Вести | Интервјуи
01.04.2013

Интервју генерала Љубише Диковићa за магазин „Одбрана“


Оданост војсци и Србији

У стварању српске државности војска је имала значајну улогу. Настављајући те светле традиције, Војска Србије и данас има јасну визију развоја у остваривању основног циља, одбране земље и доприноса миру.

Генерал Љубиша Диковић на испраћају наших мировњака у мултинационалне операцијеДан Војске Србије – 23. април, ове године биће обележен други пут. Слави се у знак сећања на тај дан 1815. године, када је у Такову подигнут Други српски устанак. На црквени празник Цвети, 11. априла (23. априла по грегоријанском календару) 1815. године, српске старешине окупиле су се у Такову и одлучиле да, после слома Првог српског устанка и још тежег положаја народа под османлијском влашћу, крену у нови устанак за слободу и наставак храброг почетка стварања модерне српске државе. У стварању српске државности војска је имала значајну улогу.

Настављајући светле традиције, Војска Србије и данас има јасну визију развоја у остваривању основног циља, одбране земље и доприноса миру.

Начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић, поводом празника, истиче оцену са недавне анализе оперативних и функционалних способности војске да је унапређење командовања подигло на виши ниво квалитет штабних активности које су у функцији доношења одлука, планирања и извођења операција и да је Војска Србије способна да одговори свим задацима из њене три мисије.

Господине генерале, да ли је Србија на било који начин војно угрожена. Шта су данас потенцијалне претње у земљи и из региона и каква је ситуација у Копненој зони безбедности и на југу Србије?

– Најутицајнији фактори угрожавања безбедности су етнички и религијски екстремизам, међународна мрежа организованог криминала и илегална миграција људи. Ови безбедносни изазови нису специфично војни, поспешени су економском кризом и карактеристични су за све земље Западног Балкана. Кључ њиховог решавања је у регионалној сарадњи.

За Републику Србију главни безбедносни изазов је питање статуса и актуелна ситуација на Косову и Метохији. Сведоци смо великих напора које чине председник и Влада Србије на решавању овог питања.

Што се тиче Копнене зоне безбедности и југа Србије, стање безбедности је релативно стабилно. Припадници Војске Србије, у сарадњи са припадницима МУП-а, одговорно извршавају редовне задатке обезбеђења административне линије и битно доприносе стабилности и безбедности.

Недавно сте на скупу где се разговарало о ванредним догађајима током протекле године рекли: „Изгубити човека у миру нема оправдања, поготово ако је за то одговорна војна организација“. Нажалост, у нашој војсци је 2012. године било таквих трагичних тренутака.

– Да, нажалост, имали смо ванредне догађаје са смртним исходима, а живот се не може вратити. Војска је институција која се бави високо ризичним послом и свакога дана извршавају се задаци у којима постоје ризици по живот и здравље војника и старешина. То су гађања свих врста, употреба убојних средстава, експлозива, превожење и употреба моторних возила, падобрански скокови, захтевне радње специјалних јединица, летење, десантирање и многе друге активности. То ће се увек изводити и радити, да би смо били спремни за основне задатке због којих постојимо.

Међутим, не смемо дозволити да се ванредни догађаји дешавају због недисциплине, субјективних пропуста и непоштовања прописа. За све радње и поступке у којима може бити угрожена основна вредност и право човека – а то је живот! – постоје мере којих смо дужни да се придржавамо. Исто тако, свако мора да чува себе и нико га не може сачувати ако то он сам не чини. Не смемо бити неодговорни према својој породици и својим најближима, радити мимо прописа и на тај начин угрожавати свој живот мислећи да се ништа неће десити. Управо се тада, по правилу, дешавају ванредни догађаји. Поред тога, такво понашање појединаца руши углед наше Војске, за који се највећи број нас предано бори, не жалећи ни време ни зној.

Подофицирски кор је веома значајан за функционисање војне организације. Како данас добијамо подофицире?

Генерал Љубиша Диковић на свечаности поводом заклетве војника мартовске генерације– Подофицири су главни носиоци индивидуалне обуке војника, а непосредан рад са војницима, ред, дисциплина и брига за потчињене незамисливи су без подофицира. У последње две деценије неколико пута је мењан пут који мора прећи онај ко жели да постане подофицир. Данас подофицире бирамо из редова најбољих професионалних војника. Бирамо и даље оспособљавамо оне који су се својим радом, знањем, обученошћу и способностима показали као потенцијални лидери.

