Вести | Интервјуи
15.02.2007

Илија Тодоров, командант Специјалне бригаде Војске Србије - ЕВРОАТЛАНТСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ СУ НАША МИСИЈА


Програм Партнерство за мир није отворио врата специјалним јединицама наше војске за сарадњу са сличним јединицама у региону и НАТО државама. Таква сарадња за нас је почела још пре више година. За разлику од других састава у Војсци, Специјална бригада, а раније и појединачне спцијалне јединице које су сада у њеном саставу, сарађивале су са сличним јединицама – тврди пуковник Илија Тодоров, командант Специјалне бригаде Војске Србије.
У разговору за Данас пуковник Тодоров говори о евроатлантским интеграцијама, али и циљевима и проблемима у Специјалној бригади насталој септембра проше године обједињавањем 63. падобранске и 72. специјалне бригаде, као и делова 82. поморског центра у Кумбору и противтерористичког одреда Кобре. Разговор ипак почиње „безбедносном проценом“ коју намеће актуелно решавање статуса Косова и Метохије.

Да ли ситуација у вези с решавањем статуса Косова и Метохије утиче на подизање борбене готовости у Специјалној бригади Војске Србије?
- Не. Специјална бригада Војске Србије спроводи своје редовне планске активности, с тежиштем на оспособљавању свог састава. Самим распоредом и извршавањем редовних задатака већ имамо одређене нивое готовости. Дакле. Специјална бригада, као „таква“ јединица, већ има свој степен борбене готовости, који је виши у односу на остале саставе Војске Србије. Лично мислим да та тема још увек није актуелна за нас и у овом моменту још увек немамо никакав сигнал у том правцу. Јасно је да се решење за то питање тражи кроз политичка средства.

Да ли имате неке активности на југу Србије?
- Наше специјалне јединице су учествовале у обезбеђењу уласка наших снага у Копнену зону безбедности. Сада је један део наших снага ангажован на обезбеђењу административне линије, али то је занемарљив број и није значајно.

Већ неколико месеци све војне специјалне јединице су обједињене, а као један од разлога помињано је повећање ефикасности. Да ли обједињавање оправдава очекивања?
- Како да не. Пошто је Специјална бригада попуњена пробраним саставом из претходних специјалних јединица које су врло квалитетне, већ у старту смо постигли квалитет. На самом старту поставили смо стандард за улазак људи у бригаде. Нисмо ишли на солуцију да то буде социјално збрињавање. Самим тим одвојили смо се од било које друге варијанте, осим оне која је наш задатак, а то је висок ниво професионалности, обучености и спремности за извршавање наменских задатака.
Циљ обједињавања је био јасан: стварање висококвалитетне професионалне специјалне јединице у складу с документима о реформи система одбране. Јединица сада има једну команду, линија командовања је поједностављена, што чини највећи квалитет када је у питању употреба овакве јединице. Затим, посебно је битно да су одабир и вођење кадра у Специјалној бригади другачији него раније. Увели смо јединствене критеријуме при селекцији и нов начин оспособљавања и трајања у јединици. Значи, ако сте успели да уђете у Специјалну бригаду не значи да ћете у њој остати, морате доказивати квалитет, способност и спремност да бисте ту били. Радимо и на унапређењу обуке, јер се професионални састав не може обучавати на исти начин као што се доскора обучавао састав који су чинили војници на одслужењу војног рока. Дакле, стварамо потпуно професионалну јединицу, нема дилеме. У Специјалној бригади професионални састав већ чини 93 одсто, а само седам одсто су војници на одслужењу војног рока који се баве обезбеђењем и помоћним обавезама.

ОД ВИЈЕТНАМА ДО ВИШЕБОЈА

- Сарадња са страним армијама није само кроз обуку и размену искуства. Много дуже траје сарадња на другим плановима. Таква је она са удружењима резервиста падобранаца грчке армије и ветерана америчке војске у којима су и припадници других армија – Немачке, Холандије, Аустрије, шпаније. Међу њима има и ветерана из вијетнамског рата. Сарадња која обухвата вежбе гађања, падобранске скокове и дружења траје од 1993. године. Прекинута је само у време рата на Косову 1999. године. Осим тога, ми већ десет година организујемо и такмичарски Падобрански вишебој. На том вишебоју последњих година гости су нам и припадници страних специјалних јединица из Италије, Румуније, с Кипра. Ко побеђује? За сада смо увек ми били најбољи - каже пуковник Тодоров.
 
СТРУКТУРА КАДРА

Пуковник Тодоров каже да је просечна старост у Специјалној бригади између 25 и 35 година. Чак 93 одсто су официри, подофицири и војници по уговору, а међу њима је највћи број младих подофицира, односно школованог кадра који специјалне јединице „школују у континуитету годинама“. Младе старешине се шаљу на курсеве у иностранство, а „велики број“ прошао је курсеве страних језика. Језички курсеви су, ипак, више верификација њиховог знања стеченог школовањем и на други начин.

Дакле, и Ви при запошљавању тражите страни језик и рад на компјутерима?
- Па, то је сасвим нормално. За младе официре и старешине се подразумева да раде на компјутеру и знају страни језик.

На који се начин евроатлантске интеграције, у које је Србија са својом војском закорачила, конкретно одражавају на Специјалну бригаду?
- Наша сарадња са страним армијама, раније се одвијала кроз посете, размену искустава, одласке наших припадника на семинаре, обуке и школовања, долазак припадника страних армија код нас на заједничке вежбе и обуку. У последње две-три године са специјалним јединицама Грчке сарађујемо у неким садржајима обуке, и припадници италијанских специјалних јединица били су на обуци код нас, у Нишу и Панчеву. У неколико наврата посећивали смо припаднике и других страних армија. Наши млади официри у страним армијама завршавају курсеве, сада су у Норвешкој, а део старешина на штабним курсевима у Немачкој. Има и појединачних и групних курсева језика у Јорку (САД).

