Вести
05.11.2008

-НОВО ЗАНИМАЊЕ – ПРОФЕСИОНАЛНИ ВОЈНИК - ПОСАО У КОМЕ СЕ ЗНА РЕД


Рад на неодређено време је у данашњим условима добио сасвим друго значење и радно место није никоме загарантовано. У Војсци јесте и шанса је дата свима онима који су довољно мотивисани и спремни да у једној здравој конкуренцији то место и заслуже.


Професионализација Војске Србије, која је у току, требало би да буде завршена до краја 2010. године. Министарство одбране и Војска Србије у највећој мери су спремни за то, постоје и буџетска средства, али очекују већу подршку владиног и невладиног сектора у дефинисању стратегије, као и медија у промоцији војничког позива. У том кључу је Министарство одбране, у сарадњи са Генералштабом Војске Србије, током септембра израдило и расписало оглас за пријем професионалних војника у јединице Војске Србије. Тренутно недостаје око 2300 припадника за попуну упражњених формацијских места професионалних војника, а с обзиром да је флуктуација велика, Војска ће и у наредним годинама остати отворена за многе младе људе. О томе смо разговарали са начелником Управе за кадрове Сектора за људске ресурсе Министарства одбране, пуковником Слађаном Ђорђевићем и његовим сарадницима.

Предности нове Уредбе

«Пре свега, треба напоменути да је у току процедура усвајања нове Уредбе о пријему у професионалну војну службу, којом се на неки начин дефинишу другачији, а можда и повољнији услови за статус професионалних војника. У Управи за кадрове Министарства одбране очекују да она ускоро ступи на снагу, када ће те повољности доћи до изражаја у самом току пријема професионалних војника», открива нам пуковник Ђорђевић.
Да би потенцијални кандидат био примљен у својству професионалног војног лица, што значи у својству официра, подофицира, професионалног војника, мора да испуњава опште услове који су прописани одредбама Закона о Војсци Србије, и посебне услове које прописује Влада и који ће бити прописани новом Уредбом.
Према општим условима, потенцијални кандидат мора да буде пунолетан, да поседује здравствену способност за службу у војсци, која се оцењује од стране надлежних војно-лекарских комисија, прописано образовање, да му радни однос у државном органу није престајао због теже повреде дужности из радног односа и да није осуђиван на казну затвора од најмање 6 месеци.
Посебним условима су разрађени услови који се тичу старосне границе за пријем и стручне спреме потребне за професионалног војника, који ће зависити од дужности коју ће обављати у професионалној војној служби (војничке или старешинске) и потреба службе, које се годишње оцењују на нивоу целокупне Војске Србије и потом координирају у кадровски план који се прави на нивоу државних органа и Владе. Тако за војничке дужности могу да конкуришу кандидати са основним образовањем, док се за старешинске дужности тражи средње или више образовање. Као посебан услов предвиђа се и безбедносна провера, коју процењују надлежни органи војне службе безбедности.

Шта после 40-те?

По тренутним условима, на конкурс могу да се пријаве сви држављани Републике Србије млађи од 30 година, ако конкуришу за службу у оквиру војске (интендантска, техничка...), или млађи од 28 година, ако конкуришу за родове као што су пешадија, артиљерија, оклопна јединица...
«Нова Уредба доноси нешто флексибилније решење, па је та граница за обе дужности померена на 30 година. Приликом њеног одређивања смо имали у виду законску одредбу по којој кандидати могу да остану у служби професионалног војника по уговору до 40-е године, па је време од најмање десет година довољно дуг период у коме војник може да напредује и остане стално запослен у војсци. Ако не испуни те услове, не усавршава се, не иде на обуке и не прими се за подофицира, њему након 40-е године престаје професионална војна служба, без права на пензију. Такође, разматрали смо и могућност померања те старосне границе. На крају смо закључили да је померање бесмислено, јер је човек од 40 година још увек спреман да се безболно укључи у цивилни живот, а са друге стране, има копчу да настави као један искусан професионални војник, са стажом од десетак, петнаест година и стеченим знањем, обученошћу и искуством испуњава услове да пређе у професионалну војну службу и постане подофицир на неодређено време. После првог уговора он већ почиње да размишља и формално испуњава услове за пријем у подофицире. У току службе ће се сигурно, уколико испуњава све норме, појавити добра прилика за њега. На сваком конкурсу који се отвори он ће имати предност, с обзиром да ће они бити интерне природе и да више нећемо школовати подофицире. Рад на неодређено време је у данашњим условима добио сасвим друго значење и радно место није никоме загарантовано. У Војсци јесте и шанса је дата свима онима који су довољно мотивисани и спремни да у једној здравој конкуренцији то место и заслуже», објашњава пуковник Саша Трандафиловић, начелник Одељења за статус и стандард у Управи за кадрове Сектора за људске ресурсе Министарства одбране.
Уредбом о пријему у професионалну војну службу уређена је и област по којој лице може да буде примљено у својству подофицира по уговору. Потребно је да има најмање 4. степен стручне спреме, да је у својству професионалног војника провео најмање три године, да је повољно оцењиван у току професионалне војне службе и да му је просек оцена најмање врло добра, да је успешно завршио подофицирску обуку, да има препоруку свог старешине и најмање чин десетара. Он се у својству подофицира по уговору прима до 35, али и даље има могућност да до четрдесете буде примљен у стални радни однос као подофицир, добије пензију и све принадлежности као и официри и подофицири који су у систему. Такође, они који су већ у систему, а старији су од 35 година, могу бити примљени у стални радни однос до 2011. године.

