ВЕК ПОБЕДНИКА 1918-2018

Историјат Војске Србије

Почеци развоја модерне српске војске везују се за војно организовање током Првог српског устанка. Међутим, први Војни устав из 1813. године није ступио на снагу због слома устанка.

Српска војска настала је из устаничких чета, дакле из народа који се латио оружја да би изборио своју слободу. Ту леже корени дубоке повезаности нашег народа и наше војске. Војска Србије негује ову суштинску везу, тако да и у условима професионализације остаје привржена грађанима Србије и помаже им кад год је то потребно. Грађани препознају ту судбоносну повезаност и цене напоре које војска чини за опште добро.

Војска Србије баштини богату војничку традицију нашег народа.


  • Прва генерација жена с дипломом Војне академије
      10.09.2011
    pripadnici-jna-u-misiji-un-na-sinaju.jpg
    У чин потпоручника Војске Србије, 10. септембра 2011. године промовисано је 19 кадеткиња. То је прва генерација жена с дипломом Војне академије.
  • 15.02.2010    
    Oбуставa обавезе служења војног рока
    vojnici-jna-u-misiji-u-jemenu-1963.jpg
    Народна скупштина Републике Србије донела Одлуку о обустави обавезе служења војног рока, која је ступила на снагу 1. јануара 2011. године.
  • Формирана Војска Србије
      08.06.2006
    grb-vs.png
    Уредбом Народне скупштине Репблике Србије, 8. јуна 2006. године званично је формирана Војска Србије.
  • 04.02.2003    
    Војска Србије и Црне Горе
    grb-vojske-scg.jpg
    Формирањем државне заједнице Србије и Црне Горе, 4. фебруара 2003. године, настала је Војска Србије и Црне Горе.
  • Војска Југославије
      20.05.1992
    grb-vojske-jugoslavije.gif
    Војска Југославије је као оружана сила СР Југославије проглашена 20. маја 1992. године.
  • 14.09.1955    
    Формирана војна полиција у ЈНА
    vojna-policija-jna-kopca-za-kais.png
    Наређењем врховног команданта оружаних снага ФНРЈ, 14. септембра 1955. године формирана је војна полиција у Југословенској народној армији.
  • Југословенска народна армија
      22.12.1951
    grb-jna.png
    Југословенска армија је 22. децембра 1951. године преименована у Југословенску народну армију.
  • 14.11.1948    
    Одељење за филмове Југословенске армије
    zastava-spica.jpg
    Одељење за филмове Југословенске армије, претеча данашњег Војнофилмског центра „Застава филм“, формирано је 14. новембра 1948. године.
  • Прва јединица за радио-извиђање и противелектронска дејства
      11.11.1946
    vezisti-jna.jpg
    У Нишу је 11. новембра 1946. године формирана прва јединица за радио-извиђање и противелектронска дејства.
  • 01.03.1945    
    Југословенска армија
    JA.jpg
    Одлуком врховног команданта НОВ и ПОЈ маршала Југославије Јосипа Броза Тита, 1. марта 1945. године, Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије реорганизовани су и преименовани у Југословенску армију.
  • Формирана Народноослободилачка војска Југославије
      1942.
    Kozarčanka_-_Milja_Marin.jpg
    Новембра 1942. године од Добровољачке војске и партизансих одреда је формирана Народноослободилачка војска Југославије.
  • 1942.    
    Добровољачка војска
    IV_crnogorska_proleterska_brigada.JPG
    Јануара 1942. године, поред дотадашњих партизанских одреда, у оквиру Народноослободилачког покрета Југославије створена је и Добровољачка војска.
  • Формирна прва партизанска бригада
      21.12.1941
    Tito_predaje_zastavu_Prvoj_proleterskoj_brigadi.jpg
    Прва пролетерска ударна бригада — прва партизанска бригада формирна је 21. децембра 1941. године.
  • 31.10.1941    
    Прво дејствовање тенкова
    UNIIMOG.jpg
    У току борбе за ослобађање Краљева, 31. октобра 1941. године, први пут је дејствовао устанички вод од два тенка.
  • Формирани први партизански одреди
      27.06.1941
    borci-cacanskog-partizanskog-odreda.jpg
    Први партизански одреди у Другом светском рату формирани су 27. јуна 1941. године.