У Центру за обуку и усавршавање подофицира у Панчеву изводе се основни, виши, специјалистички, командно-штабни и дидактичко-методички курсеви, по укупно 122 програма за оспособљавање и професионални развој подофицира. Даље, сваки подофицир усавршава се у току каријере и стиче искуство радом у јединицама Војске, а њихов рад, поред командира и команданата, прате први и главни подофицири – дакле, најбољи подофицири у својим јединицама, са највећим ауторитетом. Мислим да је то прихватљив систем, који морамо још да дорађујемо.

Колико је школовање кадета на Војној академији усклађено с потребама Војске Србије? Добија ли она баш онаквог официра какав јој је, сходно дефинисаним мисијама, неопходан?

– Потребе за новим официрима Војска Србије исказује након детаљних анализа стања попуне и очекиваног одлива кадра. Од тога зависи број кадета које Војна академија школује. Што се тиче мотивације младих официра и квалитета њиховог образовања, они су на завидном нивоу. Наравно, нико не достиже врхунац у својој професији одмах након школе, већ се тај врхунац осваја радом. Процес стицања знања у Војсци Србије је сталан, он траје од почетка каријере, од првог дана пред стројем до краја професионалне каријере. А искуство се најбоље обогаћује у јединицама, где младе старешине уче од старијих колега.

Истичем да сада кадети већ на почетку школовања долазе у јединице Војске Србије, где заједно са војницима на добровољном служењу војног рока и професионалним војницима полажу војничку заклетву. Не постоји бољи начин да упознају војника, његове проблеме и потребе, од овога – да искусе војнички живот! И да виде јесу ли они за тај живот и да ли је тај живот за њих! То је уједно и најбољи пут да стекну основне војничке вештине и знања која ће вам бити потребна у току читаве каријере.

Какви су услови за оспособљавање на нашим вежбалиштима, стрелиштима и полигонима? Планирају ли се обимније и сложене интервидовске вежбе?

– Постојеће непокретности за обуку својим капацитетима и опремом не задовољавају у потпуности потребе обуке, пре свега када је у питању извођење неких садржаја тактичке и ватрене обуке јединица ранга батаљона и виших. Поред тога, није решено питање централног полигона за извођење већих здружених вежби. Војска Србије је израдом претходне Студије за просторно планирање Интервидовског полигона „Пасуљанске ливаде” и Програмских захтева предложила коначно решење изгледа и потребне опреме на овом полигону.

Наравно, осавремењивање и боље опремање инфраструктуре за обуку у директној је вези са расположивим финансијским средствима. Трудимо се да у финансијском оквиру којим располажемо искажемо приоритете. Интензивно радимо на изградњи инфраструктуре за обуку појединаца и јединица за учешће у мултинационалним операцијама, у бази „Југ”, која ће задовољити међународне стандарде.

Што се тиче вежби, у овој години тежиште је на извођењу вишедневних дневноноћних вежби на терену или тактичких вежби са бојним гађањем јединица ранга батаљона. Вежбе су најсложенији и најбољи вид обуке. Оне су комплексне, траже широко знање и проверавају способности команди и јединица. Суштина успеха и неуспеха је у обуци.

Свесни смо значаја учешћа у мировним мисијама. Шта ће бити приоритети у наредном периоду, када је реч о нашем учешћу у овим мисијама?

– Приоритет је повећање ангажовања Војске Србије, у складу са Годишњим планом употребе за 2013. годину. То подразумева да ћемо током ове године упутити у међународне мисије до 475 наших припадника. Бићемо ангажовани у шест мултинационалних операција под мандатом Уједињених нација и у две мисије под вођством Европске уније.

Иако војно неутрална, Србија настоји да свој систем одбране организује према стандардима НАТО-а. Зашто?

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић– Одговор је једноставан – зато што су то најбољи светски стандарди. Подразумевају функционалну организацију, ефикасне процедуре, врхунску опремљеност, високу обученост појединаца и јединица за извршење задатака, оцењену по мерљивим параметрима и способностима заједничког извршавања задатака са јединицама других армија.

Зашто је значајно увођење верске службе у нашу војску?

– Верска служба у нашој војсци има дугу традицију. Први пут је законски била уређена још 1839. године, у време кнеза Милоша, када Србија још није била у потпуности независна. Тако да ово није само увођење, него враћање верске службе.

Верска служба је заступљена у многим савременим армијама у свету, јер остварује позитиван утицај на оперативне способности. Због тога је значајна и за Војску Србије. Поред тога, она обезбеђује припадницима Војске, као специфичној категорији грађана, да у потпуности користе право на слободу вероисповести, у складу са поменутом специфичношћу. Она нашим припадницима омогућава да испољавају и своја верска осећања и задовољавају ту врсту духовних потреба.

