Вести | Интервјуи
16.04.2012

Интервју начелника Генералштаба за Политику


На административној линији КПС нарушава безбедност

Годишње кроз ВС на одслужењу добровољног војног рока прође око 1.000 младих, негде око десет одсто њих се том приликом и запосли у војсци 

„Не желим да неистинама које је изнео ФХП дајем на значају тиме што ћу их поново јавно коментарисати, а суд ће рећи своје“, каже начелник Генералштаба ВС генерал-потпуковник Љубиша Диковић. Одговарајући на питање због чега није раније одговорио после оптужби директоре ФХП Наташе Кандић да „нема чисту ратну прошлост”, он објашњава да је тужбу поднео лично, као грађанин, а да је било потребно извесно време да се тужба припреми.

генерал-потпуковник Љубиша Диковић / фото: А. Васиљевић, ПолитикаГенерал Диковић је током рата 1999. године био командант 37. моторизоване бригаде из Рашке, која је током рата 1999. године дејствовала на Косову и Метохији, у Дреници.Данас је највиши представник ВС у разговорима са представницима Кфора, односно снагама НАТО-а на Космету, и за саговорнике из иностранства је неспоран саговорник. С генералом Диковићем разговарамо уочи 23. априла – који се први пут обележава као Дан Војске Србије.

Да ли су при избору овог датума превагнули историјски или практични разлози – да се овај дан обележава у повољнијим метеоролошким условима уз веће присуство грађана?

Било је више разлога за промену датума обележавања Дана Војске Србије. Дуже време постојала је жеља да се Дан Војске и Дан државности обележавају одвојено. Добро је да Војска слави дан када су наши преци пошли у победу, у знак сећања на Други српски устанак који је резултирао ослобађањем Србије и, касније, њеним признавањем. Наравно, битни су и практични разлози. С једне стране, желели смо да војници празнују Дан државности као и сви други, а да грађани заједно са нама учествују у свечаном обележавању Дана ВС. Поред јачања заједништва народа и војске, реч је о рационалном приступу којим штедимо буџетска средства, јер немамо толико великих издатака за надокнаду рада у време државног празника.

Како ће ове године бити обележен Дан ВС?

Поносно, достојанствено и у складу с традицијом. Као и претходних година, припремамо низ манифестација: почасну артиљеријску паљбу, одавање почасти српским устаницима, свечани пријем, изложбе, концерте војних оркестара... Централну прославу организујемо у Лесковцу. Грађани ће моћи да виде наоружање и војну опрему, приказ оспособљености и дефиле јединица. За посматраче вероватно ће најзанимљивије бити вештине наших пилота, специјалаца, гардиста и беспрекорни поредак у свечаном дефилеу...

Недавно су припадници Жандармерије ухапсили двојицу припадника Косовске полиције који су прешли административну линију код Мердара. Пошто је ВС присутна у Копненој зони безбедности, да ли су са оне стране линије примећене неке снаге власти у Приштини и ко би, по Кумановском споразуму, смео да се на тој линији налази наспрам ВС?

Према Војнотехничком споразуму из Куманова, Војска Србије сарађује искључиво са међународним снагама безбедности, односно Кфором. Потписано је 15 докумената који дефинишу поступке и процедуре обе стране дуж административне линије с Косовом и Метохијом. Сматрам да једино КФОР може да гарантује безбедност на Косову и Метохији, а не тзв. органи Косова. Припадници КПС се појављују уз административну линију између Космета и централне Србије и то представља ризик по безбедност. Очигледно да КПС, супротно споразумима, жели да се „корак по корак“ наметне као фактор у тим подручјима. Обавештавамо Кфор о њиховом присуству, они увек реагују и информишу нас шта су предузели.

Откако је укинуто обавезно служење војног рока, у делу јавности постоји мишљење да је војска сведена на најмању могућу меру. Можете ли, укратко, навести основне чињенице о бројности ВС?

Такво мишљење је погрешно. Наравно да Војска Србије не може по броју да буде иста као ЈНА, јер Србија није толико велика и многољудна као СФРЈ, а и војна организација се мења и модернизује у складу са светским трендовима. Димензионисање војске је озбиљна ствар, стратегијска, и зависи од многих чинилаца, између осталог од реалних безбедносних изазова, ризика и претњи и људских и материјалних ресурса које држава може да издвоји за своју одбрану. Данас ВС броји око 28.000 људи. У бригадама Копнене војске имамо четири тенковска и осам механизованих батаљона са више од 200 тенкова и преко 320 борбених оклопних возила, од којих је око 320 гусеничара. Такође, располажемо са више од 430 артиљеријских оруђа, од којих је око 80 вишецевних лансера ракета. Имамо две ваздухопловне бригаде са 81 авионом и 60 хеликоптера. Није, дакле, реч о малој војсци.

