Интервју генерала Мојсиловића Вечерњим новостима

Уторак, 16.10.2018 | Интервјуи

Милан Мојсиловић, генерал-потпуковник, начелник Генералштаба Војске Србије, о безбедносној сиутацији, модернизацији, стандарду војника...

Милан Мојсиловић: За сваку кризу имамо спремне одговоре


КЉУЧНИ регионални проблем који угрожава суверенитет и територијалну целовитост Србије је сложена ситуација на Косову и Метохији. Без обзира на то, грађани Србије немају разлога за страх и бригу. Наша војска непрекидно прати ситуацију. Спремни смо да адекватно реагујемо на евентуалне промене стања безбедности и спречимо преливање кризе на територију централне Србије.

Уз напомену да је безбедносна ситуација у Југоисточној Европи у целини стабилна, ово поручује нови начелник Генералштаба Војске Србије, генерал-потпуковник Милан Мојсиловић. Он опомиње, међутим, и да је низ поступака власти у Приштини у последње време допринео нестабилности региона. Реч је, пре свега, о игнорисању бриселских споразума, наметању решења без уважавања ставова Србије и српске заједнице на КиМ, али и једностраним акцијама, попут покушаја трансформације "Косовских снага безбедности" или боравка Хашима Тачија и специјалних јединица на језеру Газиводе.

– Ови гестови стални су извор угрожавања безбедности Срба – напомиње генерал Мојсиловић.

* Са Запада стижу упозорења да ћемо у случају војне интервенције на КиМ имати посла, не са косовским безбедносним снагама, већ са јединицама Кфора и НАТО. Имамо ли план и за овај сценарио?

– Кфор је једини адекватан саговорник за питања безбедности на КиМ, са којим Војска Србије има развијену сарадњу. Кфор је за нас гарант мира и стабилности у покрајини, па тако и мира, стабилности и безбедности за српско становништво. Ми ћемо учинити све да се поштују међународне обавезе и правна акта и да, у духу одлука председника Републике и премијера, наставимо професионалну сарадњу са Кфором, али инсистирамо да их поштују и сви други актери.

* Какви су односи са командом Кфора последњих месеци?

– Сарадња са Кфором један је од приоритетних задатака Војске Србије, и има тенденцију напретка. Те снаге препознајемо као јединог партнера у обезбеђењу административне линије и гаранта безбедности за становништво КиМ, као и заштиту нашег националног, културно-историјског и верског наслеђа. Српско становништво из покрајине верује међународним снагама, које су за нас једина тамошња легитимна оружана формација. Ипак, како је ситуација веома крхка тражимо гаранције да ће наш народ бити заштићен у потпуности.

 ЈЕФТИНИ СТАНОВИ – ДОБАР ПОТЕЗ

* Да ли ће најава масовне изградње станова за припаднике сектора безбедности допринети већој мотивацији младих да ступе у војну службу? – Стамбено обезбеђење је свакако фактор који, осим личних доходака, највише утиче на стандард сваког запосленог. Изградња станова за припаднике сектора безбедниости по субвенционисаним ценама прави је потез државе да унапреди стандард тих људи.

* Како гледате на оцене у страној, али и домаћој јавности да сте блиски НАТО и да је ваше именовање гест добре воље Србије према Западу?

– Именовање на нову дужност доживео сам – војнички. Ово ми је једанаести премештај у каријери. Од Бањалуке преко Крагујевца, Панчева, Урошевца, Врања, Ниша, Брисела... Знам енглески, а причам и руски. Живео сам у Русији, тамо ишао у школу, а радио у седишту ЕУ. Сада сам у Београду. Учествовао сам у ратним дејствима у Хрватској и БиХ. Током рата 1999. био сам на Косову и Метохији, а пет година у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи. Све ово показује да немам ниједан разлог да се било коме правдам, нити то желим. Док год носим униформу Војске Србије, водићу рачуна само о интересу своје државе и војске, у складу са Уставом и законима.

Заложили сте се за укидање обуставе обавезног служења војног рока. Колико је ова могућност реална?

– Враћање обавезног служења војног рока свакако је питање од државног значаја, па ће коначну одлуку о томе донети највиши државни органи. У току су детаљне анализе попуне, организације и формације ратних јединица Војске Србије, као и анализа кадровске и старосне структуре у њима. На основу резултата биће израђен предлог мера за унапређење стања попуне у наредних 10 година. Могуће решење за побољшање попуне ратних јединица јесте и укидање скупштинске Одлуке о обустави обавезе служења војног рока, донете 15. децембра 2010. године.

