BOLjA KOMUNIKACIJA SA SVETOM - Program državnog partnerstva Srbije i Ohaja

Oficiri i podoficiri Vojske Srbije doputovali su u Kolumbus, glavni grad države Ohajo, 13. juna i odmah narednog dana iz baze Rikenbaker, avionom američkog ratnog vazduhoplovstva, prebačeni su na poligon Fort Grejling, gde je tokom juna Nacionalna garda Ohaja održavala redovnu godišnju pripremu jedinica za angažovanje u borbenim operacijama i mirovnim misijama. Na vežbi su učestvovale jedinice avijacije, pešadije, inžinjerije i vojne policije, sa oko 4.000 pripadnika.

Ova prva zajednička vežba planirana je godišnjim programom državnog partnerstva Srbije i Ohaja, a detalji su dogovoreni prilikom nedavne posete načelnika Generalštaba general-potpukovnika Zdravka Ponoša Sjedinjenim Američkim Državama.

Na čelu našeg tima bio je pukovnik Petar Ćornakov, načelnik Uprave za obuku i doktrinu, a koordinator aktivnosti je pukovnik Milan Mojsilović, pomoćnik za operacije u Združenoj operativnoj komandi Generalštaba Vojske Srbije.

Na početku zajedničkog rada naš tim se susreo sa komandantom Nacionalne garde Ohaja generalom Gregorijem Vejtom. Tom prilikom general Vejt je istakao značaj ove aktivnosti za dalju realizaciju Programa državnog partnerstva, posebno za saradnju na vojnom planu gde obrazovanje i obuka imaju prioritet.

Tokom deset dana vežbovnih aktivnosti, u kabinetima su pre podne razrađivane štabne procedure za angažovanje jedinica u misijama i namenskim zadacima. Naši oficiri mogli su da vide kako u američkoj vojsci teče proces mobilizacije, kako se izvodi obuka, ocenjuje osposobljenost vojničkog sastava, uvodi nova oprema, ostvaruje logistička podrška...

Posebno je značajna i interesantna bila zaštita jedinica tokom borbenih operacija na uređenom poligonu, tačnije isturenoj operativnoj bazi, na kojoj se jedinice pripremaju za Irak. Uslovi rada i života u bazi gotovo da su slični onima koji vojnike čekaju u stvarnom borbenom angažovanju u Iraku. Tlo je nasuto peskom, radi se i spava pod šatorima, okolo je jako obezbeđenje, a u bazu se ulazi na dva punkta po strogim procedurama kontrole lica i vozila. Svi vojnici i starešine tokom dana nose propisanu opremu za takvu bazu, a tu su i šlemovi i panciri. Čak je i napajanje strujom iz agregata, kako bi se ostvarili što približniji uslovi onima u stvarnim operacijama.

Popodnevni rad odvijao se na tom i drugim poligonima gde je proveravana osposobljenost jedinica za realizovanje postavljenih ciljeva.

Obuka pripadnika rezervnog sastava Nacionalne garde traje najmanje dve sedmice tokom leta i po jedan vikend svakog meseca. Interesovanje građana za takvo služenje je veliko, jer omogućava neke materijalne privilegije, kao što je plaćeno studiranje (čija je cena oko 35.000 dolara), zatim prilikom zapošljavanja, osiguranja i slično.

Ljudi s kojima smo razgovarali ne kriju takve motive, ali uvek ističu i želju za služenjem naciji, patriotizam, osećaj ponosa...

Ono što posebno impresionira je izuzetna motivisanost i ozbiljnost i starešina koji izvode obuku i vojnika. Iako su temperature dostizale 30 stepeni, to nije umanjivalo njihovu angažovanost na izvršenju zadataka, tokom celog dana i pod punom ratnom opremom. Vojnici Garde su vojnici građani koji prvenstveno učestvuju u otklanjanju posledica prirodnih i drugih nesreća. Međutim, jedinice Garde su veoma dobro opremljene i obučene i za izvršavanje borbenih zadataka.

