Вести | Интервјуи
28.09.2008

ИНТЕРВЈУ НАЧЕЛНИКА ГЕНЕРАЛШТАБА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ ГЕНЕРАЛ-ПОТПУКОВНИКА ЗДРАВКА ПОНОША ЗА ДНЕВНИ ЛИСТ "PRESS"


Када бисте начелнику Генералштаба Војске Србије генералу Здравку Поношу скинули с презимена ону кврчицу, добили бисте оно што Војска Србије полако враћа - понос! За Пресс недеље с генералом утврђујемо где је место нашој војсци, зашто је била мирна када су узели Косово и откривамо детаље из његовог приватног живота.

Као официр који је завршио војне школе на западу, да ли бих погрешио када бих рекао да сте више "пронатовац" него "пронеутралац"?
- НАТО или неутралност земље није тема о којој бих се изјашњавао зато што је мој глас само један од гласова седам и по милиона грађана.

Шта је боље за војску - НАТО, или да буде војска неутралне земље?

- Посао војске није да се опредељује шта треба да ради, него како. А шта треба да се ради, о томе одлучује власт која је од грађана добила мандат. За савезништво је потребна сагласност бар двеју страна, а за неутралност се држава може определити и унилатерално. Обе опције имају цену и бенефите. Савезништво подразумева координацију планирања употребе и ресурса, а то захтева отвореност и поверење. Када сте неутрални, морате имати ја јер морате о свему сами да водите рачуна.

У вашој последњој изјави, када сте навели да војсци треба више новца и војника јер земља иде ка неутралности, уместо да смањује број војника, приметна је доза сарказма. Као да ипак мислите да војска треба да иде у НАТО.
- То вам се учинило јер је мој посао да припремим војску тако да може да изврши задатке добијене од цивилне власти у обе опције: да идемо у НАТО или у неутралност.

Може ли Србија у ЕУ, а да не буде у НАТО-у?
- То јесте пут којим се ређе иде, у сваком случају, али је могућ. На крају крајева, Србија се у много чему разликује од свих других земаља које су ишле тим уобичајеним путем - прво НАТО, па ЕУ. Али питање интеграција, па и тих безбедносних, није питање форме, него суштине. Да ли смо вредносно у Европи, то је суштина.

Где је данас српски војник у поређењу с војником околних земаља?
Овде постоје две димензије: једна је вредносна, а друга техничка, односно да ли имаш на располагању све алате да радиш свој посао квалитетно. Српски војник вредносно нема чега да се стиди. Ми смо војска која има референце вредне поштовања. Током сарадње с другим војскама, уверили смо се да можемо потпуно да се меримо с њима. То што неко има опрему стару пет, а ми 25 година, друго је питање. Опрема може брзо да се надокнади, али да научите људе послу - што ми знамо - то иде мало теже.

На помен речи НАТО, многи одмах помисле на бомбардовање. А ви?
- То јесте прва асоцијација која ми пада на памет. Наравно, ране су још свеже. Међутим, европске интеграције и чињеница да припадамо евроатлантском простору у безбедносном смислу је питање рационалности. Не смемо дозволити да емоције превладају разум.

Да ли је војска под командом Поноша повратила бар мало поноса који је изгубила у крвавим ратовима у бившој СФРЈ?
- Надам се. Ако сам у праву, само мали део заслуга припада мени. Доста смо урадили кроз тимски рад, направили смо добру организацију, постигли резултате и зато очекујемо већу подршку државе за инвестиције. Мислимо да смо стекли морално право да то тражимо. Не тражимо додатни новац, него предлажемо да продамо војну имовину која нам не треба и за то купимо опрему која нам је потребна.

Како се догодило да наша војска прође кроз неколико ратова и да из њих не изађе ниједан Степа Степановић, Мишић, већ да читаво војно руководство заврши у Хагу?
- Завршило је тако јер је на исти начин завршило и политичко руководство тог времена. Кад је врх војске на лош начин употребљен, а војска злоупотребљена, онда се ствари тако заврше. Треба одвојити како је прошао врх, а како припадници војске. Војска, њен велики део, делила је судбину грађана Србије, а врх војске је делио судбину политичког руководства Србије.

