Вести | Интервјуи
16.01.2008

ИНТЕРВЈУ ГЕНЕРАЛ-МАЈОРА БОЖИДАРА ФОРЦЕ "ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА"


- Која врста наоружања и опреме је, у овом тренутку, најпотребнија нашој Војсци и која ће идуће године бити прва инвестиција те врсте?

Наоружање и опрема потребни Војсци морају се посматрати са неколико аспеката. Прво, према мисијама и задацима Војске, што се утврђују Стратегијом одбране. Друго, а у складу са првим, према структури команди, јединица и установа Војске. Треће, што се увек узима у обзир, према расположивим ресурсима, односно стању наоружања и војне опреме којим Војска располаже и, на крају, према финансијским могућностима (буџет) за модернизацију постојећег или набавку новог. Заједно посматрано, наоружање и опрема налазе се у релацији задатак – организација - потреба – могућност.

Приоритети наоружања и војне опреме утврђују се средњерочним програмом развоја и опремања, као својеврсном операционализацијом Стратегијског прегледа одбране. Са општег аспекта посматрано, приоритети за Војску Србије су: телекомуникациона опрема; опрема за прикупљање, обраду, чување и дистрибуцију података; заштитна балистичка опрема за војника; борбена возила точкаши; школски авион за почетну обуку пилота; опрема за контролу ваздушног простора; теренска моторна возила и опрема за специјалне и једнице војне полиције. У овој години планирамо да прве инвестиције прате редослед наведених приоритета у опремању Војске.

- Обзиром да је Војска Србије најавила дугорочну набавку оклопњака „точкаша“ када би требало да стигне први контигент тих возила и који тип („Патриа“, „Пирана“, „Пандур“, БТР-90...) највише одговара потребама наших оклопних јединица?

Оклопна возила точкаши су тренд и бренд, кад је у питању општи развој и опремање оклопних или пешадијских јединица оружаних снага окружења, али и шире посматрано. То је, између осталог, последица савременог поимања улоге и задатака тих снага. Оружане снаге из окружења већ су, делом или највећим делом, опремиле своје јединице наведеним средствима. Са њиховог аспекта посматрано, то су управо неки од модела које сте навели у вашем питању.

Војска Србије прати тренд развоја оружаних снага окружења, а са аспекта сопствених потреба утврђује приоритете и потребе, и кад су оклопна возила точкаши у питању. У Министарству одбране и Генералштабу покренута је редовна процедура анализе и предлагања опремања Војске том врстом оклопних возила, која имају вишеструку намену (борбена, извиђачка, санитетска и командна возила). Та редовна процедура подразумева израду тактичке студије, (што је урађено), пртеходну анализу и низ других прописаних поступака. Све то ради се на највишем нивоу одлучивања, где се разматрају сви аспекти верификације одбраних узорака, пре него што се донесе одлука надлежног нивоа о опремању Војске.

У Војсци Србије и Министарству одбране, дакле, у току су претходне радње, које подразумевају и прикупљање понуда, обилазак сајмова и произвођача и слично. Избору конкретног модела претходи мултикритеријумска анализа, која, између осталог, подразумева: потребе Војске, могућности произвођача да удовољи захтевима Војске, цену, интегрално техничко обезбеђење, обуку на новим средствима, могућности сопствене надградње возила – кооперација са произвођачем и друге факторе. За сада није донета одлука који ће од наведених модела бити одабран.

- Да ли Стратегијски преглед одбране предвиђа и реорганизацију или промене у наоружању наше Војске и у ком смислу?

Као што је познато, Стратегијски преглед одбране чине четири целине: политички оквир, визија Војске 2015. године, стање система одбране и Војске и потребне способности и приоритети развоја до 2010. године. Дакле, Стратегијски преглед одбране, пре свега, дефинише средњерочни развој система одбране, а у склопу њега је и сегмент - опремање Војске Србије. У том смислу посматрано, неколико је приоритета који се односе на ваше питање, а који су напред наведени.