Статистика обично бележи високо поверење грађана у Војску. Да ли је то последица њеног ангажовања у трећој мисији, приликом помоћи становништву у случају ванредних ситуација или, ипак, нешто више од тога?

– Сигурно је да постоји више разлога због којих је Војска Србије угледна у нашем друштву. Србија има велику војничку традицију. Због тога савремена војска има онолико поштовања колико је достојна те традиције. Затим, у Србији је увек била важна веза народа и војске. На углед и поверење војске утицало је и то што је помагала грађанима у ванредним ситуацијама, кад год је то било потребно. Значајне су и активности цивилно-војне сарадње и отвореност Војске Србије према јавности. Будите сигурни да утицај на углед Војске имају понашање и врлине појединаца, припадника Војске.

Колико вредиш – толико те поштују!

Јесте ли се иједног тренутка покајали што сте живот посветили војсци?

– То је исто као да сте ме питали да ли сам се покајао што сам жив! У војску сам отишао као дечак. Школовао сам се у војним школама, командовао јединицама, прошао сам све дужности, осетио и горчину и драж професије. Никада нисам осетио кајање због тога, упркос тешким тренуцима кроз који смо моје колеге и ја пролазили у току каријере. Шта ме је одржало? Стабилна породица и љубав према позиву.

Како се односите према савремености – новим комуникацијама и технологијама? Како успевате да у тој различитости појавног, обиљу непотребних информација, препознате оне вредности које надопуњавају смисао Вашем животу?

– Ваше питање подсетило ме је на једну анегдоту из живота Иве Андрића. Боравећи на неком скупу уметника и других умних људи, наш нобеловац је чуо да неки од присталица футуризма, уочавајући промене у динамици светских догађаја, па и у животу људи, говори како треба променити уметност тако да говори о савременом животу. Андрић је тада рекао да без обзира на све површне промене, мајке и пре и сада носе децу у својој утроби девет месеци и закључио да се суштински битне ствари у људском животу нису промениле.

Наравно, око нас су сада мобилни телефони, компјутери, интернет, друштвене мреже, али иза свега тога је човек, његова потреба за комуникацијом и стваралаштвом, његова нада у бољи живот и напредак. Такве новине видим као помоћ у раду и радо их прихватам, с тим да оне служе човеку, а не човек њима.

Када скине униформу, ко је Љубиша Диковић? Чему се радује, нада, шта очекује? У шта још верује? За шта је спреман да се изнова бори?

– Народни војник, човек из народа. Породичан сам човек, који има исте бриге и надања као и други породични људи данас у Србији. А највећа радост су ми срећа и успеси моје деце. Верујем у традиционалне вредности, али не робујем традиционализму! Увек сам спреман да се борим за част и поштење, за нашу војску и државу и за сваког припадника војске који одговорно извршава своју дужност!

Владимир ПОЧУЧ 

Генерал Љубиша Диковић:

Не смете грешити према људима, морате их разумети, осетити њихове потребе, омогућити им услове за рад и морате од њих тражити резултате. На крају, само резултати говоре о вама, вашем тиму, колективу, јединици... Не штедим ни себе ни друге кад је реч о добробити Војске и државе.

Тражим ред и дисциплину, врхунску обуку до крајњих граница могућности, јер само у условима добре организације, доследних захтева и стварне бриге о људима, техници, јединици и војсци у целини, сваки припадник Војске Србије може се на прави начин и у правој мери афирмисати у својој професији.

Жене у војсци

Место жена у војсци још изазива покоји злуради коментар, јер су људи понекад склони да без провере у пракси, на основу погрешних претпоставки, износе мишљење о некоме и нечему. Жене су саме разбиле све предрасуде и показале да су способне да буду професионални војници и старешине. Уосталом, Србија није земља која може олако да се размеће својим људским потенцијалима. Зашто бисмо се одрекли оних који желе, могу и знају како да допринесу систему одбране. Постоји добар и мање добар војник, добар или мање добар старешина, а ког је пола није битно. Постоји, наравно, и одређени број дужности у Војсци Србије које не могу успешно обављати жене, али ни сви мушкарци, због физичке снаге која је за њих потребна.

Обележавање Дана војске

Централна свечаност поводом Дана Војске Србије – 23. априла, одржаће се у Крушевцу, са приказом дела оперативних способности. Биће организовано полагање венаца и почасна артиљеријска паљба, приредићемо велики број културних догађаја и концерата војних оркестара, изложбе слика, промоције књига, а ту је и традиционални пријем који приређују Министарство одбране и Војска Србије.


Email