Počasna artiljerijska paljba
Počasna artiljerijska paljba je vojna počast koja se izvršava prilikom zvaničnih poseta šefova stranih država Srbiji, pri održavanju vojnih parada, proslava državnih i vojnih praznika i obeležavanja značajnih datuma ili događaja u Republici Srbiji.
U današnje vreme ona se izvodi u skladu s naređenjem predsednika Republike dan uoči četiri velika državna praznika:Dana državnosti Srbije, Dana Vojske Srbije, Dana pobede nad fašizmom i Dana primirja u Prvom svetskom ratu.
Naredbom predsednika Republike reguliše se mesto i vreme, broj oruđa i broj plotuna. Ranije je to zavisilo od važnosti praznika, pa se i danas Beograđani sećaju vremena kada je iz 12 oruđa ispaljeno 10 plotuna. Sada je praksa da se iz šest oruđa ispali do 10 plotuna.
Sama aktivnost uvek je praćena ceremonijalnim radnjama – svečanost počinje komandom za dizanje zastave i intoniranjem himne. Posle toga čita se naredba predsednika Republike za izvršenje počasne artiljerijske paljbe. Zatim oficir koji komanduje paljbom naređuje izvršiocu počasne artiljerijske paljbe da se izvrši paljba sa onoliko plotuna koliko je određeno naredbom predsednika države.
Dizanje zastave i čitanje naredbe traje oko tri minuta – pre samog izvršenja paljbe – i prvi plotun se ispaljuje u tačno naređeno vreme. Po izvršenju počasne artiljerijske paljbe spušta se zastava.
Smisao počasne artiljerijske paljbe je da najavi svečanost povodom državnih i vojnih praznika, spajajući duh prošlih vremena sa savremenim događajima, podsećanjem na značajne istorijske trenutke.
Počasnom artiljerijskom paljbom s Beogradske tvrđave 16. avgusta 1807. pozdravljen je dolazak Dositeja Obradovića u već šest meseci slobodan Beograd.
Godine 1882. topovski plotuni i zvonjava zvona beogradskih crkava propratili su otkrivanje spomenika knezu Mihailu,što je bila prva velika svečanost posle proglašenja Kraljevine.
Šestog septembra 1923. sa Beogradske tvrđave ispaljen je čak 101 topovski plotun u čast rođenja prestolonaslednika Petra Drugog Karađorđevića.
Po završetku Drugog svetskog rata, 29. novembra 1945. počasnom topovskom paljbom pozdravljeno je rođenje nove Jugoslavije.
Naredbom predsednika Republike reguliše se mesto i vreme, broj oruđa i broj plotuna. Ranije je to zavisilo od važnosti praznika, pa se i danas Beograđani sećaju vremena kada je iz 12 oruđa ispaljeno 10 plotuna. Sada je praksa da se iz šest oruđa ispali do 10 plotuna.
Sama aktivnost uvek je praćena ceremonijalnim radnjama – svečanost počinje komandom za dizanje zastave i intoniranjem himne. Posle toga čita se naredba predsednika Republike za izvršenje počasne artiljerijske paljbe. Zatim oficir koji komanduje paljbom naređuje izvršiocu počasne artiljerijske paljbe da se izvrši paljba sa onoliko plotuna koliko je određeno naredbom predsednika države.
Dizanje zastave i čitanje naredbe traje oko tri minuta – pre samog izvršenja paljbe – i prvi plotun se ispaljuje u tačno naređeno vreme. Po izvršenju počasne artiljerijske paljbe spušta se zastava.
Smisao počasne artiljerijske paljbe je da najavi svečanost povodom državnih i vojnih praznika, spajajući duh prošlih vremena sa savremenim događajima, podsećanjem na značajne istorijske trenutke.
Počasnom artiljerijskom paljbom s Beogradske tvrđave 16. avgusta 1807. pozdravljen je dolazak Dositeja Obradovića u već šest meseci slobodan Beograd.
Godine 1882. topovski plotuni i zvonjava zvona beogradskih crkava propratili su otkrivanje spomenika knezu Mihailu,što je bila prva velika svečanost posle proglašenja Kraljevine.
Šestog septembra 1923. sa Beogradske tvrđave ispaljen je čak 101 topovski plotun u čast rođenja prestolonaslednika Petra Drugog Karađorđevića.
Po završetku Drugog svetskog rata, 29. novembra 1945. počasnom topovskom paljbom pozdravljeno je rođenje nove Jugoslavije.