Ускоро вам у посету долази делегација из специјалних јединица Италије. Хоће ли припадници Специјалне бригаде ускоро путовати у посету некој специјалној јединици НАТО држава?
- Предстојећа посета делегације Италије једна је од посета које су код нас честе. Представља наставак већ постојеће сарадње која би у току ове године требало да буде продубљена обуком или школовањем. И таква сарадња је двострана. Припадници наших специјалних јединица већ су били у посети специјалним јединицама италијанске војске. Исто важи и за сарадњу с грчком и другим армијама, на које рачунам, али рано је говорити о томе јер је тек почетак године.

Колико је Специјална бригада интероперабилна са сличним јединицама држава-чланица НАТО?
- Тежња ка евроатлантским интеграцијама јесте једна од наших мисија. У вези с тим, оно што мене као команданта интересује је опремање јединице, као и оспособљавање и школовање наших припадника у специјалним јединицама или армијама НАТО снага. што се интероперабилности тиче, од нас постоји проблем опремљености и у директној је вези с материјалним стањем Војске Србије. Ми имамо адекватну опрему која је употребљива и у потпуности задовољава садашње стање, али желимо да будемо близу сличних јединица у свету. Сада у неким сегментима нисмо близу. Специјалне јединице траже да стално пратите тренд, а ако је нешто старо 15 или 20 година то није тренд за специјалну јединицу. Међутим, врло је важно поменути и наше предности – кадрове, искуство и континуиран рад на оспособљавању људи. Е, ту јесмо на њиховом нивоу.

Да ли очекујемо учешће у мировним мисијама?
- Јасно је да држава на нас увек рачуна јер је безбедност наша мисија. Дакле, ми јесмо припремани за одређене задатке у миру – „акциденте“. Али, наша мисија је и учешће у евроатлантским интеграцијама и мировним операцијама. Да ли смо спремни за мировне мисије? Јесмо. С припадницима страних армија већ смо спроводили заједничке активности у одређеним сегментима „решавања“ безбедносних ситуација и криза, а имамо и оспособљене људе и инструкторе за мировне мисије који могу оспособљавати специјалне јединице, као и остале војне саставе. То је веома искусан инструкторски састав који је оспособљен у последњих неколико година.

Имате ли процене колико државу Србију кошта један такав, или сличан специјалац?
- Немам процену, али бих могао да израчунам врло лако. То је врло мало, имајући у виду безбедност земље и ризике који постоје у данашње време, посебно код нас, у нашем окружењу. Али, верујемо да ће се и ово врло брзо променити.

Који су највећи проблеми које сада има Специјална бригада?
- Од формирања јединице себи смо поставили четири врло битна циља. То је најпре састав јединице – селекција, избор људи, вођење кадра. Тај проблем је разрешен. Затим, није проблем, али је врло битно питање за решавање – инфраструктура за живот, рад и оспособљавање припадника ове високопрофесионалне јединице као што су полигони, вежбалишта, стрелишта, услови смештаја…
Такође, циљ је и боља опремљеност. Имамо сопствено искуство у последњих 10-15 година, али пратимо и искуства страних армија, посебно специјалних јединица, тако да знамо шта нам је потребно. Најпотребнија су нам одређена специјална средства стране производње. Ја очекујем промену материјалног стања Војске и у оквиру тога подизање техничке опремљености нашег састава на виши ниво. То ће нам омогућити да будемо употребљива јединица на највишем нивоу, што и сада јесмо, али оваква јединица може да „иде“ још више. Омогућиће нам и да се лакше „увежемо“ са страним армијама.
Циљ је и виши стандард наших припадника. То сада јесте проблем. Наш стандард је примерен условима у каквима сви живимо, али од самог формирања бригаде наишли смо на велико разумевање претпостављених, значи начелника Генералштаба и министра одбране. Свима је јасно да припадник специјалне јединице мора да има другачији стандард због онога што ради и ризикује. Верујем да ће доношењем Закона о војсци и подзаконских аката наш статус бити решен на бољи начин. Тачно је да се у овакву јединицу долази добровољно, али људи ће долазити с више мотива, а ми ћемо лакше обезбедити кадар.

Какво је садашње интересовање за попуну јединице?
- Попуњавање Специјалне бригаде врши се према новом методу који се примењује и у другим армијама. Сви који се добровољно пријаве морају проћи најозбиљније прегледе на ВМА, а после тога темељну обуку од три месеца, уз велика физичка напрезања. Падобранска обука је основа коју свако мора проћи. Последња фаза је систем провера различитог типа, почев од општих војно-стручних провера, преко психотестова, до напорних маршева, с великим оптерећењем. Од формирања Специјалне бригаде извели смо неколико таквих обука. Један од њихових циљева био је и да нам покажу колика је заинтересованост, односно да ли се она повећава. Већ после прве или друге селекције интересовање је почело да расте, тако да имамо младе старешине које чекају на ред да дођу у нашу јединицу. Заинтересованост је велика како међу њима, тако и међу људима из грађанства који желе да буду војници по уговору. Уз будуће побољшање стандарда, имаћемо и неку врсту гаранције да ће број заинтересованих увек бити велики и да нећемо доспети у ситуацију – дај шта даш. То специјалној јединици не сме да се догоди.


Зорица МИЛАДИНОВИЋ

Email