Интервјуи
23.06.2008

ИНТЕРВЈУ ГЕНЕРАЛ-ПОТПУКОВНИКА ЗДРАВКА ПОНОША МАГАЗИНУ ЕКОНОМИСТ


КУДА ИДЕ ВОЈНА ИМОВИНА

Вишак имовине којом располаже војска, ако се узме у обзир повећање цена некретнина протекле две године, вреди више од две милијарде евра. Брзо би могло бити продато двадесетак објеката вредних око 300 милиона евра. Уколико би новац од продаје тих објеката био усмерен у војску, она би решила скоро све нагомилане проблеме, без даљег притиска на буџет Србије. Тренутно, војска само на чување тих објеката троши два милиона евра годишње

Војска Србије би, како је недавно изјавио председник Борис Тадић, могла постати водећа војна си­ла у региону. Ипак, та војска тре­нутно има око 16.000 бескућника, а опре­ма и наоружање су јој у неким сегменти­ма застарели и више деценија. У ситуацији кад позамашни буџет Србије, у ком се иначе за војску издваја 65 милијарди динара, прети да "попуца по шавовима" мало је вероватно да ће та председникова визија бити остварена из буџета. "То може и треба да се оствари, али мо­рају се наћи средства ван буџета. Није реално очекивати да војска од пореских обвезника добије новац којим би убла­жила ефекте вишедеценијског неулагања у војску", каже за «Економист» начелник Генералштаба Војске Србије Здравко По­нош. "Имамо ресурсе да то остваримо, а то је пре свега продаја вишка војне имо­вине. То је решење које не би оптерети­ло економски развој државе и стандард грађана, а војска би у кратком року, за неколико година, постала сила о којој је причао председник Тадић. Србија има по­тенцијала да буде сила на западном Бал­кану у ширем контексту, а не само војном, али са јаком економијом иде и од­говарајућа војна моћ".

е: Држава је својевремено формира­ла и Фонд за реформу војске, који више не функционише, а који је требало да управља новцем од продаје вишка војне имовине. Како је то сад регулисано?
Генерал Понош:Тренутно важећи доку­мент је Мастер план који је донела Вла­да Србије 2006. Влада је тада донела одлу­ку да се приступи продаји вишка војне имо­вине, односно свега што је војска декларисала као вишак након планиране реорганизације, а да се тако добијен новац после врати у систем одбране како би се финансирала реформа војске и побољшање соци­јалног стања припадника војске. Нажалост, као ни у случају Фонда за реформу војске, ни са Мастер планом није учињено много у протекле две године.

е: Колико новца је добијено за те две године?
Генерал Понош:Приходовали смо тек око пет милиона евра, што је мало имајући у видуукупно процењену вредност вишка вој­не имовине од милијарду евра који је сво­јевремено направила Пореска управа. Поређења ради, војска је прошле године ин­касирала исти износ и то не од продаје вишка оружја и војне опреме, већ од ситне про­даје по отпадима, продаје помија, тра­ве, услуга. Кад је Мастер план прављен. Генералштаб је инсистирао да приход иде у опремање војске, а не у текуће и персо­налне трошкове, јер би било бесмислено да, на пример, трошимо паре од продаје згра­да на набавку соли и бибера. Држава која нема пара да храни своју војску не тре­ба ни да је има.

е: За шта сте ви као начелник Генералштаба посебно заинтересовани у овом процесу?
Генерал Понош:Мој посао је да учиним све што је у мојој моћи да Србија има најја­чу и најквалитетнију војску коју може да има за новац који ова држава за њу из­дваја. Да буде увежбана и спремна да одговори свим безбедносним изазовима, и да има одговарајућу опрему и мотива­цију њених припадника. Постоје ствари ко­је су под потпуном контролом Генерал­штаба, али то свакако није опремање вој­ске. Али је моја обавеза, као начелника Генералштаба, да укажем на проблем неопремљености војске, да предложим решење и тражим подршку за такво решење. Ви­зија да наша војска до 2012. кад се оче­кује да будемо на вратима ЕУ, постане та регионална сила о којој говори председник Тадић, остварива је. Прву фазу, која се односила на реорганизацију и рационализацију, реализовали смо у рекордном року од 13 месеци, без додатног финансирања. Сада је потребно да се та реорганизована војска одговарајуће опреми. У неким се­гментима заостајемо две технолошке ге­нерације за релевантним војскама, рецимо у телекомуникацијама. Понављам, реал­но је то могуће само новцем од продаје вишка војне имовине. Свесни смо да је то средњорочно неоствариво финансирањем из редовног буџета, нећемо успорење привреде, али није решење ни да опрема­ње иде на „кашичицу" па да се опремамо неким средством две деценије и на крају да опет изгубимо корак. Ова војска, осим што је остављена пострани кад је улагање у питању, има можда и јединствено иску­ство у историји ратовања да је у ратовима '90-их била финансирана из редовног, инфла­торног буџета, а не ратног. Чак и трош­кове учињене штете на приватној имовини, а то се у ратним условима дешава, и даље финансирамо из редовног војног буџета. Као да је војска ратовала за себе, а не за интересе државе, не улазећи у разумност тако дефинисаних интереса.