MOTIVI

Za zastavnika Entoni Mekgroa, tehničara u Inžinjerijskom bataljonu, vojska je smisao života. On tako živi već 27 godina, od kojih je šest proveo u misijama po svetu, a ukupno dve u borbenim operacijama. Bio je u Panami, Hondurasu, u Africi, Italiji, Nemačkoj i Mađarskoj i u Koreji i Iraku. Taj osećaj bliskosti sa drugovima, svojim vojnicima, ništa ne može zameniti, kaže Mekgro, priznajući da je njegov život jedna velika avantura, ali posvećena svojoj zemlji.

Zastavnik Peki Hercog već 23 godine radi u Glavnom štabu Nacionalne garde Ohaja. Studirala je muziku, ali se zbog oca pukovnika opredelila za vojni poziv. Radi na razvoju i zaštiti informacionih sistema, ali muziku nije zanemarila. I sada povremeno nastupa, za klavirom ili sa flautom, na nekim prigodnim manifestacijama. A njen uspeh u vojnoj karijeri najbolje potvrđuje podatak da je jedna od samo dve žene u Nacionalnoj gardi Ohaja koja ima taj najviši podoficirski čin.

Vodnik Monika Paton radi takođe u Glavnom štabu i priznaje da se zbog solidnih materijalnih primanja opredelila za rad u Gardi, gde je već deset godina.

Opredeljenje za vojsku potpukovnika Barbare Bakmajer motivisano je ljubavlju prema tom pozivu. Za razliku od prethodnih sagovornika koji su u Nacionalnoj gardi zaposleni puno radno vreme, ona je u civilstvu uspešan pravnik, ali će ovog decembra navršiti punih 27 godina neprekidnog angažovanja u rezervi Nacionalne garde. Nalazi se na visokoj dužnosti jednog od pomoćnika komandanta brigade za podršku.

U rezervi Garde je i 23-godišnji poštanski službenik Čosaja Martin. Ima čin specijaliste, a to je jedan od viših vojničkih činova, koji je brzo zaslužio jer se opredelio da jednu godinu provede u borbenim operacijama u Iraku. Bilo je teško, više nego teško i opasno, kaže Martin, ali morao sam to uraditi jer je to moj dug otadzbini. Po nedavnom povratku iz Iraka oženio se i sada nastavlja obuku u Nacionalnoj gardi, ali ne planira skoro u inostrane vojne operacije.

Najzanimljiviji je bio slučajni susret sa Bojanom Dikićem, ispred prodavnice u bazi u Grejlingu. On je rođen 1981. godine u Kosovskoj Kamenici, a od 1992. je u Ohaju, gde inače živi oko 200.000 Srba. Bojan je vojnik rezervista u Gardi i potpisao je trogodišnji ugovor zbog finansiranja svojih studija kriminologije, jer želi da bude policajac-detektiv. Nije siguran da li će posle isteka ugovora produžiti svoje angažovanje u Gardi, ali kaže da zna brojne primere ljudi koji tu ostaju sve do penzionisanja.

RAZMENA ISKUSTVA

Naši oficiri su aktivno učestvovali u radu brigadnog tima koji je na ovoj velikoj godišnjoj vežbi pripremao i proveravao jedinice. Tom prilikom razmenjivana su iskustva, jer je američke oficire zanimalo kakva mi rešenja imamo u sličnim situacijama.

Pored ovih aktivnosti pripadnici naše delegacije imali su prilike da se prevoze različitim vrstama vazduhoplova i da gađaju iz mitraljeza iz helikoptera, bacača granata i teškog mitraljeza. Pokazali su pri tom solidno umeće koje su domaćini pohvalili. Posebno interesantna je bila upotreba simulatora za obuku vojnika, timova i manjih jedinica, na kojima su pripadnici našeg tima imali prilike da se oprobaju. Jedna od najkompleksnijih situacija je kretanje kolone vozila u urbanim sredinama, sa osmatranjem okoline, reagovanjem na opasnosti i različite incidente, do napada na kolonu...

Tokom posete stečena je realna slika procesa obuke u američkoj vojsci i to u svim njenim fazama. Iako je obuka u svim vojskama slična, viđeno je dosta novih rešenja, posebno u suprotstavljanju savremenim bezbednosnim izazovima. Na tome se u američkoj vojsci jako insistira, a kako su njihova nova iskustva svakodnevna iz angažovanja širom sveta, obuka se stalno unapređuje. Otuda interesovanje svih, pa i naše, da se na licu mesta sagleda kako i šta radi najjača vojna sila sveta.

