Вести
28.11.2011

Сертификација обучености војника на добровољном служењу војног рока


Пре три месеца у Трећи центар за обуку, којим командује пуковник Мијодраг Ђуровић, пристигло је 207 војника на добровољно служење војног рока. Након завршене индивидуалне обуке, упућено је 87 војника у центре за специјалистичку обуку, док је у лесковачком Центру остало 117 војника, да се оспособљавају за стрелце. Данас је 115 војника приступило сертификацији обучености, што говори да су само два војника напустила служење војног рока и то из здравствених разлога.

Војници су на полигонима лесковачке касарне „Војвода Петар Бојовић“ прво демонстрирали знања и вештине из тактичке обуке, а у наредним даним ће пред сертификаторима доказивати способности из ватрене обуке. Друга генерација војника на добровољном служењу војног рока је, иначе, прошла кроз тромесечну обуку, која је због своје  комплексности захтевала од војника сталну пажњу, концентрисаност и добру физичку спрему. Сертификацијом су војници завршили специјалистичку обуку, а они који су изразили жељу да постану професионални војници, наставиће још три месеца са обуком у специјалистичким центрима за обуку. Војници, који не желе даљу обуку, добиће потврду да су одслужили војни рок.              

„Ако упоредимо обуку војника на добровољном служењу са оспособљавањем ранијих генерација војника на редовном служењу војног рока - каже начелник групе за обуку у Трећем центру за обуку потпуковник Влада Богдановић -  можемо закључити да је много већа мотивација код војника на добровољном служењу војног рока. Наиме, они у већини, скоро 90 посто, желе да постану професионални војници. Они желе да постигну што боље резултате и то се осећа. Прва искуства потврђују да је добровољно служење војног рока добар начин да се изгради кадар Војске Србије“. Ради унапређења обуке, направљени су планови да се у касарни „Војвода Петар Бојовић“ изгради и полигон за тактичку стазу, дуг 1500 до 2000 метара, који ће значајно олакшати и поступак сертификације.

Од командира одељења и непосредног извођача обуке старијег водника Слободана Ранисављевића сазнајемо да су сви планирани садржаји обуке са септембарском партијом војника у потпуности савладани. „Са овом генерацијом је радило 12 непосредних извођача обуке, командира водова и чета, - говори старији водник Ранисављевић - који су обучавани и имају довољно знања и искуства да изнесу тај посао. У питању су инструктори обуке са дугим стажом рада са војницима и завршеним курсевима за инструкторе обуке. По свему судећи, војницима је најзанимљивија била тактичка обука, због њене динамике и сложених радњи. Проблеме нам је у почетку стварала слаба физичка припремљеност војника по доласку на добровољно служење војног рока, али смо кроз часове физичке обуке и свакодневне физичке активности успели да то превазиђемо за кратко време. Видно је поправљена њихова физичка припремљеност и на завршној провери су војници остварили и за нас изненађујуће добре резултате“.

Бивши ученик Војне гимназије Стеван Гашевић, из Прокупља, одлучио се за добровољно служење војног рока јер то сматра обавезом сваког грађанина Србије и тврди: „Све је било на професионалном нивоу, старешине су јако добре, а на мене је највећи утисак оставила тактичка обука. Планирам да наставим обуку у Панчеву, на курсу за подофицире“.

Није лако удатој жени са двоје деце да се одлучи да крене на добровољно служење војног рока, али  Мирјани Мајсторовић из Блаца је то била животна жеља и данас је задовољна што је њену одлуку подржала комплетна породица. „ Потпуно смо равноправне биле са мушкарцима током обуке - истиче Мирјана - тако да остајем при жељи да постанем професионални војник, поготово што изнад свега волим оружје и пиштоље“.

Топлица очигледно воли војску, што потврђије и велики број младића и девојака из тог краја на добровољном служењу војног рока. Један од њих је и Милош Миленковић, из Прокупља, који подвлачи да сваки млади човек треба да прође кроз војску и осети шта је војнички живот. Милош посебно наглашава да су током обуке стекли нека знања, која ће моћи да користе и у цивилству, и да су се упознали са начином обезбеђења административне линије и контроле копнене зоне безбедности. Често се забораваља, али нас је Марија Петровић из Ниша подсетила да је једна од налепших страна добровољног служења војног рока успостављање нових пријатељстава и познанстава. Маријин најбољи друг током обуке у Лесковцу је био Марко Коцић из Штрпца, мада се у касарни спријатељила и са другим добрим друговима и пријатељима. „Ја сам чула да се другови стечени у војсци не заборављају - ведро говори Марија -  и сада сам се уверила да је то заиста тако“.

Зоран МИЛАДИНОВИЋ
Email