Вести | Интервјуи
15.02.2008

Генерал-потпуковник Здравко Понош, начелник Генералштаба Војске Србије - "Полиграф" Б92


ВОЈСКА СРБИЈЕ И НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА

Здравко Понош: КФОР остаје доле у мандату 1244, ми настављамо ту сарадњу онолико дуго колико КФОР се понаша у оквиру таквог мандата и такве Резолуције која је прихваћена од наше земље и док му је задатак да штити мир и безбедност за све грађане равноправно, они су за нас партнери. Ако добије задатак или мисију да имплементира независност онда тај однос више не би могао да се назове партнерски. Са мисијом Европске уније ми немамо, нити планирамо да имамо директну комуникацију, јер то и није у нашем мандату и није у склопу Резолуције 1244, као што немамо директну комуникацију ни са УНМИК-ом.

Водитељка: Антонела Риха

ВИДЕО

Добро вече. Влада Србије поништила је сваку намеру и сваки документ којим би Косово постало независно. На Косову се међутим припремају за славље, а грађане Србије брину последице одлука и Приштине и Београда. Генерал Здравко Понош, начелник Генералштаба Војске Србије у Полиграфу Б92, добро вече и добродошли. Тема Косова свакако је најбитнија тема ових дана, не само у медијима, претпостављам и у Војсци. Различите поруке слушамо од наших политичара с једне стране да ће проглашење независности утицати на стабилност земље, да може озбиљно да га угрози. Постоје процене могућности сукоба и ван територије Косова, да се неки инциденти прелију. Министар Шутановац најављује да ће Влада Србије формирати штаб цивилне заштите, једино се чини да Ви смирујете грађане и кажете да не постоји војна угроженост. Шта то заправо значи?


Понош: То значи управо то што сам рекао. Одлуке Владе Србије којим се поништавају евентуалне одлуке привремених институција власти на Косову су права реакција на политичко и правно насиље које такве одлуке значе. Реакције државних органа Србије су примерене и то се види из таквих одлука. Многа министарства су приступила изради својих акционих планова, они су верификовани. Војска за разлику од осталих министарстава која су те акционе планове разрадили и Влада их верификовала недавно, има своје планове који су много старији, ово што сад имамо на столу је још из априла прошле године и ми немамо разлога да нервозно реагујемо сада. За нас нема непознаница за посао за који ми одговарамо, на крају крајева, на акте, као што сам рекао, таквог политичког и правног насиља реагује се управо овако како је Влада Србије реаговала.

Б92: Али се очекује управо од Војске и од неких борбених јединица или снага безбедности да оне заштите грађане рецимо уколико се насиље пренесе овде.

Понош: Да, било је ту и интерпретација да би Војска требала да тако нешто спречи и онемогући на самом Косову и Метохији.

Б92: Да ли је то уопште могуће према свим досадашњим...?

Понош: Можемо ствар да посматрамо на том нивоу, шта је војно могуће, а шта је реално, шта је реалистично.

Б92: Ајмо реално.

Понош: Кад се донесу такве одлуке онда на њих се делује овако како делује Влада Србије. С обзиром да то представља угрожавање уставне целовитости и Устава и закона Републике Србије онда се против оних који доносе такве одлуке може реаговати другим средствима, хапшењима и не знам чим. Да ли је то реално у овом моменту, бојим се да не, да ли може војска да крене на институцију на Косову која је донела такву одлуку, рецимо Скупштина косовска - технички и војнички да, да ли може Војска да прегази све безбедносне институције на Косову, параинституције, паравојне снаге - може, и то у покрету без икаквих проблема. Да ли може у једној таквој симулираној ситуацији да буде јача и од КФОР-а оваква каква јесте - може, али све то, па шта, да ли је то решење, у шта нас то уводи и да ли би таква акција Војске остала на томе, да ли би сви у Европи стајали скрштених руку.

Б92: И уколико бисте добили рецимо такво наређење?

Понош: То је претпоставка шта би било кад би било, нико озбиљан у овој држави уопште покренуо такву идеју...

Б92: Да, али Ви сте недавно рекли да Војска има разрађене планове.