е: Решење стамбеног питања подразумева и даље бесплатне станове?
Генерал Понош:Није решење у враћању на ста­ре моделе који су довели до гомилања проблема у виду 16.000 бескућника у вој­сци. Проблем мора да се рашчлани како би се једноставније решио. Повећање плата и кредитне способности отварају перспекти­ву решења тог проблема за младе припад­нике војске. Ту је Министарство одбране направило велики искорак. За старије, ко­ји нису омиљени клијенти банака, треба тра­жити решење ближе старом моделу. Реше­ње за део тог проблема који је акумули­ран годинама може да буде финансирање из прихода од продаје вишка имовине. Вој­но земљиште на приградским локацијама, нпр. Сурчину, у договору са градом мо­же да се преименује и инфраструктурно при­преми за индивидуалну градњу. Кредит за монтажну кућу вредну 20.000 евра био би многима достижан и омогућио усељење за месец дана. И због тога је битно шта ће би­ти са вишком војне имовине. Убеђен сам да ће се она распродати у наредних пар го­дина, али не знам на шта ће те паре отићи.

е: Зашто сте убеђени?
Генерал Понош:Непокретна војна имовина је акумулирана током два века новије срп­ске државе. На разне начине, преко поре­за, приреза, национализација, донација. Била је у функцији велике стајаће војске примерене прошлим временима. Физиономија ра­товања се променила, вредносни систем српску војну моћ на уверењу да нас је много и уз то спремних да лако гинемо. Војна имовина је у ствари државна имо­вина и процес продаје ће се завршити у до­гледно време. Питање је како. Војска је објавила да је то вишак, та имовина је вредна, тражња постоји, а продаја не иде. Теш­ко је поверовати да то тако мора да бу­де. Оно што ја хоћу јесте да скренем па­жњу стручне и шире јавности да би било ло­ше ако би приход од те имовине отишао на другу страну, а војска остављена да „та­вори". Наравно, могућа је и таква политич­ка одлука, али онај који је донесе требало би да сноси и одговорност за њу и за ста­ње војске која губи корак са окружењем. Не би било добро ни да се тако нешто деси због бирократских или предизборних гимна­стика или због неких других интереса. Навешћу два свежа примера. Набавка тран­спортних хеликоптера опремљених за гаше­ње пожара је летња тема, градња склади­шта за муницију је тема након експлозија. До следећег пожара или експлозије. Последице небриге о одбрамбеној моћи кад-тад долазе на наплату.

е: Шта је од имовине којом располаже вој­ска најинтересантније за тржиште?
Генерал Понош:Осим непокретности имамо и покретну имовину на коју не рачунамо превише, али и од ње смо инкасирали прошле године више него од продаје зграда и зе­мљишта. Министарство одбране је од про­даје вишка наоружања и војне опреме, на­кон реорганизације, остварило приходе у износу од око 30 милиона евра. То није за занемаривање, али далеко већи новац је у земљишту и зградама. Смањили смо број гарнизона за 50 одсто и одређен број ка­сарни у градовима је постао јако атракти­ван за инвеститоре, Процена Пореске упра­ве из 2006. више није релевантна, а и тада је заслуживала додатно преиспитивање. Садашња тржишна вредност те имовине је бар двоструко већа. Наравно, не очекујемо да ће то све моћи брзо и лако да се про­да, али само двадесетак атрактивних лока­ција по садашњим тржишним ценама вреде више од 300 милиона евра. Осим продаје, можемо неке објекте изнајмљивати, има­мо огромна складишта горива која су пројектована у доба СФРЈ. Није добро прода­ти их, а остати на једном складишту, из логи­стичких и безбедносних разлога. Ипак, на­ма заиста није потребан тај вишак капаци­тета. Од изнајмљивања вишка капацитета од 70.000 тона у једном, истина недовр­шеном складишту, у Војводини могли бисмо инкасирати скоро 9 милиона евра годишње. Ако бисмо га продали, барата се са цифром од око 200 милиона евра, подједнако као и цена Јата која се помиње у медијима. Став Генералштаба је да наведено склади­ште не треба продавати него изнајмљивати. Такве ресурсе треба третирати као породич­ни накит. То је безбедно складиште са савременим манипулативним постројењем и са прилазима на реку, железницу, пут.

