Вести
15.06.2011

Излагање генерала Милетића на отварању Стратегијске војне конференције за партнере


Господине министре, адмирале Ди Паола, генерале Абријел, генерале Сирен, господо генерали и адмирали, уважене колеге, даме и господо,
Изражавам професионално и лично задовољство, што ми је указано поверење да будем домаћин током овог значајног скупа.

Добродошли у Београд, осећајте се као код куће.

Посебно желим да изразим своје задовољство бројем делегација које су се одазвале да присуствују овој конференцији. Управо тај број делегација и ширина присуства, јер су заступљени сви континенти, говори да су ризици, претње, изазови безбедности у глобализованом свету за све нас исти и да захтевају партнерство у налажењу ефикасног одговора на њих. Сви ми, учесници данашње конференције, преносимо поруке и ставове својих држава и влада о опредељености за сарадњу, за заједничко обучавање и образовање, а све у циљу што адекватнијег, заједничког одговора  на актуелне и будуће безбедносне изазове и претње.

Партнерство и трансформација кључне су речи и доминирају садржајима које разматрамо на овогодишњој конференцији. И један и други појам добијају на важности после Лисабонског самита, чиме је задатак који се поставља пред нас сложенији. Истовремено, сматрам професионалном привилегијом што је баш на овој конференцији у Београду, дата могућност да отворено разговарамо о војним аспектима партнерства и трансформације, развоју потребних војних способности, приступа заједничким добрима и заједничкој обуци, као и другим програмима сарадње у функцији безбеднијег и сигурнијег глобалног окружења.

У савременом глобалном окружењу, тешко је дефинисати било који други однос, било у политичком, дипломатском или у војном значењу, који има такву тежину као однос партнерства. Свест да свако од нас понаособ, чињењем или нечињењем, активно или пасивно,  вољно или невољно утиче на глобалну безбедносну слику је увелико присутна, дефинишући нове димензије партнерства. Управо та свест, да у сваком случају свако од нас обликује глобалну безбедносну слику, указује на значај, како појединачне тако и колективне одговорности. Стога, разговарајући о партнерству и његовим оптималним облицима, ми у ствари разговарамо о више или мање поузданим партнерима, што чини дух нових односа.

Савремени изазови, ризици и претње су транснационалног и асиметричног карактера, друштвене појаве савременог доба динамичне су и сложене, и све то намеће потребу проналажења нових приступа у развоју способности за извршавање мисија и задатака.

Као и партнерство, појам трансформације са војног аспекта, у последње две деценије је разматран на великом броју различитих форума. Оно што га чини посебно актуелним данас, јесте чињеница да трансформација оружаних снага више дефинитивно није условљена само претпостављеним безбедносним изазовима и могућностима индивидуалних безбедносних актера, суверених држава, на међународној безбедносној сцени.

Самит у Лисабону тежишно је разматрао глобалне, а не регионалне или локалне безбедносне изазове. Све то указује да међузависност у безбедносном смислу условљава и узрочне везе између свих наших трансформација са јединственим циљем -  бити ефикасан, интероперабилан, а истовремено рационалан.

Изградња националних способности које су у функцији само националних интереса већ одавно није рационалан приступ. Уколико се оне не ставе у функцију регионалних и глобалних интереса безбедности, доводи се у питање активан и ефикасан допринос регионалној и глобалној безбедности. Зато циљ треба да нам буде изградња оптималних, заједничких и комплементарних националних способности.

Пред војне снаге ангажоване у различитим регионима широм света у борбеним и неборбеним операцијама, операцијама подршке миру и пружању подршке цивилним властима у случају елементарних непогода и индустријских акцидената, постављају се веома широки захтеви способности, интероператибилности и адаптибилности. Јединице не само да извршавају различите задатке, већ се често и дијаметрално различите врсте задатака смењују у кратком временском периоду у истој зони операције. Ово је посебно значајно у области трансформације, организације и оперативних способности.

Поуздано партнерство има значајну димензију и у обезбеђењу енергетске безбедности, као специфичног вида обезбеђења приступа заједничким добрима. Имајући у виду план да два будућа гасовода прођу кроз регион југоисточне Европе, земље региона имаће задатак достизања статуса поузданог партнера и у области безбедности транспорта природног гаса. Развој ових способности мора бити уврштен у оптималне стандарде које наше снаге треба да достигну.

У светлу савремених безбедносних изазова, ризика и претњи значајно је разговарати и о доприносу, условно, „малих земаља“ партнера у заједничким напорима за успешно решавање криза различитог садржаја. У контексту кооперативне безбедности, то је свакако шира област ангажовања од досадашњег војног концепта, пре свега у домену помоћи у елементарним, технолошким и хуманитарним катастрофама са којима се, нажалост, у последње време суочавамо.

Систем одбране Републике Србије и Војска Србије у потпуности уважавају неопходност изградње статуса поузданог партнера кроз усклађену стратегијско-доктринарну и организациону димензију, као и кроз трансформацију војних способности.

Стратегијом националне безбедности и Стратегијом одбране Републике Србије препознати су универзални безбедносни изазови, са којима се сусрећу и остале земље региона и шире. Кроз доктрине свих нивоа, дати су доктринарни одговори на овако препознате безбедносне изазове и на развој потребних способности. Одређујући структуру војне организације, оптималну са становишта потребних способности, Војска Србије је у пуној мери уважила захтеве организационе интероперабилности.

Војска Србије завршила је процес трансформације из рочне у професионалну војску, што је захтевало потпуно нов приступ обуци, по угледу на модерне системе обуке савремених оружаних снага. Континуирано се прате достигнућа у области обуке, пре свега кроз интензивну, развијену билатералну војну сарадњу и низ мулатилатералних активности, чиме се повећава ниво и степен припремљености за делотворно ангажовање Војске и њених припадника у међународном окружењу.

Иако војно неутрална у односу на постојеће војне савезе, али и као чланица Програма Партнерство за мир, Република Србија је спремна да своје одбрамбене снаге ангажује и ван сопствених граница, у мултинационалним операцијама са мандатом УН и ЕУ.

Оваква опредељења проверавају се континуирано кроз учешће јединица Војске Србије у мултинационалним вежбама. Уз уважавање финансијских ограничења, развој комплементарних националних способности, о којима је већ било речи, убеђен сам, представља оптимално решење.

Још једном желим да нагласим да Република Србија, као поуздан партнер, прихватањем међународних норми, одговорним понашањем, поштовањем права на опредељеност свих,  у оквирима својих могућности, доприноси стварању и очувању сигурнијег и ефикаснијег глобалног окружења.

Надам се да ћете из Београда понети позитивне утиске, као и задовољство постигнутим у нашем данашњем заједничком раду.

Још једном,  желим вам угодан боравак и успешан рад током  конференције.

Хвала!

Email