Шта за војника значи кад изгуби рат?
- То је можда упоредиво с осећањем које има лекар када му пацијент изгуби живот.

А шта значи за војника кад му држава остане без Косова?
- То је хипотетичко питање. Мислим да већина грађана ове земље сматра да то што Косово није под контролом Србије у овом моменту јесте добрим делом резултат лоше политике која је вођена дуги, дуги низ година.

Било је много повика на војску зато што није реаговала 17. фебруара када је Приштина донела одлуку о независности.
- Војска не одлучује шта да ради, него како да уради свој посао.

Зар посао војске није да чува територију државе?
- Између осталог, да.

И наша војска то није урадила.
- Војска је један, али не и једини алат спољне политике.

Да ли Војска Србије данас може да освоји Косово и поред НАТО снага. Је ли способна за то уколико добије такво наређење?
- Војска Србије је у стању, наравно, да војно заузме Косово. Али није ствар у томе да се добије рат и заузме територија, него да се одржи мир, оствари и одбрани национални интерес. Питање Косова у Србији није само питање војне контроле тог дела наше територије. То је много комплексније питање, које заслужује разматрање свих модалитета како би се обезбедио просперитет Србије.

Да ли верујете да ћете добити такво наређење?
- Није то ствар веровања. Војска мора да буде спремна за све варијанте.

Колико су биле паметне изјаве политичара да Србија неће користити силу кад је Косово у питању?
- О памети политичара одлучују бирачи на изборима, а не ја.

Ко је бољи министар одбране - Драган Шутановац или Борис Тадић?
- Није моје да оцењујем политичаре.

Али причамо о министру одбране, а не о томе какав је ко политичар?
- Оцена рада шефова поготово је неспојива с војничком професијом.

Хипотетичко војно-политичко питање. Томислав Николић крене да организује митинг на коме тражи смену председника Бориса Тадића. На митингу се појави милион грађана. Председник Тадић вас позове и тражи да пошаљете тенкове на демонстранте. Шта бисте урадили?
- Митинг на коме се тражи нечија смена није разлог за употребу војске. Митинг који се изроди у нарушавање јавног реда и мира је посао за полицију. Митинг који озбиљно угрози безбедност грађана, институција, који може да доведе до хаоса у држави, а који не може да контролише полиција, захтевао би законом регулисано ангажовање војске, а то значи: на основу одлуке парламента.

Изјавили сте да бисте ухапсили Ратка Младића кад бисте знали где је. Да ли то још увек мислите?
- Нисам рекао да бих га ја хапсио јер није моје да хапсим. Рекао сам да је њему место у Хагу јер је то интерес Србије, политички и морални.

Пита вас родитељ да ли дете да пошаље да цивилно служи војску или у касарну. Шта му ви кажете?
- У касарну! Сматрам да је цивилно служење војног рока дошло готово до апсурда и данас више младића војску служи цивилно него под оружјем. Апсурд је у томе што то више није приговор савести, као у почетку, него је популарно само зато што је лакше! То је лоша рачуница и са становишта друштвеног интереса јер није баш нормално да 15.000 младих, здравих људи, у време када имамо и демографски проблем и велики број незапослених, ради послове које могу да обављају и људи с ограниченим здравственим или радним способностима.

Али, тај родитељ вам каже: "Боље да моје дете чисти болнице него да му се деси Топчидер".
- Топчидер је посебна тема. Статистика каже да имамо више саобраћајних удеса у којима су учествовали људи на цивилном служењу, него војници на служењу војног рока. Уверен сам да се у мало којој институцији или предузећу толико поштују права запослених као у војсци. То се посебно односи на војнике. Ако закасне с одсуства, одмах се ступа у контакт с њиховим родитељима. Волео бих када би и институције у којим су ангажовани младићи на цивилном служењу тако поступале.