Понош: Нисам одговорио на други део питања, а то је шта се дешава са друге стране административне линије где Војска има итекако надлежности. Само да напоменем да и наше присуство у копненој зони безбедности је резултат договора кад је Војска ушла у копнену зону безбедности и сагласност команданта КФОР-а је била неопходна. Та сагласност постоји и сада и постоји могућност да буде и повучена. У овом моменту ми контролишемо ситуацију војно тамо где имамо овлашћење да је контролишемо и не плашимо се никаквих изненађења, имамо и ресурсе и снаге и добро познајемо ситуацију и у обавештајном погледу сарађујемо са КФОР-ом као партнери да то можемо да решавамо. Нема разлога да Војска нервозно реагује у овом моменту, јер озбиљна војска не реагује нервозно, није то војна претња да Војска размишља да ли може или не може војно да је реши. Ово је таква врста претње која не захтева војну реакцију, а све остало што Влада Србије ради свакако је разумно и примерено и наравно, поменули сте министра Шутановца и његову изјаву, штабови цивилне заштите, то је потпуно примерено, али то не подразумева доминантну улогу Војске у таквој акцији.

Б92: Рекли сте да имате разрађене планове за све ситуације, али сте рекли да Војска није добила наређење да испланира борбено ангажовање. Пре два дана имали сте састанак Националног савета за безбедност, да ли сте добили такве инструкције, таква наређења, да испланирате борбено ангажовање?

Понош: То се односило управо на овај сценарио о коме сам вам говорио, евентуално борбено ангажовање Војске на Косову и Метохији. Не постоји таква политичка одлука, а Војска без политичких одлука надлежних државних органа не може да крене ни у планирање таквих акција, а камоли у извођење. Све што је до административне линије имамо сценарије, планове како да то решавамо.

Б92: Али шта све подразумевају Ваши акциони планови? Ја наравно не желим да Ви сад овде одајете државне тајне, они то јесу, али говори се и о ванредном стању, говори се и о мобилизацијама и тако даље. Шта је оно што грађани Србије могу да очекују кад је реч о Војсци Србије у оваквој ситуацији неколико дана пред најављено отцепљење Косова?

Понош: Причу о увођењу ванредног стања досад нисам чуо од надлежних државних органа, појављивали су се као изјаве саветника или можда појединих министара, као могућност или нешто што би евентуално могло да се деси. У сваком случају Војска нема акционе планове, то је једноставно чисто само ради поређења поменута таква могућност, Војска има правила употребе и правила за ангажовање Војске. То једноставно нема везе с тим. Ванредно стање у остатку Србије без Косова, не видим шта би то у овом моменту донело добро и шта би значило ограничавање права и слобода грађана у овом моменту, како би на тај начин решили проблем на Косову. Ако би се то чак и донело, ако постоје разлози за то не видим да би Војска имала неку улогу у нечем таквом.

Б92: Такође сте рекли да за сада не постоје никакви индиктори да може доћи до некаквог насиља, али шта су ти индикатори, како ви њих препознајете, да ли их уочавате у последњих пар дана? Наводим Ваш цитат од пре можда десет дана, а ствари се ипак некако убрзано догађају.

Понош: Људи који евентуално могу да изазову проблеме на југу централне Србије, хајде да кажем, пре свега у општинама Прешево и Бујановац нису непознаница за нас, то су људи који нису углавном стационирани ту, мада су махом родом из тих крајева. То су појединци и групе који се шећу у троуглу северна Македонија, Косово и Метохија и те две општине. Већ сам и рекао негде да то нису групе које имају фиксну структуру, који су стално на једном месту, поготово нису борбено ангажовани. То су једноставно латентне групе које могу бити задејствоване у неком моменту, наравно, пажљиво пратимо њихово кретање, комуникације, сусрете, размењујемо информације са КФОР-ом и у овом моменту нису се стекли никакви услови да ми нешто озбиљније радимо, јер они не реагују још увек на тај начин. Мислим да не постоји у овом моменту ни индиција да ће реаговати, нису добили такве инструкције, они не реагују аутономно, увек то буде политички вођено однекуд. У исто време желим да кажем да је много значајно и шта кажу локални лидери албанске националне заједнице на југу Србије, какве поруке они упућују.

Б92: Кажу да све зависи од Београда, спремају славље доле, али кажу да зависи од тога како ћете се Ви понашати између осталог.