  • 12.04.1941    
    Потонуће монитора „Драва“
    monitor-drava.jpg
    У 8 часова 12. априла 1941. године, након готово получасовне борбе са ескадрилом немачких „штука“, на 1287. пловном километру Дунава, у близни данашњег места Челарево, бранећи небо над отаџбином и погођен са преко 30 бомби, потопљен је монитор „Драва“. Командант монитора поручник бојног брода прве класе Александар Берић, извршио је часно своју командантску дужност и завет да неће дозволити да брод падне у руке окупатора. Поздрављајући државну заставу, Берић је заједно са својим бродом и целокупном посадом потонуо на дно Дунава.
  • Априлски рат
      1941.
    bombardovanje-beograda-1941.jpg
    Априлски рат (6–17. априла 1941) је назив за немачку инвазију на Краљевину Југославију, која означава почетак Другог светског рата на територији Југославије. Рат је завршен капитулацијом, окупацијом и поделом Југославије. Остаће као светли примери подвизи пилота и противавионаца ратног ваздухопловства и посаде монитора „Драва“, који су се херојски супротставили далеко надмоћнијем непријатељу.
  • 28.09.1932    
    Формирање Барутанског батаљона
    stab-barutanskog-bataljona.jpg
    Hа основу Уредбе министра војске и морнарице Краљевине Југославије, у Крушевцу је почело формирање Барутанског батаљона у оквиру Завода „Обилићево“. То је била прва регуларна јединица противхемијске заштите.
  • Oснована метеоролошка секција Прве ваздухопловне команде
      01.11.1923
    У Петроварадину основана метеоролошка секција Прве ваздухопловне команде. Задатак секције био је да се стара о организацији ваздухопловне метеоролошке службе и попуни људством и опремом.
  • 01.12.1918    
    Проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
    zastava-triglavskog-puka.jpg
    У нову државу Србија је уложила своју државност и своју војску, која је изашла из рата као победник и призната као цењени савезник. Војска нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије била је мултиетничка и мултиконфесионална и носилац идеје југословенског интегрализма. Имајући за собом победнички капитал из рата, српски официри били су на главним позицијама у копненој војсци и ратном ваздухопловству, док је у ратној морнарици највише било официра из бивше аустроугарске војске.
  • Ослобођен Београд у Првом светском рату
      01.11.1918
    Oslobodjenje-Beograda-u-Prvom-svetskom-ratu.jpg
    Прва српска армија под командом генерала Петра Бојовића, којег је на челу начелника штаба Врховне команде заменио војвода Живојин Мишић, ослободила је Београд 1. новембра 1918. године.
  • 14.09.1918    
    Пробој Солунског фронта
    solunski-front-1918.jpg
    Српска војска је током пробоја Солунског фронта, који је почео у зору 14. септембра 1918. године, одиграла пресудну улогу. Након пробоја фронта, српска војска је несмањеном жестином наставила напредовање ради ослобођења Србије.
  • Веза постала самосталан род војске
      20.09.1916
    bezicna-stanica.jpg
    На предлог министра војног, престолонаследник Александар Карађорђевић одобрио је Уредбу о војном телеграфу, на основу које су јединице везе издвојене из састава рода инжињерије, прерасле у јединице ранга батаљон/пук, чиме је веза постала самосталан род војске.
  • 1916.    
    Битка на Кајмакчалану
    Osvajanje-Kajmakcalana.jpg
    Битка на Кајмакчалану, септембар 1916.
  • Реорганизација српске војске
      1916.
    srpska-vojska-na-krfu.jpg
    Током боравка у Грчкој, најпре на острву Крф од јануара до маја 1916. године, а затим на полуострву Халкидики, српска војска је реорганизована и укључена у савезничке операције на Солунском фронту. Реорганизација српске војске, на коју се Врховна команда због великих губитака одлучила 27. фебруара 1916. године, завршена је 26. априла исте године.
  • 1915.    
    Повлачење преко Албаније
    povlacenje-srpske-vojske-preko-albanije.jpg
    Након напада немако-аустроугарске офанзиве и напада бугарске војске, 25. новембра 1915. године Влада и Врховна команда донеле одлуку за повлачење преко Албаније.
  • Прво обарање непријатељског авиона
      30.09.1915
    metino-brdo.jpg
    Артиљерац Радомир Рака Љутовац је 30. септембра 1915. године ватром из модификованог пољског топа оборио немачки авион који је учествовао у бомбардовању Крагујевца. Било је то прво обарање непријатељског авиона противавионским топом у Србији.
