Интервјуи
06.11.2008

ИНТЕРВЈУ ГЕНЕРАЛА ИЛИЈЕ ТОДОРОВА ЗА "ГРОМ"


ЦРВЕНА БЕРЕТКА МОРА ДА СЕ ЗАРАДИ

"Први човек Специјалне бригаде тврди" да се ова јединица не одриче традиције славне 63. и 72. специјалне бригаде и да никад неће заборавити погинуле другове.

Специјална бригада функционише на новим принципима, али се не одбацује ништа од претходних јединица. У специјалној бригади нема разлика, већ постоји кодекс који уважава све који су ушли у њен састав. Критеријуми обуке предвиђају везивну ствар, коју представља падобранска обука - каже у интервјуу Грому генерал Илија Тодоров, командант Специјалне бригаде Војске Србије.

Познато је да је 63. падобранска бригада, која је била под вашом командом, једна од најуспешнијих јединица. Како се човек, који је цео живот био падобранац, сада осећа као командант бригаде којој су прикључене друге јединице?
- Велика је била част и обавеза од тих састава направити нешто боље. Ја сам био падобранац, али то сам и даље.

Ова јединица формирана је 2006. године, какав је ваш утисак о бригади након две године? Да ли и 93. речни центар улази у састав Специјалне бригаде?
- Од формирања јесте прошло две године, базу ове бригаде чине 63. падобранска бригада, 72. специјална бригада и део 82. поморског центра. Ова база је веома значајна за нас. Поставили смо стандарде како ће изгледати Специјална бригада Војске Србије. Пре свега, питање кадра и избор, обучавање и оспособљавање по савременим принципима и методама примереним за специјалне јединице овог типа. Паралелно са овим процесом занима нас опремање јединице савременим средствима наоружања и војне опреме, као и стандардизација инфраструктуре за обуку, живот и рад оваквог састава. Највише се досад урадило на стандардизацији и опремању за обуку уз помоћ Генералштаба ВС и Министарства одбране Србије.

Да ли јединица после две године од формирања има нове ознаке и амблем и да ли се порадило на имиџу бригаде?
- Јединица је усвојила свој амблем и знак. Ми се поред прославе дана бригаде 29. септембра не одричемо традиција наших јединица славне 63. и славне 72. специјалне бригаде. Разлог је што имамо обавезу да негујемо традицију према нашим колегама који су погинули извршавајући наменске задатке, да одржавамо контакте са породицама наши погинулих другова. Из тих разлога ми те традиције настављамо да гајимо и одајемо почаст свим нашим погинулим друговима.

Људски потенцијал је ваше највеће богатство, искуство из грађанског рата, бомбардовања 1999, утицало је да бригада има један стручан и одговоран кадар. Како то утиче на прилив мла|их људи у јединицу и какав је одзив?
- Задовољство је да могу дати одговор на овакво питање. Специјална бригада је привлачна за млађе људе, говорим првенствено о млађим официрима и подофицирима. Оно што је за нас веома важно и актуелно је и рад у овој јединици војника професионалаца. То говорим из разлога што смо у претходном периоду закључили да имамо шансе да одржимо онај темпо који смо зацртали, а то је да јединицу попуњавамо, школујемо и одржавамо квалитетан кадар кроз непрекидну селекцију. Велико је задовољство имати млад кадар, који је пре свега доста едукован, који жели да се усавршава и води рачуна да на почетним дужностима што више знања стекне, како би то искуство касније пренели на друге.

Да ли постоји могућност да се у јединицу укључе официри, који су завршили војну академију без претходног искуства?
- Официри, који заврше војну академију, а желе да буду припадници специјалне бригаде, имају обавезу да две године проведу у другим јединицама војске. Према нашим критеријумима, за младе официре шанса настаје у другој години службовања.

Каква је сарадња са другим специјалним јединицама?
- Наша сарадња са другим специјалним јединицама траје уназад две, три, па са некима и четири године. Као доказ успешности те сарадње издају се сертификати да је обука реализована код нас. Та пракса постоји на обострано задовољство.

Да ли су то обострана гостовања или они само долазе код нас?
- Када је реч о заједничкој обуци, размена се врши на нивоу експерата за одређене области. Осим са Грцима и Италијанима, развијамо контакте са другим специјалним јединицама, само смо у сарадњи са њима поодмакли. Ове године остварили смо сарадњу са специјалном јединицом Турске, што је за нас било ново.

А сарадња са специјалним јединицама земаља бивше Југославије?
- Још увек не, не зато што не желимо него се тога једноставно нисмо дотакли. Са Македонцима је започета сарадња прошле године на нивоу стручњака и надам се да ће та сарадња ићи даље.

За крај, како планирате даљи развој специјалне бригаде?
- Кад је у питању специјална бригада, најважније је да се заврше започети пројекти стандардизације, начини попуне бригаде новим кадровима, оспособљавање, нова опрема и одржавање оперативне способности ове јединице за наменске задатке. То је оно чему тежимо у наредном периоду. 

НЕ КИТИМО СЕ
Генерал Илија Тодоров рекао нам је да жели да јединица буде препознатљива, понос свима и спремна да изврши све постављене задатке.
- Стварањем једне специјалне бригаде створени су услови, принципи и кодекс једнаки за све. Црвена беретка није дата неком да се њом кити, већ се она треба зарадити - рекао је на крају генерал Тодоров.

КАРИЈЕРА
Пут каријере официра Војске Србије, од пре две године команданта Специјалне бригаде - обукао је униформу са 17 година. После завршетка Средње војне школе у Сарајеву, уписује Војну академију, смер пешадија, коју завршава 1987. Са успехом је завршио све војне школе - Генералштабну и Школу националне одбране, а за команданта 63. падобранске бригаде у чину мајора постављен је 1997. године. Више пута је ванредно унапређиван у виши чин, а више пута је похваљиван, награђиван и одликован.

 

Email