Вести | Цивилно-војна сарадња
24.06.2009

Без Војске Србије не би било ни моста


Деспотовац – Инжињеријски батаљон Војске Србије из Прокупља јуче је почео да поставља делове конструкције новог моста преко реке Ресаве. Реч је о мосту, грађеном 1963. године, на излазу из села Стрмостена код Деспотовца, који је још 11. децембра прошле године био затворен за саобраћај, јер је попустио средњи стуб, али су преко њега прелазила не само путничка возила, већ и трактори и тешки камиони, о чему је „Политика“ већ писала. Иначе, он води ка туристичкој дестинацији „Лисине“ и планини Бељаници са које се извози грађа и огревно дрво.

Општина се најпре обратила стручњацима Института за испитивање материјала који су крајем прошле године изашли на терен и сачинили елаборат у коме су навели да је потребна његова хитна санација и физичко искључивање из саобраћаја. Због тога су постављене препреке, али су их грађани општине Деспотовац уклонили како би овај мост и даље могли да користе.

– Како је, према њиховом елаборату, за израду пројекта и изградњу новог моста требало око 5.000.000 динара, а ми нисмо могли да га обезбедимо, обратили смо се Војсци Србије. Општина је 26. маја са начелником Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковником Милојем Милетићем потписала уговор о санацији овог моста – каже за „Политику“ председник општине Деспотовац Малиша Алимпијевић.

Војска Србије поклонила је конструкцију за мост, послала војнике да је поставе, а општина је урадила пројектну документацију и обезбедила око 1.000.000 динара за припремне радове, као и смештај војника који граде мост. Општина дугује захвалност и Шумском газдинству „Јужни Кучај“, које је обезбедило гориво и дрвену грађу за патоснице.

Рок за завршетак радова на овом мосту, који је дуг 27, а широк четири метра, чија је носивост 40 тона, јесте 30. јун.

Мештани ове општине коначно су одахнули, јер су непрестано страховали да не дође до несреће.

Зоран Никодијевић из истог села није се плашио када је пролазио трактором и колима, али је страховао да се тешки камиони не сурвају у реку.

– Ломили смо аутомобиле када смо прелазили преко моста, а туризам је стагнирао. Само Војска је могла да га уради, баш као што је правила и сам пут кроз наше село – додаје Гордана Милановић.

Мирослав Рајић, чија је кућа тик уз мост, пак, сматра да је било боље да је држава издвојила новац за изградњу правог моста, баш због тога што је реч о веома прометној туристичкој дестинацији.

З. Глигоријевић „Политика“

 

Email