  • 06.08.1915    
    Поринут први српски речни ратни брод „Јадар“
    Oklopljeni-camac-Jadar-Monografija-Recna-flotila-1915-2015.jpg
    На Чукарици код Београда, 6. августа 1915. године, поринут је први српски речни ратни брод „Јадар“, чиме је званично отпочело формирање српске речне флотиле.
  • Колубарска битка
      1914.
    srpska-vojska-1914.jpg
    Колубарска битка (16. новембар – 15. децембар 1914). Највећа победа у историји српске војске.
  • 1914.    
    Битка на Дрини
    gucevo.jpg
    Битка на Дрини (септембар–октобар 1914).
  • Церка битка
      1914.
    _MG_5228.jpg
    Церка битка (12–24. август 1914) — прва савезничка победа у Првом светском рату.
  • 28.07.1914    
    Аустроугарска објавила рат Србији
    an-meine-volker.jpg
    Аустроугарска је 28. јула 1914. године објавила рат Србији, чиме је отпочео Први светски рат.
  • Други балкански рат
      1913.
    Serbian_soldiers_in_Kratovo,_7_June_1913.jpg
    Други балкански рат 1913. Расцеп међу балканским савезницима довео је до Другог балканског рата у коме је српска војска остварила пресудну победу над Бугарском у Брегалничкој бици (30. јун – 9. јул 1913).
  • 24.12.1912    
    Формирањe Ваздухопловне команде
    vek-srpskog-vazduhoplovstva.jpg
    На основу Одлуке српског Војног министарства и Главног ђенералштаба, војвода Радомир Путник је, 24. децембра 1912. године, донео Решење о формирању Ваздухопловне команде са седиштем у Нишу. У састав команде ушли су Аеропланско и Балонско одељење, Водоничка централа и Голубија пошта (сви сегменти тадашњег ваздухопловства). У то време Србија је била једна од 15 земаља у свету која је имала војно ваздухопловство и једна међу првих 5 земаља у свету која је — током опсаде Скадра 1913. године — употребила ваздухоплове у борбеним дејствима.
  • Први балкански рат
      1912.
    prvi-balkanski-rat.jpg
    Први балкански рат 1912. У Првом балканском рату остварене су значајне победе код Куманова (23–24. октобра) и Битоља (16–18. новембра) 1912. године. У савезу са балканским државама Србија је остварила значајно територијално проширење на југу, на простор Косова и Метохије и Македоније.
  • 15.09.1908    
    Указ о формирању саобраћајне службе
    automobilski-odred-30-sanitetskih-fordova-1918.jpg
    Краљ Петар I Карађорђевић је Указ о формирању саобраћајне службе издао 15. септембра 1908. године.
  • Формиран „Београдски војни оркестар“
      26.09.1899
    Stanislav_Binicki_-_Ucionica_orkestra_baraci_na_Solunskom_frontu.jpg
    У Београду је 26. септембра 1899. године формирана војна музика под називом „Београдски војни оркестар“.
  • 1885.    
    Рат са Бугарском
    katanic-na-neskovom-visu.jpg
    Рат са Бугарском 1885. године. И поред неуспеха, краљ Милан је извршио даље организовање војске с циљем њене модернизације по европским мерилима и школовањем кадра у иностранству.
  • Формација целокупне војске
      31.01.1883
    vojska-19-vek.jpg
    На основу Закона о устројству војске из 1883. уведена је 31. јануара исте године Формација целокупне војске. Србија је подељена на пет дивизијских области: Тимочку, Моравску, Дринску, Дунавску и Шумадијску. У миру су све јединице команде и установе сачињавале стални кадар, који је служио као школа кроз коју су пролазили сви способни грађани ради припреме за војну службу у рату.
  • 15.01.1883    
    Уведен мешовити систем стајаће и народне војске
    Srpska_vojska_19_vek.jpg
    Законом о устројству војске, који је обнародован 15. јануара 1883. године, уместо стајаће и народне војске уведен је мешовити систем, односно, стални кадар који се у ратном стању попуњавао резервом. На овај начин Србија се изједначила са већином европских земаља које су већ имале општу војну обавезу и службу у кадру.
  • Почео да излази Службени војни лист
      1880.
    sluzbeni-vojni-list-1881-godina.jpg
    Децембра 1880. почео је да излази Службени војни лист.
  • 1880.    