Пут у цивилни сектор

Битна новина је и да се у својство професионалног војника по уговору може примити и цивилно лице, односно државни службеник и намештеник који је већ у систему одбране, уколико задовољава опште и посебне услове и има одговарајућу стручну спрему. Са друге стране, професионални војник по уговору има могућност да након 40-е остане у својству цивилног лица, односно државног службеника и намештеника, уколико се укаже потреба за тим и уколико испуњава прописане услове. Наравно, своју каријеру може да настави и у цивилном сектору, а када буде законски уређен сектор безбедности у погледу формирања и статуса агенција за обезбеђење, припадници полиције и војске имаће одређеније и боље прилике за запошљавање у цивилном сектору. Стаж осигурања који је провео у Војсци се рачуна, па самим тим, након одређеног периода остварују и право на пензију (с обзиром на бенефицирани радни стаж може и са 53 године када буде имао 40 година осигурања да оствари право на пензију).
Као услов пријема се прописује да је за време војног рока под оружјем кандидат оспособљен за обављање војне дужности. Они који су војни рок одслужили цивилно не би могли доћи у обзир. Такође, новина је и увођење стручног оспособљавања за професионалне војнике, која подразумева упознавање окружења и рад са људима, упознавање средстава која ће да дужи... У својству професионалног војника могу бити примљене и особе женског пола, које поред обуке за стручно оспособљавање треба да прођу и одговарајућу војну обуку, науче да рукују оружјем и усвоје основна правила и појмове потребне у војној организацији.
За време службе професионални војници имају бенефицирани радни стаж и у зависности од јединице и дужности за сваку годину стажа добијају од два до шест месеци на сваку годину стажа.


Александра Бачевић
"Послови", огласне новине националне службе за запошљавање



Каква су примања?

Плата професионалних војника је редовна и запослени у службама за које је потребан услов основно образовање (каква је на пример чуварска) добијају око 25000 динара месечно за основне функције у оквиру 40-часовне радне недеље. У зависности од вештина, значаја и јединица у којима службују, добијају и увећања. Ако је у некој од јединица какве су нпр. војна полиција, извиђачки вод пешадијске чете или специјална бригада, та плата је већа чак и до 25%. Увећања су још већа ако има звање падобранца, рониоца или пиротехничара.
«То је близу просека у привреди РС. Међутим, тај војник треба да зна да има право на бесплатан смештај, исхрану, радно одело и плаћен превоз за свакодневни одлазак и долазак с посла, уколико не живи у касарни.
Кад год је ангажован на терену добија нешто више од 1000 динара за сваки дан, а ако би се десило да тај терен траје десетак дана та сума је још већа. Ако оде на терене који су мало тежи, где су услови напорнији и у којима постоји ризик (као што је копнена зона безбедности), дневница буде и дупло већа. Тако би, формално, војник могао да заради и до 1000 евра месечно, без трошкова за храну и смештај», објашњава Саша Трандафиловић.



Шта кажу војници?

Разговор са професионалним војницима по уговору, који су већ ангажовани у Војсци Србије, показује да су основни мотиви за избор сигурност и уређеност војног позива.

