Интервјуи
13.07.2010

Интервју команданта Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, бригадног генерала Ранка Живака агенцији Бета


ДО КРАЈА ГОДИНЕ ПРВИ АВИОНИ ЗА ВС ПОСЛЕ СКОРО ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ

Командант Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, бригадни генерал Ранко Живак, најавио је да је до краја 2010. године планирана испорука прва четири домаћа школска авиона Ласта-95 из панчевачке фабрике Утва.

У интервјуу агенцији Бета Живак је рекао да ће то бити прве нове летелице које ће ући у наоружање ВС још од 1992. године, када су склопљени последњи авиони Орао и Супергалеб.

Он је навео да ће из Утве у ВС укупно стићи два прототипа и 15 серијски произведених авиона Ласта-95.

"Према садашњем пројекту и средствима која су обезбеђена, динамика говори да ћемо добити четири авиона до краја године, шест идуће године и пет 2012", рекао је генерал Живак.

Он је оценио да се ради о одличном авиону за почетну обуку који омогућава младим пилотима да уче летење, па и да направе и неку грешку.

"С њим се могу радити и све акробације потребне за оцењивање способности и селекцију кандидата, што није био случај са авионом Утва 75, која се сада користи за обуку", рекао је Живак.

Он је додао да је план да се увођењем новог авиона за обуку и модернизацијом и дигитализацијом млазног школско-борбеног авиона Супергалеб Г-4 створе услови за школовање пилота за најсавременије вишенаменске борбене авионе четврте генерације.

Иако је дигитализација Г-4 већ увелико требало да почне, Живак је рекао да је недостатак новца и ремонтних капацитета успорио избор ино-партнера и модернизацију.

Он је додао да се зато сада разматра могућност да цео процес преузме страна компанија која буде изабрана за испоруку новог вишенаменског борбеног авиона, како би се Г-4 прилагодио могућностима и ергономији кабине новог авиона.

Живак је још рекао да је стручни тим Министарства одбране и ВС остварио иницијалне контакте са произвођачима руских авиона Сухој, Миг-29М2 и Миг-35, француског Рафала, шведског Грипена, америчких Ф-16 и Ф-18, као и Еурофајтера, да је од већине њих стигао одговор а да су већ одржане врло квалитетне презентације тих авиона.

Задатак тима је да до краја године направи упоредну анализу испуњавања постављених тактичко-техничких захтева и да рангира кандидате.

"То је највише што ми можемо у овом тренутку. Након тога следе разговори о економским аспектима, могућностима шире међудржавне економске сарадње и модалитетима набавке, а није небитан ни политички ниво који је некада пресудан. То превазилази наше ингеренције", рекао је генерал Живак.

Он, међутим, није могао да каже колика је цена тих авиона, јер она зависи од бројних елемената попут количине наручених летелица, купљеног наоружања, обуке и од тога да ли је остварена и нека друга економска међудржавна сарадња.

Командант Ваздухопловства и противваздухопловне одбране ВС подсетио је и да су Чешка и Мађарска, по незваницним изворима, за изнајмљивање на десет година 14 авиона Грипен плаћали између 40 и 50 милиона евра по комаду.

Руски модели су, по његовим речима, можда нешто повољнији, али крајња одлука неће бити донета искључиво због номиналне цене, већ и у зависности од процењених трошкова експлоатације и одржавања,обавезних ремонта и потребе модернизације.

Говорећи о преласку шест авиона Супергалеб Г-4 из Подгорице у Србију, Живак је рекао да је потребно да тај споразум ратификују парламенти две државе, док разговори о евентуалном преузимању авиона Орао из Бањалуке нису напредовали.

Командант авијације је рекао да су у 2009. години српски пилоти у ваздуху у просеку проводили око 30 сати, а да се ове године очекује да тај налет буде повећан за око 20 одсто.

"То је значајан напредак ако се има у виду да је пре неколико година систем обуке био угрожен јер се летело по неколико сати. Ипак, то је и даље далеко од онога што би ми желели, а то је минимално 80 сати годишње, чиме би могла да се одржи тренажа и изврши квалитетна обука млађих пилота", рекао је Живак.

Према његовим речима, авијација Србије годишње "губи" између пет и десет авиона и хеликоптера којима истиче међуремонтни рок рада.Напор да се тај губитак компензује убрзавањем ремонта често је отежан због недостатка новца и резервних делова из земље и иностранства.

Многе фабрике резервних делова и кооперанти су, у међувремену, престали да постоје или су приватизовани, након чега су променили производни програм и више нису заинтересовани да производе мале серије за потребе ваздухопловства.

Живак је као проблем означио и недовољну прилагођеност капацитета Ваздухопловног завода "Мома Станојловић" реалним потребама војске, због чега је потребно извршити његову унутрашњу реорганизацију.

То је неопходно како би се ојачали капацитети за ремонт перспективних летелица попут Г-4 или хеликоптера Газела, пре свега на рачун авиона Утва 75, чије избацивање из употребе се планира након пријема авиона Ласта-95.

Генерал Живак је додао да тренутно није могуће коришћење авионаМиг-29 у систему ПВО, јер је у прекиду летачка обука на том типу услед квара јединог двоседа који је у употреби у ВС.Након што извођач ремонта обезбеди потребне резервне делове за авион који је у гарантном року, биће настављена обука, а после се планира њихово увођење у оперативну употребу са савременијим наоружањем. 

Email