Понош: Моје искуство са њима у претходних годину дана је било позитивно, ти људи су слали смирујуће поруке, наравно, било је и политичких порука које су неприхватљиве за нас у овом моменту у смислу демилитаризације и таквих ствари, али то је њихова реторика, примерена њиховом гласачком телу и док је то на нивоу политичке приче све је у реду. Није било никаквих позива на рушилачке демонстрације, на сукобе са снагама безбедности Републике Србије, док је то тако то је у реду. Али хоћу да кажем да је њихова улога јако велика, да држе ситуацију доле под контролом и да смирују страсти.

Б92: А да ли сте Ви појачали снаге уз границу, нарочито доле на југу, да ли сте променили нешто?

Понош: Немамо разлога, ја сам вам рекао да ти евентуални изазивачи нестабилности у том делу то су мање групе на нивоу бандита који не захтевају да Војска се додатно ангажује специјално против тога. Рекао сам вам да ми имамо снаге и ресурсе да у војној равни се обрачунамо са много моћнијим непријатељем него што су групице бандита у том крају. То наравно не искључује могућност да они изазову велику штету, они су типични представници тих асиметричних претњи, где неколико људи може да нанесе велику штету или изазове политичку нестабилност, поготово у тако ровитој ситуацији, али у сваком случају у овом моменту они треба да су пре свега пажња наших безбедносних агенција и полиције и они јесу њихова пажња пре свега. Али, у сваком случају било који напад на Војску неће бити толерисан и наравно и на имовину грађана Србије у том нашем делу.

Б92: Очекује се долазак мисије Европске уније на Косово и поред тога што власти у Београду негирају правну утемељеност те мисије, они ће ипак доћи. Хоћете ли сарађивати са њима као што сте до сада сарађивали са снагама безбедности на Косову? Није ли то неопходно?

Понош: Партнер Војсци Србије на Косову и Метохији је КФОР, ми с њима имамо сарадњу у складу са војно-техничким споразумом, немамо директну комуникацију са осталим међународним институцијама, поготово локалним властима или безбедносним институцијама, ако тако уопште могу да се назову. КФОР остаје доле у мандату 1244, ми настављамо ту сарадњу онолико дуго колико КФОР се понаша у оквиру таквог мандата и такве Резолуције која је прихваћена од наше земље и док му је задатак да штити мир и безбедност за све грађане равноправно, они су за нас партнери. Ако добије задатак или мисију да имплементира независност онда тај однос више не би могао да се назове партнерски. Са мисијом Европске уније ми немамо, нити планирамо да имамо директну комуникацију, јер то и није у нашем мандату и није у склопу Резолуције 1244, као што немамо директну комуникацију ни са УНМИК-ом.

Б92: Да, али кад кажете ако КФОР добије задатак да имплементира независност, та независност ће се чини се десити без обзира на наше жеље, страхове, хтења и тако даље, а та граница и даље остаје као таква опасност за Србију. Шта то значи нећемо сарађивати с КФОР-ом?

Понош: Нисам ја рекао да нећемо сарађивати, ми смо партнери док КФОР има такав мандат и нема никаквих индиција да ће КФОР имати промењен мандат ван Резолуције 1244. Мислим да то није никоме у циљу у овом моменту и да им је јако важно да КФОР, који после онако лоше реакције 2004. године сад ипак има можда највећи кредибилитет од свих безбедносних и међународних структура на Косову и Метохији, задржи тај кредибилитет и могућност да комуницира са Војском Србије као партнер.

Б92: За сада то, бар сте увек говорили, је на једном јако добром нивоу.

Понош: Јесте.

Б92: Кад сте последњи пут рецимо имали...?

Понош: Пре неколико дана сам се чуо са командантом КФОР-а, готово једном недељно се чујемо телефоном, ако се не видимо једном месечно, а то ће се дешавати још...

Б92: Нема неких вести које би требало да забрину или има?

Понош: Не, у сарадњи између Војске Србије и КФОР-а...

Б92: Не, мислим ситуација на терену, то покушавам да извучем из Вас.