Iznoseći svoje utiske o ovoj poseti, vođa našeg tima pukovnik Petar Ćornakov ističe visoku profesionalnost pripadnika Garde i njihovu izuzetnu otvorenost i privrženost programu državne saradnje koju Srbija ima sa državom Ohajo.

– Težište našeg interesovanja bila je obuka, posebno proces planiranja i upravljanja obukom, evaluacija odnosno sertifikacija vojnika i starešina za izvršavanje borbenih zadataka, korišćenje simulatora i simulacije u obuci, neposredna organizacija obuke i gađanja i pozadinsko obezbeđenje logorovanja i obuke – kaže pukovnik Ćornakov i dodaje da se jedan od najsnažnijih utisaka odnosi na mesto i ulogu podoficira koji je organizovan po principima postojanja podoficirskog kora. Podoficiri u Nacionalnoj gardi Ohajo, kao i u mnogim drugim armijama u svetu, imaju centralnu ulogu u motivisanju i brizi za vojnike ali i u realizaciji obuke. Naravno, položaj podoficira, posebno komandnih i štabnih, adekvatan je i stepenu odgovornosti koje imaju.

– Na mnogim mestima gde bismo očekivali oficire, sretali smo podoficire koji su imponovali svojim autoritetom, koji se zasnivao na njihovoj sposobnosti i stručnosti da samostalno izvršavaju veoma odgovorne zadatke – kaže pukovnik Ćornakov.

U svojoj oceni ove posete pukovnik Milan Mojsilović ističe sledeće:

– U potpunosti su ispunjena sva očekivanja sa kojima smo došli ovde. Naš cilj je temeljno razrađen i realizovan. Iskustva koja smo stekli u određenoj meri moći ćemo da primenimo u obuci naših vojnika i jedinica, kako bismo postigli bolju komunikaciju i interoperabilnost sa drugim armijama sveta.

Posle ove vežbe, za septembar je najavljen dolazak grupe od 40 oficira i podoficira Nacionalne garde Ohaja u Srbiju. Na našim poligonima biće nastavljen proces osposobljavanja Vojske Srbije za zajedničke operacije u mirovnim misijama u svetu.

PROGRAM DRŽAVNOG PARTNERSTVA

– Naša saradnja se uspešno razvija i ima svoj kontinuitet – izjavio je za „Odbranu“ general-major Gregori Vejt, komandant Nacionalne garde Ohaja, na početku posete naših oficira i podoficira radi učešća u zajedničkoj vežbi. – General Ponoš i ja sreli smo se pre nekoliko sedmica ovde u Ohaju i dogovorili plan aktivnosti za narednu godinu. Već u septembru grupa od 40 pripadnika Nacionalne garde Ohaja doći će u Srbiju na novu zajedničku vežbu. Time ćemo obeležiti godinu dana naše uspešne saradnje, korisne kako za Vojsku Srbije tako i za nas – ocenjuje general Vejt.

Slične ocene o uspešnosti saradnje iznosi i načelnik Generalštaba VS general-potpukovnik Zdravko Ponoš.

– Sa generalom Vejtom dogovoreno je dalje unapređenje saradnje u oblasti obuke i obrazovanja. Dostizanje visokih profesionalnih standarda u tim oblastima predstavlja ulaganje u budućnost i značajnu investiciju u neophodnu interoperabilnost Vojske Srbije – ističe general Ponoš.

Program državnog partnerstva Srbije i Ohaja uspostavljen je na osnovu sporazuma SOFA, koji su 7. septembra 2006. potpisali predsednik Boris Tadić i državni sekretar Kondoliza Rajs.

Američke savezne države trenutno imaju 59 takvih sporazuma sa državama širom sveta. Nacionalna garda Ohaja od 1993. veoma uspešno realizuje takav program sa Mađarskom, a naši susedi imaju svoje partnere, Hrvatska–Minesotu, Rumunija–Alabamu, Bugarska–Tenesi, Makedonija–Vermont, Albanija–Nju Džersi i Crna Gora–Mejn.

