Вести | Интервјуи
25.08.2011

Интервју начелника Генералштаба Војске Србије Бугарском националном радију


Кажите нам како данас изгледају билатерални војни односи између Србије и Бугарске. 

Пре свега, за сваку војску која жели да рационално и ефикасно одговори на савремене изазове, ризике и претње безбедности, веома је важно да размењује искуства са оружаним снагама других земаља и да та искуства проверава и примењује на вежбама. У том погледу, Војска Србије и Бугарска армија заиста могу да се похвале одличном сарадњом. 

Већ 2006. и 2007. године, када смо ми почели да изводимо вежбе са оружаним снагама других земаља, Бугарска је била једна од првих земаља са којима смо изводили заједничке вежбе, чији је циљ био пре свега обука стрељачких водова за учешће у мултинационалним операцијама. Наша сарадња посебно је интензивирана од 2010. године, када су припадници Војске Србије, са својим колегама из Бугарске и Сједињених Америчких Држава учествовали су на вежбама „Saber Down“ и „Мarines“ на полигону Ново Село. Те године су наше две војске први пут извршиле заједничко бојно гађање циљева у ваздушном простору ракетних јединица за противваздухопловна дејства, на полигону Шабла. 

Ове године такође учествујемо на две вежбе у Бугарској, „Мarines 2011“ и „Energy Flame“.  

Заједничко гађање на полигону Шабла, које је у току ових дана, представља наставак успешне сарадње војски Србије и Бугарске. Битна разлика у односу на прошлу годину је то што сада, поред ракетних јединица за противваздухопловна дејства, на гађању учествује и ловачка авијација Војске Србије. 

Осим заједничке обуке и учешћа на вежбама, Војска Србије и Бугарска армија имају добру сарадњу и у областима кодификације, војне историје и географије и, у последње време, развој односа у области војне медицине. 

Оно што ми видимо као простор за даље унапређење сарадње и што можемо да понудимо колегама из Бугарске, јесу капацитети базе „Југ“ за заједничку обуку за учешће у мултинационалним операцијама, капацитети за уништавање вишка минско-експлозивних средстава, школовање на нашем Универзитету одбране и сарадња у области војне медицине. Разматра се и могућност обуке пилота из Бугарске на тренажерима у Србији, у нашим јединицама. 

За нас је унапређење сарадње у области одбране са Бугарском веома значајно питање, јер доприноси бољем разумевању у региону, развоју међусуседских односа и јачању пријатељства, што се у сваком случају уклапа у наше опште интересе. 

Како оцењујете ситуацију на Западном Балкану? 

Ситуација на Западном Балкану идаље је осетљива, али у поређењу са годинама које су иза нас, она је неупоредиво боља. Пре само дванаест година, Западни Балкан био је највећи увозник безбедности. На Западном Балкану је било негде око 50.000 војника у мировним мисијама, а готово да није било војника са наших простора у мировним мисијама у другим регионима у свету. Данас је тај број чак десет пута мањи, а број војника из наших земаља у мировним мисијама у свету је неупоредиво већи. Дакле, ситуација је сада много повољнија. Карактеристична је и тежња свих земаља у региону за укључивање у регионалне иницијативе, за укључење у Европску Унију и ту целокупну позитивну климу треба искористити да се превазиђу све евентуалне несугласице којих је раније било. 

Одржавате добре односе са командантом КФОР-а. Каква је сада ситуација на северу Косова? 

Ми имамо доста добру сарадњу са КФОР-ом и помно пратимо све оно што се догађа и на северу Косова и дуж административне линије са Косовом и Метохијом. Војска Србије извршава своје задатке у Копненој зони безбедности и један је од значајних чинилаца стабилизације стања у том региону. 

Војска је, сигуран сам, један од великих фактора стабилности у Копненој зони безбедности. Ситуација на северу Косова се стабилизује и сада је најважније да дође до наставка дијалога у септембру и то је једини начин да се дође до трајног решења, компромисног решења за обе стране. 

Да ли Вас брине што су створене ''Косовске безбедносне снаге''? 

Не мислимо да су ''Косовске снаге безбедности'' озбиљна претња за регион. Чињеница је да тих 2.500 људи који су у саставу ''Косовских снага безбедности'' не могу битније да поремете стабилност у региону, нити могу да поремете равнотежу снага у региону. Оно што ми сматрамо да није у реду јесте то што се КФОР укључује у обуку и формирање ''Косовских снага безбедности'' и ми сматрамо да КФОР тиме практично излази из свог мандата. 

Како видите будућност Кумановског споразума? Да ли има места за унапређивање? 

Кумановски споразум је потписан у јуну 1999. године, пре 12 година. Ситуација се од 1999. године много променила и сигурно је да су многе одредбе Кумановског споразума превазиђене. Има простора да се он на неки начин модификује, нема потребе да се мења споразум него да се неке његове одредбе модификују, али то је већ ствар политике.

 

Николај Крстев

Email