е: Зашто се одуговлачи са изнајмљивањем и процесом продаје некретнина?
Генерал Понош:Не знам. Могуће да би бржа продаја утицала и на цене некретнина, а то свима није интерес. Важно је да продаја коначно крене јер овако таворимо, имо­вина пропада, а трошкови чувања и одржа­вања су велики. Прошле године смо само на чување напуштених касарни потрошили два милиона евра, више од вредности јед­ног оклоплног возила точкаша.

е: На шта би војска потрошила новац кад је у питању опрема и наоружање?
Генерал Понош:Приоритет је телекомуникаци­она опрема за коју су закључени уго­вори и треба да крене опремање. Затим лична опрема војника, балистичка и опто-електронска средства јер имамо војни­ке у зони потенцијалног извођења бор­бених дејстава. Треба да заменимо ка­мионе који су у просеку стари око 25 го­дина. У копненој војсци приоритет је опре­мање оклопним возилима точкашима ко­ји су тренд у модерним армијама. У ваздухопловству дуго није инвестирано, али захваљујући НИП-у извршен је ремонт и модернизација 4 авиона МИГ 29. Нажа­лост, ни са тим нећемо имати модерну екскадрилу ловаца, што нам треба. За то је потребно око 700 милиона евра. Зе­мље у окружењу су кренуле у набавку, а ми ћемо, ако нешто не променимо до 2012, бити у великом заостатку. Потреб­ни су нам школски авиони, али и хеликопте­ри који се осим за транспорт могу користи­ти и за гашењепожара. Добар део набро­јаног би могао да се реализује из прихо­да од продаје вишка имовине. За буџет је то практично немогућ захтев. Ми има­мо и високе трошкове ангажовања у Ко­пненој зони безбедности, на шта нам од­лази десет милиона евра годишње.

е: Да ли је могућа даља прерасподела у оквиру буџета?
Генерал Понош:Смањењем броја гарнизона и успостављањем правилне кадровске пи­рамиде смаљили смо персоналне и логистич­ке трошкове. Персонални трошкови су са­да испод 70 одсто буџета, а инвестиције су повећане са 5 на 14 одсто. Могао би рецимо наш систем здравства, који у овом моменту запошљава више људи него што у две комплетне бригаде копнене војске има плаћених лица, односно скоро 4.000 људи, да се рационализује и другачије да се финансира. И војни образовни систем са 1000 запослених би могао бити реорганизован, затим систем војно-територијалних органа и Управа за ванрене ситуација.

е: Постоји интерес других институција да до­бију зграде које су проглашене за вишак,МУП рецимо, па би републичка дирекција за имовину могла једноставно уселити МУП у те објекте, а не да их продаје па поно­во гради за њих?
Генерал Понош:Са МУП-ом одлично сарађујемо, али пошто представљам војску, мо­рам да приметим нешто. Још '90-их година МУП је добио четири хеликоптера, а војска није могла ни да поправи своје хеликоп­тере. Не видим да се нешто много променило од 2000. до данас. Њихове уни­форме су квалитетне, а опрема нова, бар оно што сам недавно видео на прослави у Макишу. А ми смо срећни кад од њих наследимо хеликоптере. Војне зграде у Устаничкој и Немањиној 9 су реновира­не чим су их преузела друга министарства. Постоји давна одлука Владе да се војсци у замену за зграду у Немањиној 9 да 800 станова. То се није десило.