Понош: Ни у ситуацији на терену у овом моменту, хоћу да вам кажем да проглашење независности тако каква јесте, славље које је дефинитивно непримерено и ван здравог је разума, нису безбедносни изазови који захтевају војну реакцију само по себи. Ако то пређе у нешто друго, ако пређе у дивљање онда пре свега са оне стране административне линије КФОР има мандат, а свакако и снагу да то стави под контролу. Наравно, постоји могућност да, теоретска, да КФОР каже да то није у стању и да тражи помоћ Војске Србије, то свакако захтева политички мандат, политичку одлуку и сагласност наравно оних који су кредибилни, имају овлашћења да обезбеде такав споразум који би подразумевао и међународно договорено ангажовање Војске Србије заједно са КФОР-ом. Ја ту апелујем на тај партнерски однос, јер је то нешто што једино има смисла, а ми свакако треба да рачунамо да је добро да на Косову постоји институција безбедносна као што је КФОР, који је у стању да пружи безбедност неалбанским грађанима Косова, свакако као и албанским.

Б92: Добро, надамо се да се такав сценарио ипак неће догодити, да Ви нећете имати разлога да интервенишете било где, али хајде да причамо о ономе што се догађа у Србији ван Косова. Војска Србије се налази у неким веома важним темама и веома политичним темама. Недавно је Скупштина Србије донела Декларацију о војној неутралности, шта она за Војску Србије значи, на који начин она одређује даље Ваше планове, на који начин вам је можда променила неке стратегије које сте у ових неколико година правили?

Понош: Декларација о војној независности коју је донела Скупштина Републике Србије је једноставно чињеница или маргина коју Војска мора да узме у обзир у својим плановима. Не говорим о војним плановима о ангажовању, говорим о томе у ком смеру развијати Војску даље. Ми смо у нацрту стратегијског прегледа одбране који је био у оптицају 2006. године имали неке две фазе, етапе реформи, говорили смо да ћемо 2007. годину завршити са Војском ту нешто испод 28.000 и да ћемо ићи даље у смањење, као део тог процеса реорганизације до 2010. који би се завршио негде на нешто више од 21.000. То је било у време кад је прича о евроатлантским интеграцијама била актуелна, то је једноставно била званична политика. Од момента кад је Скупштина Републике Србије донела одлуку да је неутралност на столу став Генералштаба је да ми ниво Војске, односно бројно стање треба да задржимо на овом што сад имамо, а то је тих скоро 28.000, уствари нешто више, с обзиром да имамо то флуктуирајуће стање због војника на одслужењу војног рока, не рачунајући структуре које припадају Министарству одбране, са тим је то много више, преко 36-7.000. То значи да је став Генералштаба да кад је неутралност опредељење да више не можемо да смањујемо војску, неутралност кошта, кошта и савезништво, то је једноставно ствар неке цост-бенефит анализе која није само војна и није само економска, него има и политичке параметре. На Војсци није да се бави прорачуном тих политичких параметара, претпостављам и уверен сам да они који су заузели такво опредељење да су урадили комплетну рачуницу која подразумева и те економске и политичке, пре свега спољнополитичке импликације. Војска само из тога извлачи неке поуке како треба да се развија и усмерава даље, то свакако нема везе са неким стандардима, чисто војним, професионалним, то је политичко опредељење које Војска једноставно треба да узме у обзир, димензионишући се и усмеравајући се организацијски. Што се тиче професионалног дела, да ли је овај или онај калибар, да ли ови или они топови, да ли овакви или онакви авиони, то нема везе.

Б92: Да, кажете да то делом зависи и од политике, поменули сте...

Понош: То највише зависи од политике.

Б92: Да, али до које мере је од политике зависило то, кажете стратегијски преглед одбране Републике Србије, ево, ја имам документ 15. јуни 2006., због чега до сада он заправо уопште није разматран, усвојен, дакле, и пре него што се десила ова Декларација о војној неутралности?

Понош: То је питање на које ја тешко могу да одговорим, зашто неки од таквих докумената нису још верификовани од стране надлежних државних органа. Постоје ствари које су и разумљиве, чињеница да смо 2006. године имали распад државне заједнице Србија и Црна Гора, да је након избора прошло неколико месеци док није формирана Влада, да је то ишло доста мучно, да смо после тога имали предизборни циклус за председничке изборе, да смо упали у ову несрећну причу о финалима преговора о статусу Косова.

Б92: Да, али како то да око Војске увек нешто запне? Ево, закони су који се тичу Војске тек у децембру донесени, али ови неки доктринарни документи још увек нису, а који би требало да некако трасирају стратегију Војске.

Понош: Као што рекох, тешко на то могу да вам одговорим, али исто тако не чини ме то срећним...

