Оперативна управа (Ј-3)

Оперативна управа (Ј-3) је ужа унутрашња јединица Генералштаба Војске Србије надлежна за планирање, организовање, координацију, извршење и контролу послова и задатака у Војсци Србије из оперативне функције.

Оперативној управи (Ј-3) je непосредно потчињен Центар за мировне операције.

Начелник Оперативне управе (Ј-3) је генерал-мајор Желимир Глишовић.

Послови и задаци Оперативне управе (Ј-3)


У оквиру Оперативне функције, Оперативна управа (Ј-3) надлежна је за обављање следећих послова:

  • Оперативни послови,
  • Планирање употребе Војске Србије и
  • Ешелонирање.

Задаци Оперативне управе (Ј-3) у обављању наведених послова:

  • Припрема одлука председника Републике Србије и начелника Генералштаба Војске Србије о организовању и функционисању система командовања у Војсци Србије,
  • Планирање операција Војске Србије,
  • Праћење, анализа и предлагање мера за унапређење борбене готовости Војске Србије,
  • Планирање уређења и припреме територије,
  • Планирање размештаја Војске Србије у миру,
  • Планирање и регулисање ешелонирања материјалних резерви у Војсци Србије,
  • Планирање и организовање контрола у Војсци Србије,
  • Планирање, организовање и извршење обезбеђења објеката, покретних ствари и људства у Војсци Србије,
  • Планирање и организовање рада, реда и службе у Војсци Србије,
  • Усаглашавање правила и прописа летења војних ваздухоплова са домаћим и међународним цивилним правним нормама,
  • Сарадња Војске Србије са цивилним ваздухопловним властима,
  • Превенција ванредних догађаја и догађаја у Војсци Србије и
  • Сарадња са међународним снагама безбедности на Косову и Метохији (КФОР).

Традиције Оперативне управе (Ј-3)


Први облик организовања оперативног и штабног органа у војсци на српском и југословенском простору успостављен је 5. фебруара 1876. године, када је формирано Оперативно одељење у саставу Главног ђенералштаба Војске Кнежевине Србије, као његово Прво одељење. Одељење је обављало штабну функцију и оперативне послове за потребе Главног ђенералштаба и за Министарство војске, које је било надређено ђенералштабу.

У Краљевини Србије постојало је Оперативно одељење у Главном Ђенералштабу  које 1900. године мења назив у Операцијско одељење. У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (1918–1929) и Краљевини Југославији (1929–1941) у Главном ђенералштабу такође је формирано Оперативно одељење. У Врховном штабу Народноослободилачке војске Југославије постојао је Оперативни одсек са секцијама, а формирањем Генералштаба Југословенске армије, 1. марта 1945. године, поново је формирано Оперативно одељење, које је 1947. године прерасло у Прву управу.

Приликом прописивања делокруга рада и надлежности Прве управе наглашавано је да је она „водећа управа“ Генералштаба.

Садашња Оперативна управа (Ј-3) Генералштаба Војске Србије наставља традицију Оперативног одељења Главног ђенералштаба српске војске Кнежевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Прве управе Генералштаба Југословенске армије, Југословенске народне армије и Војске Југославије, и Управе за оперативне послове (Ј-3) што указује да је једна од управа са најдужом традицијом у Генералштабу. Садашњи назив добила је након извршених организацијских промена 2020. године.

Функције и задаци Оперативне управе често су се мењали, допуњавали и усклађивали са начелима одбране, али су штабна функција и оперативни послови непрекидно били у тежишту њеног рада. Због важности делокруга рада, попуна Управе је вршена са најискуснијим и најстручнијим кадровима.

На руководећем месту Управе кроз историју променило се 65 начелника. Овом Управом, у прошлости, руководили су неки од најпознатијих и најодговорнијих војних старешина, као на пример ђенералштабни пуковник Радомир Путник, ђенералштабни пуковник Петар Бојовић, ђенералштабни потпуковник Живојин Мишић, дивизијски ђенерал Живко Павловић, ђенералштабни пуковник Љубомир Марић, ђенералштабни пуковник Данило Калифатовић генерал-пуковник Раде Хамовић и многи други.

Контакт


Адреса: Незнаног јунака 38, 11 000 Београд
Телефон: +381 (0) 11 2063 833
Телефакс: +381 (0) 11 6005 053