Нека од средстава наоружања и војне опреме развијају се у домаћој одбрамбеној индустрији, као што је развој школског авиона за почетну обуку пилота, средства модела опремања војника пешадије и слично. Међутим, неким од средстава наоружања и опреме Војска не располаже нити их је рентабилно развијати у сопственој одбрамбеној индустрији, односно јефтиније је куповати их као готов производ. Дугорочније посматрано, Стратегијски преглед одбране пројектује (предвиђа) модернизацију Војске у домену средстава НВО ВиПВО и КоВ, као што су систем за контролу ваздушног простора, што је и међународна обавеза, као и заштите сопственог ваздушног простора. У зависности од материјалних и финансијских могућности предвиђа се набавка савремених средстава те намене, као што је систем ПВО и вишенаменски авион. У Копненој војсци реч је о наведеним оклопним возилима точкашима и другој опреми. Свака модернизација за последицу има и промене у организацији. То је интерактиван процес.

- Каква је визија развоја Копнене војске, Ваздухопловства и центара за обуку?

Ваше питање је врло сложено, како по структури, тако и по захвату елемената. Наиме, развој је појам изузетне општости који у себи садржи низ операционализованих појмова, какви су кадар, организација, модернизација, опремање, обука, школовање, социјални програм и други.

Копнена војска и ВиПВО, и даље, развијаће се као два вида Војске Србије, са основном поделом на снаге за реаговање, главне одбрамбене снаге и снаге ојачања. Њихову основу чиниће бригаде, односно јединице истог ранга (авијацијске базе у ВиПВО). Модуларна развијеност батаљона (и јединица истог ранга) у бригадама, омогућава њихову комбинацију за извршавање конкретног задатка, са једне, а степен готовсти за извршење задатка (Г0-Г4) обезбеђује континуитет у нарастању Војске до потребне величине, са друге стране. Професионализација кадра биће један од захтева, што ће брже ићи у авијацијским јединицама, код ВиПВО, као и у неким јединицама КоВ, каква је специјална бригада, на пример. Опремање и модернизације та два вида кретаће се у комбинацији сопственог развоја, ремонта и набавке готових производа са тржишта. Приоритети развоја и опремања напред су наведени. Обука појединца као и јединица развијаће се у складу са новом Доктрином обуке и паралелно са професионализацијом Војске. Основна новина у обуци биће њена опредељеност листом задатака за сваку конкретну јединицу.

Центри за обуку своју основну намену имају у обуци појединца и то двојако посматрано: (1) општа обука појединца, која се реализује у територијалним центрима и (2) стручно-специјалитичка обука појединца, која се реализује у центрима за стручно-специјалистичку обуку. Паралелно са процесом професионализације, а у складу са новом Доктрином обуке, развијаће се и задаци и структура центара за обуку.

- Шта тачно значи модуларни тип Војске и може ли то да испрати наоружање и техника Војске Србије?

Прошло је време масовних и гломазних оружаних снага, ранга армија и група армија чак и у најразвијенијим и највећим земљама света. Оружане снаге све више пројектују се према могућим задацима, што им даје форму тзв. пројектоводне организације. Окренутост ка предвидивим задацима захтева организацију која се брзо успоставља за сваки конкретан задатак и ефикасно демонтира након његовог извршења. То је основа формирања јединица модуларног типа које ће се релативно једноставно уклапати према захтеву природе задатка.
У Војсци Србије је заузето становиште да такве јединице, перспективно посматрано, могу да буду батаљон и њему равни састави. Њиховим вештим комбиновањем добија се организација која је потребна за решење конкретног задатка.

Свакако да је опремање јединице наведених карактеристика битно, пре свега у смислу њихових способности за реализацију мисија и задатака. Војска Србије располаже довољном количином наоружања и војне опреме за формирање модуларних јединица. У делу тог НВО, као и убојних средстава налазе се и вишкови. Са друге стране, квалитет НВО, у неким сегментима, није на нивоу развијених земаља, и у том подручју се траже решења приоритета о којима је било речи.