Кад чујете Топчидер, шта вам прво пада на памет?
- Трагедија и срамота за војску, за државу! Верујте, ако је икоме важно, осим родитеља младића који су изгубили животе, да се тај случај разјасни и да се дође до истине, важно је војсци. Док се то не реши, војска ће носити терет. Њој не може да буде у интересу да то остане неразјашњено.

Рођени сте у Книну и ваши су током "Олује" избегли у Србију. Шта мислите о Слободану Милошевићу?
- Ништа добро не мислим о његовој власти, али то више није важно.

Али, ви сте одликовани у његово време.
- Јесам добио орден, као и стотине других војника. То је орден безбедности, орден трећег степена. То што је Милошевић мене одликовао не значи и да бих одликовао ја њега.

Од имовине имате стан од око 40 квадрата. Да ли сте успели у животу?
- Није баш тако мали стан. Има 50 квадрата. Није ми то мера ни успеха ни неуспеха.

Постоје две приче које ваши "непријатељи" везују за вас. Прва је да сте у време рата у Хрватској напустили војску јер то "није био ваш рат", а друга да сте напредовали јер су ваша супруга и супруга председника Бориса Тадића сестре. Је ли то тачно?
- Наравно да није. Учествовао сам у ратовима деведесетих као официр који се бавио електронским ратовањем, то је био мој посао. А друго, колико знам, моја и Тадићева супруга су рођене на различитим крајевима бивше Југославије.

С. МАРЈАНОВИЋ


ХЕРОЈСТВО ПИЛОТА КАНАСА
Војска Србије имала је још један велики губитак. Погинуо је пилот Иштван Канас. Да ли је та смрт права слика о Војсци Србије или је реч о несрећном случају?
- Без сумње, реч је о несрећном случају. Али, у овом случају, ради се и о томе да гину најбољи! А гину најбољи зато што иду до граничних могућности и себе и машине којом управљају. Рекао бих да је то чак и дефиниција херојства.
Шта бисте рекли његовој супрузи и деци?
- Не постоји ништа што бих им могао рећи а што би их утешило. Оно што су они изгубили је ненадокнадиво. И војска је изгубила једног од најбољих, ако не и најбољег пилота, и то не може да се надокнади. Војска ће опет имати пилота, авионе, али Иштванова породица не може да надокнади губитак супруга и оца.
Откада сте начелник Генералштаба, колико сте саучешћа изјавили?
- Не бројим их, а и једном је превише.

КАЖЊАВАМ ГЕНЕРАЛЕ СА 20 ОДСТО ОД ПЛАТЕ
Председник Борис Тадић је признао да у његовој странци има корупције. Има ли корупције у војсци данас?
- Корупције има свугде, има је и у војсци, али се трудимо да се драконски обрачунамо с њом. Сечемо ствари и кад је у питању ситан имовински криминал и злоупотреба службеног положаја. Удаљили смо од дужности и послали на Војно-дисциплински суд пуковника, команданта гарнизона, који је злупотребом службеног положаја оштетио војску за 10.000 динара. Војна професија је сада пристојно плаћена и имамо право да захтевамо одговорнији однос. Ја сам и генерале кажњавао са по 10 или 20 одсто од плате, не због криминала, него због несавесног обављања дужности. Нико није заштићен.

ДОВЕО БИХ У РЕД ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ!
Пасионирани сте љубитељ фудбала. Шта бисте радили да сте данас директор ФК "Црвена звезда?
- Завео бих ред, као што то радим у Војсци Србије. Вероватно бих и у Звезди то радио с додатном емоцијом јер сам звездаш. Никада не бих дозволио да ми навијачи или било ко други ван клуба кроји капу клуба, као што не дозвољавам да ми приучени аналитичари и пропали политичари кроје војску. Ја сам добио задатак, а моје је да одредим како ћу да га извршим.

 

Email