Б92: Ко је одговоран за то?

Понош: Онај ко је требало да донесе такве одлуке, ако је на мени да говорим о одговорности, ја бих пре свега говорио о томе да то за Војску једноставно није добро, много Војска лакше функционише кад има уређен систем, нормативни, правни, политички, много су повољније околности. Постоје ствари које смо ми у тим околностима урадили и то рекао бих доста добро. Тај процес реорганизације је урађен у таквим неподесним политичким околностима, могло би се рећи прилично тешким правним, јер...

Б92: Тамо где Влада Србије, пошто је она одговорна што ово није прошло, тамо где она није имала утицај, то хоћете да кажете?

Понош: Нисам то хтео да кажем, јер закони су...

Б92: Ја то тако закључујем.

Понош:... морали да прођу и Скупштину и прошли су, било би добро да су прошли раније, али треба имати у виду да је Министарство одбране ушло у састав Владе Србије тек средином 2006. године, да је комплетан сектор одбране у том институционалном и административном смислу био непознаница. То је свакако појело неко време, али ми то време нисмо изгубили што се Војске тиче, ми смо ту реорганизацију радили и у тим политичким условима, разлаза државне заједнице, чекања на формирање Владе, привременог финансирања. Урадили смо реорганизацију која се углавном у многим земљама и у земљама у региону финансира из неког екстра буџета, ми смо то урадили у ситуацији кад смо имали привремено финансирање и добро смо то урадили.

Б92: Причаћемо о томе, али и даље ћемо наставити причу о односу политике и војске. Причали смо о утицају политике на Војску, за сада не постоји чини се обрнут утицај, међутим, колико је политика утицала на то да програм Партнерства за мир, у који сте Ви врло амбициозно кренули када је потписан тај споразум, заправо замре негде чини се на самом почетку?

Понош: То је програм међународног карактера и чланство у таквој организацији, односно програму је државни посао, Војска је ту извршилац радова у једном домену, што би се рекло. Колико ће се далеко ту ићи, колико ће се амбициозно реализовати зависи од државе, то свакако не може много да утиче Војска на ту причу. Зашто смо ми кренули амбициозно - па, зато што је са становишта струке то за нас корисна ствар. Да напонем, већини грађана је то и јасно, да неутралност и Партнерство за мир су врло компатибилна прича, то једно друго не искључује и једно другом не смета чак. У нашем презентационом документу пише да ћемо бити пуноправан и активан члан у Партнерству за мир, нажалост, то се није десило.

Б92: Због чега?

Понош: Кажем опет, ја вам нисам прави саговорник да објасним зашто се то није десило, чињеница је да се није десило, да немамо отворену мисију у Бриселу и да немамо потписан споразум о размени поверљивих информација са НАТО-ом у оквиру тог програма. Зашто је то за Војску у овом моменту штетно, штетно је зато што не можемо да учествујемо у раду неких комитета и да се чује наше виђење ствари, па можда чак и у вези Косова, мада то не би било...

Б92: Рецимо, управо у овој ситуацији у каквој смо сада, колико би нам рецимо користило да можемо да учествујемо...?

Понош: Не би ми могли капитално да утичемо на те ствари, није Партнерство за мир формат где се одлучује о високој светској политици, али може да се чује мишљење, може да се утиче на ставове или на перцепцију људи који ће сутра бити ангажовани на Косову и Метохији, да ли у оквиру КФОР-а или те мисије Еулекс коју ми не прихватамо, али је важно да се чује наше мишљење, да имамо комуникацију. Осим тога, било би јако корисно да имамо шири приступ неким алатима Партнерства за мир који укључују и курсеве, где треба ипак некакав безбедносни клиринс који ми у овом моменту немамо, али мислим да постоји неразумевање, и кад се неко одлучује да не потписује тај споразум, не улазећи у политичку димензију свега тога и какве се поруке с тим шаљу...

Б92: А јесте успели Ви то да објасните надлежним министрима, премијеру, председнику, да ли они имају...?

