Вести
08.07.2011

Обука у верању припадника Специјалне бригаде


Обука припадника Специјалне бригаде у летњима условима обухвата више различитих сегмената попут савлађивања водених препрека, пливања, обуке у исхрани у природи, борења и бацања ножа.

У склопу тих садржаја обучавања, старешине падобранско-извиђачко-диверзантске чете Специјалне бригаде су од 4. до 8. јула извели обуку у верању на планини Стол код Бора.

Припаднике Специјалне бригаде на обуци у верању обишли су начелник штаба Специјалне бригаде пуковник Мирољуб Чупић и заменик команданта 72. извиђачко-диверзантског батаљона  мајор Зоран Јакшић, који су том приликом изразили задовољство због успешно реализованих садржаја обуке, чињенице да нема повређених и болесних и правилне и строге примене мера безбедности.

- Познато је да припадници специјалних јединица имају способност да контролишу страх, а обука у верању је право место да се ти квалитети провере,  рекао је после обиласка јединице на терену мајор Зоран Јакшић.

- Услови за живот и рад на планини Стол су добри и омогућавају квалитетан рад и извођење свих потребних садржаја обуке. Стене на Столу су захтевне и зато управо овде завршавамо циклус обуке у верању лети - каже командант логорске просторије поручник Слободан Цветковић. - Најтеже је савладати основну технику верања и имати завидне психофизичке способности. Овде видимо зашто је потребно свакодневно радити на кондиционом вежбању и физичкој обуци, пошто је потпуно јасно да физички неспреман припадник чете не може одговорити захтевима ове врсте обуке.

У обуци у верању се, по речима главног подофицира Специјалне бригаде заставника прве класе Милисава Милосављевића, јасно види и значај улоге првог подофицира у припреми инструктора обуке и организацији целокупног рада.

Од самог погледа на врлетне и високе стене застаје дах и на први поглед учини се немогућим да се било ко може кретати по глатким и стрмим ивицама. А онда угледате људе, како различитим техникама верања савлађују најтеже правце, успоне и падове. Вештим покретима иду горе или доле по стенама, траже оџаке и процепе (пукотине у стени), проналазе ослонац тек за једну руку или ногу и стрпљиво иду ка свом циљу и завршетку стене.

Не треба ни помињати како адреналин из секунда у секунд расте, али видљиво је да сваки припадник падобранско-извиђачко-диверзантске чете Специјалне бригаде зна како да контролише страх од висине и да се и на најопаснијим местима искључиво концентрише на технику верања. Неки су, попут поручника Бојана Ковачевића, први пут на полигону Стол, али то их није омело да са успехом савладају све задатке, почев од планинарења и слободног верања, па до попречног и ноћног верања и спуштања.

Нема сумње да највеће заслуге за квалитетну реализацију обуке у верању припадају искусним и врсним инструкторима обуке. Старији водник Иван Милетић је звање инструктора обуке у верању лети стекао похађањем курса верања, горске службе и спашавања лети у Београду и на полигонима у Јелашничкој клисури и на Столу 2005.године, а данас је већ један од инструктора истог курса на нивоу Војске Србије.

Треба знати да ову врсту обуке пролазе само припадници извиђачко-диверзантских јединица Специјалне бригаде и извиђачких јединица Копнене војске. Задатак инструктора је да адекватно припреме полигон и на прави начин пренесу знање на вераче, који су груписани у верачке групе од два или три члана, ради лакшег решавања правца и изласка до врха.

Пре доласка на полигон, одрађене су и квалитетне двонедељене припреме на вежбалиштима у панчевачкој касарни „Растко Немањић“, што је, свакако, олакшало обуку у верању више праваца различите дужине и тежине, попречног верања, као и верања у ноћним условима.

- Од спуштања смо радили спуштање дилфер стилом (спуштање осмицом) и сигурносном спушталицом, каже старији водник Милетић. - Има неколико глатких стена, идеалних за увежбавање различитих врста спуштања и употребу појединих делова специјалне алпинистичке опреме попут грудних пењалица и сигурносних спушталица.

Планина Стол спада у један од два најквалитетнија полигона за верање у Србији и њене предности су везане за адекватне стене за верање, квалитет самих стена и могућност доброг приступа стенама. На Столу је могуће применити различите системе верања, а дужина праваца верања се креће од 40 до 120 метара.

Верачки тим од три члана пређе стену дужине осамдесет метара за деведесет минута. За савлађивање основа верања потребан  је тронедељни квалитетан рад, уз подразумеване психофизичке предиспозиције.

Погледајте фотогалерију!

Email