Pripreme srpskih raketaša za gađanje na „Šabli 2017“
Nedelja, 16.7.2017 | Obuka
Na poligonu „Šabla“ u toku su intenzivne pripreme pripadnika 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva za zajedničko bojno gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru sa raketnim sistemima za PVD.
Na poligonu Bugarske armije “Šabla“ u toku su intenzivne pripreme pripadnika 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva RViPVO za zajedničko bojno gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru sa raketnim sistemima za PVD.
Poligon na obali Crnog mora, nedaleko od Varne, nije nepoznanica za srpske raketaše, jer je ovo četvrti put da izvode zajedničko gađanje sa bugarskim kolegama.
Prethodnih godina, velike vrućine bile su dodatni izazov za svakodnevne aktivnosti na poligonu, a ovogodišnji boravak na „Šabli“ ostaće upamćen po neumoljivom vetru koji je često menjao intenzitet i pravac.
I letimičnim pogledom sa osmatračnice komandnog mesta vežbe može se videti da se na poligonu užurbano radi, kako bi sve bilo spremno za dan gađanja, a uputstva onih koji su već bili u prilici da „prepešače“ poligon, dragocena su pomoć onima koji se prvi put susreću sa njim.
Pukovnik Tiosav Janković, zamenik komandanta 250. raketne brigade, bio je u prilici da učestvuje na gađanjima na „Šabli“ i prethodna tri puta, i kako ističe, ono što je konstanta svih ovih godina je da pripadnici naše vojske tom zadatku pristupaju odgovorno tako da putu za Bugarsku prethode ozbiljan rad i pripreme.
- Razlika je to što je 2010. godine bilo prvo bojno gađanje posle rata. Već 2011. godine, neki modeli gađanja i algoritmi su bili uhodani i ljudi su stekli neko iskustvo, pa smo došli do toga da je ovogodišnje gađanje postalo rutinski zadatak – naglašava pukovnik Janković dodajući da, ipak, svako gađanje, ma koliko sve bilo jasno i poznato, nosi sa sobom dozu neizveznosti i da se ništa u potpunosti ne može predvideti, pa se zahteva brzo i promišljeno reagovanje.
Kada je reč o obučenosti ljudstva, pukovnik Janković ističe da ovakva gađanja imaju neprocenjivu vrednost, jer im prethode sveobuhvatne teoretske i praktične pripreme.
- Oni znaju kako sve to izgleda teoretski i šta sve treba da urade, ali taj osećaj kada posluga lansira raketu i čuje zvuk startnog motora, kada osete vibriranje tla i vide eksploziju rakete na ekranu, a oni koji to gledaju spolja kad vide impresivni let rakete, potpuno je drugi doživljaj i to je onaj najfiniji završni sloj koji njihove obučenost i znanja – naglašava pukovnik Janković dodajući da upravo zbog toga na „Šablu“ raketaši dolaze motivisani i profesionalno radoznali, kao i da je zbog toga oštra konkurencija ko će biti izabran da predstavlja našu Vojsku na „Šabli“.
Po dolasku na „Šablu“, najviše posla bilo posla na položaju raketno-tehničke baterije, a zastavnik Bojan Petković rukovaoc na raketnom sistemu „KUB“ koji je treći put na „Šabli“, vođa je ekipe za pripremu raketa za bojevo gađanje.
Govoreći o iskustvima sa prethodnih gađanja na tom polgonu, on ističe da su srpski raketaši put Bugarske pošli sa jednim ciljem – da izvrše zadatak uspešno. Kada je reč o stručnoj terminologiji, s obzirom da opslužujemo ista sredstva i koristimo istu literaturu, mimoilaženja nema, a susreti na „Šabli“ prilika su i za razmenu iskustava u domenu struke.
- Kao što je već poznato, gađanje je kruna obuke svakog raketaša, a imajući u vidu da je u prethodnom periodu, kada je reč o našoj raketno-tehničkoj bateriji sastav podmlađen, mlade kolege sada su u prilici da to što su naučili, ovde na terenu praktično pokažu – zaključio je zastavnik Petković.
Ove godine na „Šabli“ su i dve Jelene, a osim istog imena veže ih i činjenica da su obe prvi put na gađanju na poligonu na obalama Crnog mora. Govoreći o svojim utiscima, obe pre svega ističu zahvalnost na ukazanom poverenju i prilici da budu među odabranima za „Šablu“, a složne su i u oceni da je iskustvo koje će tom prilikom steći neprocenjivo za budući rad u jedinici.
Pod maskiranim šatorom na položaju raketno-tehničke baterije vodnik Jelena Stojčić, operator na kontrolno-ispitnoj stanici deo je tima zaduženog za pripremu raketa za predstojeće gađanje.
-Ovo mi je prilika da pokažem šta sam naučila u matičnoj jedinici, a saradnja sa bugarskim kolagama je na izuzetnom nivou i zajeno radimo na pripremi raketa, kako bi sve bilo spremno za gađanje koje nas očekuje – kaže vodnik Stojčić.
Na drugom kraju poligona je njena koleginica vodnik Jelena Stanković operator ručnog praćenja na raketnom sistemu „NEVA“.
- U ovoj jedinici sam šest godina, a od vojnika do starešine postala sam završavajući kurseve na koje su me pretpotavljeni slali. Teoriju sam naučila iz udzbenika, literature i od starijih kolega, a ovo smatram krunom osposobljavanja, jer nisam bila u prilici da učestvujem u ovakvom gađanju –naglašava vodnik Stanković.