Понош: Ја сам уверен да су ти људи врло способни да све то разумеју, не морам ја да им објашњавам то. Не доводим то у питање, ја само говорим где је оно за шта ја одговарам и шта је надлежност Војске, шта би ми добили да смо то потписали и да то не би било ништа лоше. Тај безбедносни споразум не би нас доводио у ситуацију да ми дајемо неке тајне које имамо које се тичу безбедности ове земље било коме у НАТО-у, него пре свега да са информацијама или неким процедурама које Партнерство нуди својим чланицама располажемо у складу са кодексом који се примењује у Бриселу за чланице. И немају чланице Партнерства за мир исти приступ истом нивоу информација које имају чланице НАТО-а, не ради се ту ни о чему спектакуларном, ради се једноставно о корисној ствари и по том механизму функционишу остале чланице Партнерства за мир, Руси и сви остали.

Б92: А да ли је у том смислу опао и ниво сарадње у региону са другим војскама, обзиром да су сви они, да тако кажем, ушли и у Партнерство за мир и много живље сарађују са неким међународним и војним организацијама од нас?

Понош: Не, није опао тај ниво сарадње, ми имамо континуалан успон међународне војне сарадње мултилатералне и билатералне све ове године, мислим, имамо успон зато што смо кренули готово од нуле 2002. године, тако да није било тешко постићи неки напредак с те стране гледано. Имали смо и повољне политичке околности у неком моменту, мислим да смо и сами створили неке референце, где год смо слали људе на курсеве враћали су се као једни од најбољих зато што смо свесно слали за нијансу боље него што се тражило и на тај начин освајали тај простор и мењали перцепцију о Србима и о Србији, све су то наши мали амбасадори били.


Б92: Да, али знате због чега Вас то питам, сад ће почетком априла бити НАТО самит у Букурешту, очекује се да ће Хрватска, Македонија, Албанија бити позване у НАТО. Ми остајемо, да парафразирам Томислава Николића - црна рупа на свиленом ћилиму уколико се то заиста деси, а ми и даље, бар чини се, немамо консензус око приступа евроатлантским интеграцијама нити било којим другим. Шта то значи за Србију и за Војску овакву каква је?

Понош: Хајде да кажем да ли то нешто ремети наше односе билатералне војне са тим земљама које евентуално улазе, па не ремети, ми имамо развијеније односе са неким пуноправним чланицама НАТО-а до сада него што смо имали са тим регионалним земљама. Са Норвешком која је виђен члан НАТО-а имамо изванредну сарадњу и са неким другим, са Немачком, са Грчком, са Италијом. Значи, није то тако директно условљено. Да ли ми и у тој ситуацији можемо много тога да урадимо и да радимо у оквиру Партнерства за мир - можемо. Партнерство за мир је солидан формат у коме може много да се уради. Ако је политичко опредељење у овој држави да је наш ниво евроатлантских интеграција у овом моменту Партнерство за мир, пуноправно и активно чланство, није то мало, па нисмо ми били на уласку у НАТО па се неко предомислио, па је то сад катастрофа у овом моменту. Имамо ми много тога да радимо у Партнерству за мир , то је формат унутар кога ми имамо шта да понудимо и шта да добијемо.

Б92: Без обзира што рецимо је то сада застало, без обзира што нећемо у НАТО, а цео регион хоће, дакле, не губимо...?

Понош: Неће ни Аустрија, неће ни Швајцарска у НАТО, па имају много продуктивнију сарадњу у оквиру Партнерства за мир. Ја само мислим да ми ту можемо много да урадимо и да је штета што не радимо.

Б92: А да ли је декларација о војној неутралности и на који начин утицала на Ваш циљ, а то је, не мислим само лично Ваш него и Војске и Министарства одбране, да се Војска професионализује до 2012. године? Мислите да је то могуће?

Понош: То не зависи превише од овога што сте ви рекли, зависи од тога какав ће углед бити војне професије овде. Наравно, може политички да буде друкчије окренуто и да се каже да нама треба велика територијална Војска и може да утиче...

Б92: Зато Вас то и питам, јер ипак је...

Понош: Али су то претпоставке, ми и са овим форматом Војске имамо те територијалне снаге које могу бити повећане, смањене, да ли ће бити више на бази пасивне резерве или активне, то је ствар модалитета. Не мора то тако драстично да утиче на организацију Војске, на ово што смо ми замислили, није пресудна ствар.

Б92: Материјална ситуација у Војсци сигурна сам да занима и многе људе који нас сада гледају, хвалили сте се да сте доста тога урадили, самим тим што сте почели од нуле, али колико Вам буџет и Национални инвестициони план и сва та обећања и евентуалне донације заиста помажу?