- Може ли техника и наоружање којим тренутно располаже Војска Србије да одговори свим тим мисијама – одбране државе, мировним мисијама и помоћи цивилном становништву?

Мисије и задаци Војске Србије, по врсти и називу, готово су идентичне мисијама и задацима оружаних снага земаља окружења. У том смислу, основна мисија и задатак Војске Србије јесте одбрана земље од оружаног угрожавања. За ту мисију, Војска располаже довољном количином наоружања и опреме, али, како смо већ рекли, оно није у свим његовим деловима на технолошком нивоу како је то у развијеним земљама.

Друга мисија Војске – подршка изградњи мира у региону, са аспекта опремљености Војске Србије, захтева додатне напоре на модернизацији појединих средстава НВО, за јединице које можемо декларисати за ту врсту задатака. Стога, у Војсци се много води рачуна ко и где може да учествује, о чему, свакако, одлуку доносе државни органи – Народна скупштина и председник Републике.

Трећа мисија – подршка цивилним властима, захтева модернизацију неких основних средстава и система Војске, који се могу употребити у овој мисији, као и улагања у систем обуке за ту врсту задатака. Свакако, треба имати на уму да је Војска и до сада увек узимала учешће у овој мисији, али то није њен приоритетан задатак.

- Да ли је 20 одсто војног буџета, колико је одређено за модернизацију и опремање, довољно да „покрпи вишегодишње рупе“ у овом сегменту Војске Србије? Можемо ли тим новцем, бар донекле, да пратимо светске војне стандарде?

Расподела буџета за одбрану препознатљива је кроз три дела: персонал – текући (оперативни) трошкови – капиталне инвестиције. Оптималним у том односу сматра се размера 50:30:20 одсто захвата буџета. Такав однос тешко достижу и најразвијеније оружане снаге. Наиме, у већини земаља највећи издаци у оружаним снагама, односно највећи захвати из буџета, одлазе на персонал. Таква ситуација је и у Војсци Србије.

У наредној години део буџета одбране за капиталне инвестиције биће нешто испод 20 одсто, што је највећи постотак у неколико последњих година. Међутим, тај постотак не односи се само на наоружање и војну опрему, односно ту су укључени и трошкови за инфраструктуру. Са друге стране, постотак за наоружање и опрему не може се посматрати само за једну годину, већ у континуитету планског периода. Са претпоставком да бруто народни доходак расте по стопи од 6 одсто годишње, у средњерочном периоду у којем би се из буџета за одбрану одвајало 2,4 одсто БНД, постотак од око 15 одсто за наоружање и војну опрему значајно би утицао на модернизацију појединих делова Војске Србије. То, свакако, не значи екстензивно улагање у све оно што Војсци треба, већ напротив, избор приоритета, који су напред наведени. У том смислу посматрано, 20 одсто од буџета одбране побољшаће степен модернизације Војске, или утицаће да се, у неким сегментима модернизације, прати савремени светски тренд, како сте навели у вашем питању. Међутим, за набавку најсавременијих софистицираних средстава и система који су потребни Војсци, биће и даље неопходна помоћ државе, не само кроз буџет одбране.

- Када би требало да буде готов ремонт наших авиона МиГ-29, колико ће то укупно да кошта и планира ли се у блиској будућности набавка нових војних летелица?

Ремонт авиона типа МиГ-29 биће завршен у 2008. години. Уговор је склопљен преко фирме „Југоимпорт СДПР“, а финансијска средства је обезбедила Влада Србије из Националног инвестиционог плана. Очекује се да крајем јануара полети први од ремонтованих МиГ-ова 29, а у првом кварталу још два.

Као што је познато приводи се крају развој шкоилског авиона за почетну обуку пилота - „Ласта“. Завршетак два прототипа очекује се ове године. У форми пројекције, анализа и планирања јесте модернизација вида В и ПВО, односно предвиђа се набавка вишенаменског авиона.

Б. Поповић

Email