е: Колико дуго би процес продаје имовине могао трајати?
Генерал Понош:Мислим да прво треба учини­ти нову процену, можда може поново и Пореска управа, али можда би могла и не­ка агенција, приватизациони саветник или ревизорска кућа, како се то већ ради кад је велика вредност имовине у питању. Битно је само да то буде транспарентно и ефикасно, то је суштина. Такође није свејед­но да ли ће војна професија бити атрактивна сада или за пет година. Ако буде атрак­тивна сада, онда ћемо то осетити за пар година кад ти кадрови заврше школова­ње, као што сад сносимо последице лошег имиџа војске деведесетих, кад су мно­ги добри ђаци заобилазили војне школе. По­стоји проблем са уређеношћу војног ка­тастра, али ако је то проблем треба дефинисати приоритете, значи најпре најатрактив­није и највредније локације.

е: Да ли је војска спремна да реагује на изазове који могу настати после проглаше­ња устава на Косову?
Генерал Понош: Пажљиво пратимо ситуацију и имамо одговарајуће планове и снаге за брзо реаговање. Определили смо се да превентивни размештај снага треба да буде рационалан и да не изазива нерво­зу код нашег становништва, мислим и на српску и на албанску етничку заједницу на југу Србије, али војска је спремна за брзу реакцију и хируршке резове где год то буде затребало.

Милан Обрадовић

ПЛАН ПРОДАЈЕ
У оквиру плана продаје вишкова војне имовине налази се низ некретнина широм Србије између осталог осам аеродрома, 35 клубова војске, 52 касарне и седам спортско-туристичких центара. Укупно има 447 војних комплекса, којима припада укупно 4.870 хектара земљишта и 2.196 објеката високоградње и нискоградње.

ВОЈНА ОБАВЕЗА
Да ли ће војска бити професионална а војна обавеза укинута до 2010, како је планирано?
То није само посао војске већ и државе. Зашто смо ми то предложили? Политичка одлука да се војска служи шест месеци је била популарна, али је војну обуку учинила нерационалном. Уложено у скупу обуку мора да се врати, а шестомесечни војни рок, нпр. за тенкисте то не омогућава. А за професионализацију је потребно привући људе да постану војници по уговору, не само кроз плате већ и кроз неку даљу перспективу по истеку те службе. Сад се суочавамо са чињеницом да се калкулише са одлагањем војне обавезе до 2010. Већ у јунском упутном року одзив за служење војске није био добар. Ако динамика прилива војника по уговору не буде таква да до 2010. можемо имати професионалну војску, имаћемо озбиљан проблем и професионализација неће моћи да се оконча 2010.

РЕАЛНИХ 1,6 ОДСТО
е: Војска већ добија кроз буџет око 233 одсто БДП, то је и неки стандард у региону?
Генерал Понош:Тих 2,33 одсто реално износи тек 1,6 одсто БДП, кад се одбије новац за војне пензије из те суме. То је довољно за редовно функционисање, али не и за подизање војске на неки виши ниво, након две деценије стагнирања или чак урушавања система одбране. Сада је приоритет опремање војске и обнављање атрактивности војног позива. Квалитетан кадар се регрутује добром школом, солидном платом, решењем стамбеног питања које уважава специфичности војне професије, већим угледом војске у друштву. Једноставније, ако војни позив има комапаративне предности. Војска мора да ослушкује тржиште радне снаге и да се прилагодава.

ВОЈНО-ГУБИТНИЧКЕ УСТАНОВЕ
е: А шта ће бити са установама попут Карађорђева?

Генерал Понош: Наравно да нам не требају ни овакве војно-доходовне установе, јер бисмо неке могли заправо звати „војно-губитничке" установе. Многе од њих су опстале због социјалног мира, Карађорђево је пример тога. Па не треба систем одбране ваљда да се бави производњом меса и јаја и то још уз губитке!? На страну што је тешко објаснити како губе толики новац, а локално становништво живи од те земље за коју у шали кажу да кад у њу бациш ексер, никну три... Имамо проблеме и са ремонтним заводима. Нормативи су прављени у време и у складу са повлашћеним статусом на тржишту трећег света. Не постоји одговорност за кашњења, послови за нашу војску су загарантовани, па приоритет добијају послови за цивилне фирме. За услуге и производе које можемо добити на тржишту, не требају нам монополисти у виду војно-доходовних установа. Њих треба реорганизовати да извршавају са послове за које не постоји конкуренција на тржишту и вратити их у систем командовања. Имали смо парадокс и са тзв. војном индустријом - да нам Црвена застава пушке наплати више него кад продаје страним купцима. Или држава отпише дугове.
Email