Понош: Не може један или два војна буџета да поправе ситуацију која је лоша већ 15 година, била је она лоша '90-их, али морам да вам кажем да ни од 2000. није много улагано у Војску, без обзира што се променила ситуација у Србији у том неком политичком смислу. Није Војска била приоритет, то може да се правда и чињеницом да је функционисала на нивоу државне заједнице, не на нивоу Србије, али то је једноставно тако. За ову годину ми имамо буџет одбране око 65 милијарди динара и то звучи импресивно, међутим, кад се одатле одузме парче које се односи на војне пензије, који је део тога, то је онда 47 милијарди зато што на пензије иде отприлике колико и на плате. То опет није само по себи толико проблематично, него ми имамо проблем и са унутрашњом структором трошкова. Рецимо, 2006. године само 46% од буџета одбране је одлазило директно за Војску.

Б92: Ево, имамо једног гледаоца који нам је писао писмо и каже, моли нас да Вас питамо шта се десило са, како каже, помпезном најавом повећања наших плата, уместо повећања смо добили умањење.

Понош: Ако дозволите да завршим ово, мислим да је доста значајно. Та унутрашња структура буџета је доста важна, ако би било тако лоше као што је било 2006. године онда би нама издвајање по војнику било мање од 14.000 евра на нивоу године. Само поређења ради, Хрватска има преко 40.000 евра, са сличним буџетом зато што је унутрашња структура много повољнија. Хоћу да кажем да има још много унутрашњих резерви, организацијских којима може да се постигне уштеда и да имамо више инвестиција у производњу, а у одбрани је то пре свега Војска.

Б92: Значи да се овај гледалац много не нада?

Понош: Не, није то поента, повећања плата је било, али то није била само повишица то је била реформа система плата. Досадашњи систем плата је био базиран на низу додатака и сличних ствари, сваки од тих додатака има обележје неког времена или руководиоца кад је то донето. Ово је комплетно нови приступ. Можда су мало изневерена очекивања зато што је било неких изјава пре тога у медијима како ће бити повишица 40% или ће бити од 10 до 40%. Људи по природи ствари углавном чују оно што им је драже, чули су многи тих 40%. Не може одједном и не може тако лако, Годинама се то није дешавало, ово је велики искорак који се десио сада и најава Министарства је да ће бити до краја године једна сигурна, а можда још и две повишице које треба то да мењају. Најниже плате од 20 и нешто хиљада за отприлике ниско квалификовано, односно војника професионалца почетника, вероватно у Новом Саду није нека плата, али на југу Србије у неким општинама то је више. Све скупа наш просек плата и после ове повишице је мањи од просека плата у Србији, а ми не радимо ипак просечан посао и нормално је да људи очекују да то буде више и боље плаћено, али нам је исто тако јасно да не може одједном и не може преко ноћи.

Б92: Имамо времена само за још једно питање, пре две недеље, можда и мање, већ се више нико ни не сећа, били су председнички избори у Србији. Видели смо да је Србија дубоко поларизована између две политике, две идеологије, како то изгледа у Војсци?

Понош: Ако је нешто добро урађено претходних неколико година онда је то да је Војска извучена из унутрашње политике, ако је Војска и на који начин била учесник у овим председничким изборима била је утолико што је омогућила војницима на одслужењу војног рока да учествују на томе. На првом изборном кругу то је било организовано, јер су тада били у наставним центрима, у међувремену су отишли у прекоманду па то више није могло да се изведе.

Б92: Не сумњам да су гласали, просто Вас питам за један утисак о атмосфери.

Понош: Да вам кажем како смо се ми односили према томе, онда смо рекли - сад овај викенд идите кући, онда је ваше слободно право да ли идете на гласање или идете да се видите са девојком. То је начин како ми можемо да функционишемо. Ни на једном састанку тема нису били избори, јер то и није тема за Војску.

Б92: Али знате да су многи грађани размишљали хоћете ли остати Ви или ће доћи генерал Делић, зато Вас то питам.

Понош: То није најважнија ствар у овој држави, овлашћење председника је да мења начелника Генерлштаба и не видим шта је ту спорно.

Б92: Генерале, хвала Вам што сте били у Полиграфу и честитам Вам Дан војске, хвала још једном.

Email