, макар и формално, буде на снази споразум између некадашњих зараћених страна већ нови између партнера – објашњава за „Политику” пуковник Милан Мојсиловић, заменик команданта Здружене оперативне команде Генералштаба ВС.

Кумановски споразум предвиђа постојање Копнене зоне безбедности широке пет километара од административне линије у којој се дозвољава приступ лако наоружаним полицајцима. Уведена је и Ваздушна зона безбедности дубине 25 километара у истом правцу, у којој се лети по одобрењу Кфора. После напада албанских сепаратиста у новембру 2000. године и изазивања кризе на југу Србије, НАТО је дозволио улазак снага тадашње ВЈ у Копнену зону безбедности што је урађено без иједне примедбе међународних посматрача. Касније је и Ваздушна зона безбедности, како се то стручно каже, „релаксирана” на 10 а затим и на данас важећих пет километара.

Пуковник Мојсиловић као аргументе за ревизију Кумановског споразума (кога старешине ВС и Кфора називају званичним називом - Војно-технички споразум) наводи податак да током прошле четри године припадници ВС, чак ни случајно, нису нарушили административну линију према Косову и Метохији. Припадници Кфора су само током ове године у више наврата прелазили линију, залутавши и до километар у Копнену зону безбедности, за шта ВС има разумевања јер се њихове снаге мењају на сваких шест месеци па им је потребно време да упознају терен. У таквим случајевима поштује се уговорена процедура комуникације између патрола ВС и Кфора, после чега се међународне снаге испрате на подручје покрајине.

– Пуно се тога догодило од потписивања Кумановског споразума. Приштина је једнострано прогласила независност Косова, долази Еулекс… За нас је неприхватљиво формирање Косовских безбедносних снага што је, нажалост, подржао НАТО. Стварање такве наоружане формације не може бити допринос стабилности региона. Можда би зато требало размислити и о стварању Копнене зоне безбедности али у супротном смеру – унутар покрајине – објашњава пуковник Мојсиловић.

У техничком смислу, о спровођењу Кумановског споразума старају се комисије ВС (у којој су и представници МУП-а Србије) и Кфора, а које се састају два пута месечно, обично на „капијама” („гејтовима”, како се наводи у оригиналу споразума), односно прелазима преко административне линије. Тај назив био је актуелан у јуну 1999. године када су кроз те „капије” из покрајине изашле снаге ВЈ и МУП-а. У Резолуцији 1244 СБ УН, предвиђа се повратак припадника наших снага безбедности који се мери „стотинама” људи.

– Могућност повратка наших снага на Косово и Метохију „остаје на столу” јер је предвиђена Резолуцијом 1244 СБ УН. Десет година после рата односи Србије и НАТО су другачији, зато и тражимо ревизију споразума – каже пуковник Мојсиловић.

Email