* Обилазите јединице ВС. Са којим проблемима се сусрећу и шта може да се унапреди?

– Потребно је наставити започете процесе опремања и модернизације Војске, јер наоружање и војна опрема са истеклим ресурсима оптерећују јединице. И попуна професионалним војницима у Војсци Србије није на потребном нивоу. Радићемо на убрзавању процедуре за пријем професионалних војника и стварању услова да након реализације почетних уговора имају могућност за даље остваривање у служби, као и напредовање кроз војничку каријеру. Основни задатак Војске у миру је обука, потребно ју је унапредити и осавременити, кроз изградњу полигона и стрелишта, као и набавку савремених симулатора.

* Често се говори да су реформа и устројство оружаних снага својевремено урађени брзоплето и без већих анализа. Да ли је Војсци Србије потребна "реформа реформе"?

– Сигурно је да је било извесних неадекватних мера, али способност Војске Србије да адекватно одговори није била доведена у питање. Промене у окружењу веома утичу на оно што ће се у наредном периоду дешавати. Многе ствари мењамо и унапређујемо. Војска Србије, без обзира на промене безбедносног окружења, увек ће бити спремна да адекватно војно одговори.

* Војска Србије убрзано се модернизује савременим средствима...

– Тежиште у копненој војсци је на опремању пешадијским наоружањем, оптоелектронским средствима и балистичком заштитом и набавци опреме за инжињеријске јединице. У току је финале испитивања и опремања сложенијим борбеним системима, као што су систем "Морава", хаубица "нора" и борбено оклопно возило "лазар-3". Велике инвестиције у Војску посебно су изражене у Ратном ваздухопловству и ПВО и огледају се у набавци авиона МиГ-29, хеликоптера Ми-17 и Ми-35М из Русије и хеликоптера Х-145M из Немачке. У наредном периоду биће настављена модернизација ловачке авијације, хеликоптерских јединица, ловачко-бомбардерске авијације и система ПВО.

 НЕМА КОМПРОМИСА ОКО СЛОБОДЕ

* Војска је годинама лутала у потрази за сопственим идентитетом. Како видите вредности које би требало убудуће да негује ВС? – Нема компромиса када је у питању слобода отаџбине, одбрана части и достојанства, супротстављање свакоме ко угрожава безбедност наше земље. Припадници Војске искрено сматрају да народ и држава могу у потпуности да рачунају на њихову посвећеност извршавању предвиђених мисија и задатака. Војска већ дуго заступа аполитичност у својим вредностима, које су изражене кроз њен Кодекс части. У њему су и мере моралног васпитања и образовања: оданост, честитост, истинољубивост, скромност, хуманост...

* Приликом ступања на дужност добили сте и први задатак – већи прилив младих људи заинтересованих за војну службу.

– У циљу унапређења попуне јединица и установа кадром у наредном периоду планира се спровођење низа мера које се првенствено односе на унапређење статуса и стандарда професионалних припадника ВС. Очекујемо да ће то произвести позитиван ефекат на повећање интересовања младих за војни позив и да ће успорити одлив кадра. Једна од првих мера биће статусно изједначавање лица на одређено и неодређено време, првенствено у погледу остваривања права из радног односа и даљег повећања плата.

* Како поправити стандард у ВС?

– Просечна потрошачка корпа у Србији за трочлану породицу у мају износила је 71.092 динара, а просечна плата у Републици била је око 50.000 динара. Плата професионалног војника је испод просека. Са друге стране, Војска никада није била ван друштва, ван стандарда у коме живи њен народ. Упркос тешкоћама постоје и извесне привилегије које припадници Војске уживају – редовна примања, загарантован годишњи одмор, здравствена заштита, стамбено обезбеђење, брига о људима, накнада за рођење детета, предност при упису деце у вртић... У наредном периоду треба предузети мере да се просечна зарада војника доведе на ниво просечне зараде у Републици што би битно побољшало њихов стандард.

Аутор Радоје Драговић
Фото Драган Миловановић

Објављено у Вечерњим новостима 16. октобра 2018. године.

Повезане вести