Вести | Интервјуи
31.12.2010

Интервју начелника Генералштаба Војске Србије листу "Правда"


У НАТО СЕ НЕ ПРИМА ВОЈСКА НЕГО ДРЖАВА

Генерал-потпуковник Милоје Милетић по специјалности је артиљерац, завршио је све војне школе, службовао у више гарнизона, обављао дужност од командира вода до начелника Генералштаба Војске Србије (ВС). Милетић за „Правду“ говори о односима Војске Србије са НАТО-ом и оружаним снагама Руске Федерације, о активној и пасивној резерви и о опремању јединица савременим борбеним средствима…

Да ли је приближавање НАТО-у, посебно стварање организацијско-мобилизацијске структуре Војске Србије, по узору на тај војно-политички савез, својеврсна припрема за приступање Алијанси?
– Трансформација Војске почела је 2006. године. Трагали смо за најбољим организационим решењима, а нисмо се определили за решења који многи називају НАТО решењима да бисмо ушли у ту алијансу. Применили смо решења за која смо проценили да дају најбоље резултате, а користе их све савремене армије света, а стицајем околности оне и јесу у НАТО-у. Улазак у НАТО није војно, већ политичко питање. У тај савез се не прима војска него држава. О томе ће држава и да одлучи.

Када сте се пре два-три месеца срели са руским начелником Генералштаба, генералом Николајем Макаровим, како сте оценили сарадњу две војске? Зашто је та сарадња на нижем нивоу од сарадње са Националном гардом Охаја?
– Први сусрет са генералом Макаровим имао сам у фебруару ове године у Бриселу. Тада смо констатовали да војна сарадња између ОС Руске Федерације и Војске Србије не прати укупну сарадњу Републике Србије и РФ и да тиме нисмо задовољни. Приликом боравка Макарова у Србији сложили смо се да постоји простор за даље унапређење сарадње и то у областима обуке и школовања, заједничких вежби мањих јединица и војноекономској сарадњи. Што се тиче сарадње са Националном гардом Охајо, она се одвија кроз програм државног партнерства, а успостављена је 2006. године.

Да ли је Војска Србије спремна да реагује на веће ризике и претње, попут угрожавања мира који би могао да се догоди са југа наше земље, то јест са Космета?
– Наша оцена актуелне безбедносне ситуације у региону јесте таква да у овом тренутку не прети неко озбиљније угрожавање безбедности са југа централне Србије, нити са простора Косова и Метохије. Ситуација на тим просторима јесте осетљива, али не бих се сложио да нам прети опасност. Војска Србије је кадра да одговори на евентуално угрожавање безбедности. У односу на земље у окружењу, наша војска је респектабилна сила.

Војска Србије већ више од две и по деценије није опремана савременим наоружањем. Има ли изгледа да се то догоди у скорије време?
– Не слажем се са том констатацијом. Располажемо довољним количинама наоружања и војне опреме. У 2011. години наставићемо са набавком телекомуникационе, војно-полицијске опреме и авиона за почетну обуку пилота „Ласта“. Опремићемо постојеће ваздухоплове средствима за трагање и спасавање, а набавићемо и неопходна средства за ваздушно осматрање и јављање. Ипак, потребни су нам вишенаменски борбени авиони, савремени системи за противваздухопловну одбрану.

У организацији ратне војске уведена је активна и пасивна резерва, по угледу на Војску САД. Који се бенефити предвиђају за оне који се одлуче да, уз редован посао, приступе резервном саставу Војске Србије?
– Не уводи се резерва по узору на САД, то имају скоро све савремене армије света. Реч је о економичном приступу организовања војске. За време ангажовања у јединици, на обуци, вежбама или нечем другом, добијају плату на основу дужности коју обављају, допринос за пензијско-инвалидско осигурање, имају здравствену заштиту, исхрану, смештај, итд. Законска регулатива за успостављање активне и пасивне резерве није у потпуности заокружена јер нису донесена подзаконска акта. Тај процес управо је у току.

Шта за Војску Србије значи учешће у мировним мисијама?
– Од 2002. године до данас из наше војске је укупно учествовало 212 лица у мировним мисијама. Тренутно смо присутни у мировним мисијама у Либерији, Обали Слоноваче, Конгу и од недавна на Кипру и у Либану. У току ангажовања у мултинационалним операцијама, припадницима Војске Србије пружа се прилика да раде и стичу искуства у међународном окружењу и да се усавршавају на професионалном и личном плану. Искуства са којима се враћају из мисија су непроценљива. Старешине се уједно оспособљавају за рад у савременом међународном штабном окружењу.

Шта се чини на новом размештају јединица у смислу потребне инфраструктуре?
- Преполовили смо број гарнизона и гарнизоних места, напустили нелики број објеката. Оно што приоритетно решавамо је обезбеђење складиштења убојних средстава.
Године 2006. било је око 11.200 това нискоексплозивних средстава ускладиштених на отвореном простору. Тренутно је на отвореном око 1.000 тона, што ће бити решено до јуна 2011. године. У овом часу гради се више објеката за складиштење убојних средстава у оквирима постојећих складишта. Прошле године завршена је база „Југ" код Бујановца и верујем да ће она у великој мери бити коришћена за међународну војну сарадњу. Идеја о новим базама, рецимо у Нишу, Јакову, где бисмо груписали јединице, реализоваћемо у даљој будућности.

Колико је нерешених стамбених питања у Војсци и шта се чини на ублажавању проблема?
- У систему одбране је око 9.800 лица која су без крова над главом и око 3.600 оних који су пензионисани. Од 2007. године до данас решено је око 2.900 стамбених проблема, а само у 2010. више од 1.000. Основни начин решавања стамбеног питања у будућности биће кредитирање.

Одбрана отаџбине питање части

Ускоро ће бити заокружене професионализација Воjске Србије. Тн војници, међутим, нису плаћени као професионалци из других армија. Може ли се догодити да, због тога, део напусти јединице у случају непосредне ратне опасности? ?

- Никада наша војска није бранила Србију зато што је била добро плаћена. Олбрана отаџбине увек је била питање части. Нисмо задовољни платом професионалних војника и није то стандард на који смо рачунали када смо кренули у процес професионализације војске. Не очекујемо одлив било којег кадра у случају ескалације сукоба. Ми још увек имамо професионалне војнике који су били са нама 1999. године.

Звонимир Пешић

Email