    Артиљеријска школа прерасла у Војну академију
    vojna_akademija_borenje_sabljom.jpg
    Јануара 1880. године одобрен је Закон о устројству Војне академије, чиме је Артиљеријска школа прерасла у Војну академију.
  • Покренут лист „Ратник“
      1879.
    list-ratnik-godina-1879.jpg
    Јануара 1879. покренут је „Ратник“, лист за војне науке, новости и књижевност.
  • 22.08.1878    
    Указ о оснивању Војног музеја
    zgrada-vojnog-muzeja-1904.jpg
    Кнез Милан је 22. августа 1878. године донео указ о оснивању Војног музеја.
  • Берлински конгрес
      1878.
    balkanske-drzave-1878.jpg
    Србија је на Берлинском конгресу 1878. године међународно призната као држава, чиме се уобличио пут њене државотворности који је покренут Првим српским устанком.
  • 05.02.1876    
    Формиран Главни ђенералштаб
    glavni-djeneralstab.gif
    Главни ђенералштаб је формиран 5. фебруара 1876. године.
  • Ратови са Османским царством
      1876.
    vojni-logor-srpske-vojske-1876.jpg
    Ратови са Османским царством 1876–1878. године донели су државно проширење. У овим ратовима увидели су се недостаци народне војске што је био разлог за нове реформе с циљем модернизације државе и друштва, а тиме и војске.
  • 06.11.1865    
    Уведен род инжињерије
    inzinjerija, ilustracija.jpg
    У Кнежевини Србији је 6. новембра 1865. године донет Закон о измени и допуни Закона о уређивању војске из 1864. године, којим су понтонири и пионири издвојени из артиљерије у посебан род – род инжињерије.
  • Закон о устројству народне војске
      17.08.1861
    egzercir-narodne-vojske-knezevine-srbije-oko-1865.jpg
    Закон о устројству народне војске донет је 17. августа 1861. године. Стварање народне војске сматра се једним од највећих достигнућа владавине кнеза Михаила.
  • 18.03.1850    
    Артиљеријска школа
    sesta-klasa-pitomaca-vojne-akademije-1861-1866.jpg
    У Београду је 18. марта 1850. образована Артиљеријска школа.
  • Уведена коњица као нови род
      1845.
    obuka-u-jahanju.jpg
    Јануара 1845. године издато ново Устроение гарнизоног војинства и уведена коњица као нови род.
  • 02.03.1844    
    Централна болница Војске Кнежевине Србије
    ustrojenije-spitalja-centralne-vojske.jpg
    Централна болница Војске Кнежевине Србије формирана је 2. марта 1844.
  • Први војни закон
      1839.
    ilustracija.jpg
    Први војни закон, Устроение гарнизоне воиске, донет је 1839. године.
  • 1835.    
    Сретењски устав
    sretenjski-ustav-1835.JPG
    Сретењски устав, који је донет 1835. године, садржао је основе првог уређења српске војске.
  • Војска подељена по формацији
      1833.
    ilustracija-ustrojenije-garnizone-vojske.jpg
    Војска сталног кадра је 1833. године подељена по формацији.
  • 1832.    
    Формирана Коњичка гарда
    preskok-konjem-garda.jpg
    Коњичка гарда је формирана 1832. године при Двору у Крагујевцу. У истом периоду започета је и изградња прве касарне у Крагујевцу.
  • Формирана Гвардија
      1830.
    Нахијске старешине су на Ђурђевдан 1830. године одабрале младиће по посебним критеријумима и послале их на обуку у Пожаревац. Кнез Милош их је узео за своје лично обезбеђење и назвао их Гвардија.
  • 1825.    
    Уписни пандури — солдати
    MilosObrenovic_1848.jpg
    Кнез Милош је 1825, ради сопствене сигурности, регрутовао око 1.000 младића и саставио дванаест чета. Прикривао их је од Турака називајући их до 1826. године „уписним пандурима“, а од 1827. „солдатима”.
  • Други српски устанак
      23.04.1812
    takovski-ustanak-slika-paje-jovanovica.jpg
    На Цвети 23. априла 1815. године подигнут је Други српски устанак, који представља историјску прекрeтницу у стварању модерне српске државе и војске, због чега се од 2012. године обележава као Дан Војске Србије.
  • 15.02.1804    
    Први српски устанак
    Почеци развоја модерне српске војске везују се за војно организовање током Првог српског устанка (1804–1813). Међутим, први Војни устав из 1813. године није ступио на снагу због слома устанка.