Десетар Дејан Стојковић из Београда је месар у војничком ресторану: «Определио сам се за овај позив, јер су ми отац и брат радили у војсци и пренели ми своја позитивна искуства. Такође, имам негативна искуства са приватним послодавцима, јер сам радио у ресторанима без решеног радног статуса и без одређеног радног времена. Овде сам на самом старту добио бенефицирани радни стаж и обезбеђено социјално осигурање. Радно време је одређено, а прековремени рад је награђен. Многи људи греше јер наш посао поистовећују са класичним служењем војног рока, а ово је посао као и сваки други».

Професионални војник, десетар Иван Ђурић из Крагујевца, ради у војном ресторану као манипулант: «Раније сам имао стално запослење, али сам у војсци нашао себе и топло бих препоручио младим људима да се баве овим занимањем. Запослио сам се у Београду, јер сам служио војску у овој истој јединици».

Десетар Слободан Стојадиновић из Смедеревске Паланке, машински техничар по образовању, ради у Техничкој служби, као механичар за пешадијско наоружање: «Када сам завршио војни рок, почео сам да радим у Војсци, јер ми је пружила могућност да обезбедим материјалну сигурност за моју новоосновану породицу. Такође, велики сам љубитељ наоружања, па ми посао одговара и радим га већ дуги низ година. Прошао сам обуку кроз рад, пратећи свог старијег колегу».

Десетар Горан Симић од 1996. године ради у воду за одржавање, као механичар за муницију и експлозивна средства: «Послушао сам брата и нисам се покајао, јер сам по његовом предвиђању заволео своје занимање. Мој посао је теренски, а самим тим није монотон. Сваки дан је другачији и представља нови изазов. Пропутовао сам целу Србију и упознао много људи».

Десетар Мирослав Ристовски ради у Централној логистичкој бази у служби обезбеђења, као чувар: «Посао ми је занимљив, јер радим са људима. Физички није превише захтеван и постоји одређено радно време. Одлучио сам се за овај позив након одслуженог војног рока, јер сам пре тога имао известан страх од велике одговорности које он са собом носи, али и саме војске као организације. Мислим да војска нуди доста интересантних послова и људи могу да пробају све и сигурно ће се негде пронаћи».

Војник по уговору Стојан Радовић из Прокупља, возач: «На посао сам чекао пуне две године и ово је моје прво радно место. На дужност сам ступио након обуке. Задовољан сам, јер имам обезбеђену храну и смештај, социјално и здравствено осигурање, добро окружење и посао у коме се зна ред».

Млађи водник по уговору Раде Тмушић, механичар моторних возила и отац четворо деце, од 1999. године ради као ватрогасац у Техничкој служби: «Све што је одбијало друге младе људе од војног позива, мене је привукло, а пре свега ред, рад и дисциплина. Преко студентске задруге сам радио у многим државним и приватним фирмама са којима немам баш добро искуство. Још за време војног рока завршио сам обуку за ватрогасца. Мој садашњи посао носи извесну дозу адреналина, јер ниједан пожар није исти. А и почео сам у време када је то било опасно занимање».

Подофицир Војин Здравковић, по чину старији водник, ради у Служби телекомуникација, некада род везе: «Војни позив је у мом крају врло популаран, па сам се након средње определио за војну школу. Почео сам у Гарнизону Ниш, а после шест година добио сам прекоманду за Београд. Посао је врло динамичан и изазован за младе људе, а пружа прилике за усавршавање и напредовање, контакте са другим јединицама, али и војскама других држава. Захтева широк спектар познавања друштвених и економских прилика у земљи и свету. Такође, у оквиру нашег посла постоји радно време које се поштује, кога приватници најчешће занемарују, здравствено осигурање и завидна могућност лечења.»

Старији водник Жељко Комарица ради у служби телекомуникација: «Одлучио сам се одмах по завршетку средње школе, јер ми је то пружило могућност да превазиђем финансијску ситуацију своје породице, која није могла да ми обезбеди школовање. И нисам се покајао, ни што се посла ни што се људи са којима сарађујем тиче. Посао ме привлачи, јер имам склоности ка електроници, а не треба заборавити ни могућност напредовања, која је отворена пре свега нама, подофицирима».

Старији водник Мирослав Нијемчевић, из батаљона везе: «После завршене средње електротехничке школе у Прибоју, победила је чиста љубав осамнаестогодишњег младића и одмах сам наставио школовање у војсци, у служби која је логичан след мог образовања. Сем тога, социјално и здравствено осигурање, али и сасвим солидна примања, у складу са примањима у нашој земљи, још су један од разлога због кога млади људи треба да размисле о војном позиву.»

Email