Вести
18.10.2011

Потписани споразуми са представницима верских заједница


Министар одбране Драган Шутановац и представници шест традиционалних цркава и верских заједница потписали су данас у Великој ратној сали споразуме о регулисању међусобних односа у вршењу верске службе у Војсци Србије.

У име цркава и верских заједница споразуме су потписали надбискуп – метрополит београдски Монсињор Станислав Хочевар, бискуп Словачке евангеличке цркве Самуел Врбовски, епископ Реформатске хришћанске цркве Иштван Чете Семеши, суперинтендант Евангеличке хришћанске цркве Арпад Долински, Реис-Ул-Улема Исламске Заједнице Србије Адем ефендија Зилкић и председник Савеза јеврејских општина у Србији Александар Нећак и рабин Исак Асијел.

- Тешко је је замислити модернизацију без поштовања традиције, баш као што је тешко поштовати традицију уколико се друштво не модернизује. Данашњи чин враћа традицију српске војске на модеран и савремен начин који, пре свега, поштује потребе припадника Војске Србије који се налазе на најтежим задацима и којима је вере највише и потребно - рекао је министар Шутановац.

Министар Шутановац је истакао да данашње потписивање споразума са свим традиционалним верским заједницама у Србији указује на то да Војска Србије живи и жели да настави живот мултиетично и мултиконфесионално, уз поштовање права свих грађана. Увођење верске службе у Војсци, додао је он, насушна је потреба обичних војника, подофицира и официра.

- Ово је последица великог поверења које је грађено унутар Војске Србије и које је у прошлом времену било изгубљено. Након 66 година данас у војсци имамо верске представнике и потребу за њиховим присуством, како на нашој Војној академији где сваке године добијамо нове кадете различите вероисповести, тако и у самој Војсци. Сматрамо да је то одличан пример на који начин Србија може да буде модерна и просперитетна држава, која поштује људска права и права мањина и верских заједница – закључио је министар Шутановац.

Министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић рекао ја да верује да је потписивање споразума још један важан допринос унапређењу људских права, доброг односа међу људима без обзира на националну и верску припадност.

- Верска служба је након 66 година враћена у живот Војске која, уз традиционалне верске групе, има највећи степен поверења грађана Србије на основу свих истраживања јавног мњења. Важно је да они заједнички раде на пројектима који унапређују развој нашег друштва и афирмишу толеранцију, развој људских права и верских слобода – казао је министар Срећковић.

Потписивању споразума присуствовали су министар вера и дијаспоре у Влади Србије Срђан Срећковић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милоје Милетић, државни секретар у Министарству одбране Игор Јовичић, епископ СПЦ Порфирије и представници МО и ВС.

Усвајањем Закона о Војсци Србије децембра 2007. створени су услови да се и у Војсци Србије организују верске службе. Јуна ове године, на Видовдан, потписан је споразум са Српском православном црквом. Војни свештеници ће, како је планирано, имати ознаке на реверу који ће бити знак верске службе. Примера ради, официри, припадници верске службе, који су свештеници Српске православне цркве, имаће крст са тролистом, они који су свештеници римокатоличке цркве имаће латински крст, а војни имами полумесец.

Планирано је да на 100 до 500 припадника одређене традиционалне цркве односно верске заједнице у систему одбране буде запослен један свештеник. Два свештеника долазе на 500 до 1.000 припадника, док ће на сваких следећих хиљаду припадника Војске бити по један официр верске службе.

Припадници верске службе, односно војни свештеници неће носити оружје, а строго ће се чувати и тајност исповести припадника система одбране. Имаће и функцију саветника команданта.

Војни свештеници у српској војсци имају дугу традицију. До 1918. у војсци Краљевине Србије у саставу штаба команде постојао је војни прота, а војни свештеници су били распоређени у штабовима дивизијских команди и у штабовима активних пукова.

После Првог светског рата у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, при Министарству војном и морнарици постојало је тело које је руководило свештеничком струком, а у њему су били по један војни свештеник прве класе за православну, римокатоличку и муслиманску вероисповест. Врховни војни свештеник (референт) за православну веру потпадао је под црквену јурисдикцију српског патријарха. За војнике богослужења су одржавана у капелама и црквама у кругу војних објеката, а тамо где их није било, у локалним верским објектима. 

Email