OBOSTRANA KORIST

– Svrha ove posete je da pomogne Srbiji da postigne standarde radi pridruženja NATO-u – ocenjuje pukovnik Glen Hamond, komandant Inžinjerijske brigade Nacionalne garde Ohaja i domaćin našem timu na zajedničkoj vežbi. – Zato ova saradnja ima određene korake kako bi se taj cilj postigao. Zajedno ćemo raditi na više nivoa, kulturnom, društvenom, i naravno vojnom, jer za oficire su važni svi ovi aspekti. Pri tom ćemo učiti jedni od drugih, a naša saradnja biće sve sadržajnija kako bi i Vojska Srbije bila što bolje organizovana. Zbog toga ćemo vam, budite sigurni, predočiti sva naša iskustva – rekao nam je pukovnik Hamond povodom posete delegacije Vojske Srbije.

FORT GREJLING

Poligon u Grejlingu nalazi se u državi Mičigen i jedan je od najvećih i najopremljenijih u SAD. Tu se američka vojska i pripadnici Nacionalne garde obučavaju već skoro sto godina. Nacionalna garda Mičigena tu sprovodi kompletnu obuku, Nacionalna garda Ohaja zbog blizine koristi poligone za brojne aktivnosti, a nacionalne garde ostalih država i američka vojska dolaze na složenije oblike obučavanja zbog pogodnosti koje kamp pruža.

Centralni objekat je baza smeštena uz jezero Margareta, u veoma živopisnoj prirodi, i ima sve sadržaje za boravak, odnosno život i rad vojnika i starešina. Kabineti za obuku su izvanredno opremljeni, objekti za smeštaj veoma funkcionalni, a tu su i brojni prateći sadržaji, kao što su kuhinje, restorani, prodavnice, perionice i drugo. Jedan broj starešina koji opslužuju bazu tu stalno borave sa porodicama, a za decu je organizovan prevoz do škola u okolini.

Taj veliki kompleks američkoj vojsci poklonio je bogataš iz kraja Rasmus Hanson, 1913, a prve vežbe na uređenom poligonu izvedene su 1914. godine. Ime je dobio po maloj ribi zvanoj grejling, sličnoj pastrmci, koja živi u čistim vodama okolnih reka. Prostire se na veoma širokom prostoru, a udaljenost između pojedinih namenskih poligona je i po nekoliko desetina kilometara. Pruža izvanredne uslove za obuku svih specijalnosti, sa uređenim strelištima za gađanja iz pešadijskog i artiljerijskog naoružanja i iz helikoptera.

Deo kompleksa je i veliki aerodrom na koji mogu da sleću borbeni i transportni avioni američkog ratnog vazduhoplovstva.

NACIONALNA GARDA OHAJA

Ukupno brojno stanje Nacionalne garde Ohaja je blizu 16.000 pripadnika. Od toga u Kopnenoj vojsci je preko 10.000, a u Ratnom vazduhoplovstvu preko 5.000. Sa punim radnim vremenom angažovano je oko 3.000 oficira, podoficira i lica na više od 30 različito profilisanih zanimanja. Ostali su angažovani povremeno, pri redovnoj obuci ili drugim povodima. Trenutno je na neki od predviđenih načina angažovano oko 1.000 pripadnika na desetak i više lokacija u svetu i na zadacima u SAD, a u podršci globalnom ratu protiv terorizma do sada je učestvovalo oko 9.000 vojnika i oficira Nacionalne garde Ohaja.

Sve ove aktivnosti pokriva godišnji budzet od preko 415.000.000 dolara. Od toga, 13.271.271 je iz budzeta države Ohajo, a 403.383.758 iz federalnog budzeta (za Vazduhoplovstvo 212.685.153 dolara, a za Kopnenu vojsku 190.698.605 dolara).

Vazduhoplovstvo Nacionalne garde Ohaja raspolaže sa 61 avionom, od toga 35 je F-16, a Kopnena vojska ima još 22 helikoptera. Broj vozila je preko 2.000, a raznog naoružanja oko 13.000 komada.
Prema ukupnoj snazi i značaju Garda Ohaja je među prvih pet u SAD, pored Gardi Teksasa, Njujorka, Pensilvanije i Kalifornije.

Tokom čitave američke istorije Nacionalna garda Ohaja među prvima je angažovana u svim borbenim operacijama širom sveta. Tako je bilo u Prvom i Drugom svetskom ratu, zatim Koreji, Vijetnamu, sada u Iraku i Avganistanu.