На добровољно служење војног рока јављају се углавном потенцијални кандидати за посао у ВС. Када је укидано обавезно служење војног рока помињане су разне стимулативне мере, али од тога је мало шта заживело. Да ли је запостављено афирмисање добровољног служења војног рока?

Док служе војни рок на добровољној основи, наши војници имају плате од око 17.000 динара. Такође, добијају сертификате за обуку коју заврше и могућност да конкуришу за запослење у војсци. ВС афирмише служење војног рока углавном позивајући младиће и девојке на динамичну војничку обуку и посебан начин живота. Ми се, дакле, оријентишемо на оне који воле изазове и који желе да се оспособљавају за одбрану земље, што је једно од права грађана. Младе људе који се враћају цивилном животу треба да стимулишу држава и само друштво, дајући им неке погодности у будућем животу, због њихових квалитета. Годишње кроз ВС на одслужењу добровољног војног рока прође око 1.000 младих, негде око десет одсто њих се том приликом и запосли у војсци. Онај ко је спреман да брани Србију, своје суграђане и најбоље вредности нашег друштва, тај је део елите овог друштва. То је јасно Министарству одбране и ВС, али то треба да знају сви.

Шта је од нове опреме и технике од изузетног значаја за ВС набављено током протеклих пар година?

И поред економске кризе, која се битно одразила и на опремање ВС новим наоружањем и опремом, учинили смо битне помаке, пре свега када је реч о опремању модерним системима везе. Веза је „нервни систем“ војске и зато је опремање тим средствима од суштинског значаја. Набавили смо и беспилотне летелице „орбитер“, авион за обуку пилота „ласта“ и авион „пајпер сенека“ за аерофотограметријско снимање. Што се тиче Копнене војске, приоритет је опремање јединица ангажованих у Копненој зони безбедности и јединица које се обучавају за учешће у мултинационалним операцијама. Такође, веома добро смо опремили Специјалну бригаду. По „Моделу опремања војника пешадије М-21“ опремили смо јединице са неколико хиљада пушака калибра 5,56 мм М-21 и великим делом заштитне опреме за војнике. Пушка М-21 се до сада одлично показала, може се рећи да је достојна наследница иначе одличне домаће аутоматске пушке М-70, базиране на систему „калашњиков“. Нова пушка је прецизнија у рукама просечног војника, калибар 5,56 мм омогућава да се понесе више муниције. Желимо да набавимо домаћа самоходна артиљеријска оруђа „нора Б-52“ и оклопне транспортере „лазар“, али то зависи од расположивог новца.

Да ли је тачно да је протеклих месеци пензионисано много старешина ВиПВО и да је постојао проблем попуне упражњених места?

Пензионисане су старешине које су испуњавале услове за пензију по тада важећем закону, и то углавном по њиховим захтевима, јер су проценили да је то за њих боље. Дошло је до природне смене генерација. Нема проблема са попуном ВиПВО старешинским кадром. Настојимо да младим пилотима пружимо прилику да више лете, ракеташима да се боље обуче у раду са ракетним системима и да достигну врх у својој професији.

Милан Галовић

Остали смо народна војска

Да ли сте начисто са тим да је укидање обавезног служења војног рока исправан потез имајући у виду дугорочне потребе за резервним саставом или, како се то каже, „стварања везе војске и народа“?

Потпуно сам сигуран. Облици војног организовања мењају се кроз историју. Живимо у времену професионалних војски, за такво решење определила се убедљива већина држава у Европи. Наравно, када смо доносили одлуку о професионализацији ВС, озбиљно смо размишљали о томе како ће тај процес утицати на везу између војске и народа. Важно је истаћи да војни рок није укинут, данас постоји као добровољни, а ако се промене околности - поново се може увести обавезно служење војног рока. Успели смо да нађемо прави модел, који уважава традицију служења војног рока - овога пута по принципу добровољности, који унапређује способност војске да помогне грађанима када је угрожена њихова безбедност. Осим тога, наши професионални војници, као и старешине, део су народа. Остали смо народна војска и људи то знају.


Имам утисак да се процес помирења вештачки продужава

Недавно сте изјавили да се процес помирења у региону одвија сувише споро, поредећи те процесе са периодом после Другог светског рата. Можете ли појаснити те историјске паралеле?

Други светски рат био је оружани сукоб највећих размера икад вођен. Нико га, наравно, није заборавио, али су се, ипак, страсти смириле и многе ране залечиле после десет-двадесет година од краја рата. Педесетих година људи из наших крајева већ су ишли на рад у Немачку. Имам утисак да се процес помирења на простору бивше Југославије вештачки продужава, јер од тога имају користи појединци. Желим да нагласим да су односи међу старешинама војски из региона веома добри. Војнике иначе повезује дух војничке солидарности; радимо у сличним условима, на сличним задацима, имамо исте проблеме, сличне професионалне жеље... Поред тога, многи од нас су се школовали у истим класама Војне академије и радили у истим јединицама ЈНА. Војничка другарства су, увек, нешто посебно.

Email