Intervju načelnika Generalštaba za "Danas"

Vojska ne odlučuje o vojnim i političkim savezima

Republika Srbija u ovom trenutku nije vojno ugrožena, a najveće bezbednosne pretnje predstavljaju etnički i religijski ekstremizam, međunarodna mreža organizovanog kriminala i ilegalne migracije ljudi motivisane ekonomskim, političkim i bezbednosnim problemima. Rizik predstavlja i učešće građana balkanskih država u oružanim sukobima na Bliskom istoku. Najvažniji politički, pa i bezbednosni izazov za Republiku Srbiju je aktuelna situacija na Kosovu i Metohiji, kaže za Danas načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Kako ukazuje, teroristički napadi u Francuskoj jasno pokazuju da se bezbednosno okruženje promenilo i da je moderno društvo ranjivo kada su u pitanju nove i asimetrične pretnje.

Da li, onda, postoji pretnja od terorizma u Srbiji i, ukoliko postoji, odakle?

- Pretnja terorizma u Srbiji do sada je ispoljavana na KiM i jugu Srbije. Trenutne procene govore da je verovatnoća organizovanog terorističkog delovanja u Srbiji mala, ali nisu isključeni pojedinačni teroristički akti. Činjenica je da Srbija svojim kapacitetima i saradnjom i koordinacijom aktivnosti sa međunarodnim partnerima može da doprinese sprečavanju eventualnih terorističkih aktivnosti. Formiranjem stalne mešovite radne grupe za borbu protiv terorizma na sednici Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti održanoj 9. januara, kojoj je predsedavao predsednik Vlade, naša zemlja je pokazala da ovom pitanju sve nadležne institucije prilaze s velikom pažnjom, kako bi se obezbedila sigurnost građana.

Fond za humanitarno pravo ponovo Vas je nakon 2012. optužio da ste vršili ratne zločine na Kosovu 1999. godine. Kako komentarišete ove optužbe?

- Bilo kakvo medijsko optuživanje i medijsko suđenje nisu institucionalne kategorije.

Kako teče profesionalizacija Vojske Srbije i koliko trenutno imamo profesionalnih vojnika?

- Prošle su četiri godine od kako je Narodna skupština Republike Srbije donela Odluku o obustavi obaveze služenja vojnog roka, a Vojska Srbije profesionalizovana, kako bi Republika Srbija imala savremen odbrambeni sistem i efikasniju vojsku. Za to vreme Vojska Srbije primila je u svoj sastav, dakle, zaposlila i obučila više od 10.000 profesionalnih vojnika. Naravno, svima koji žele da služe vojni rok, to je omogućeno i zaista je veliko interesovanje mladih ljudi za dobrovoljno služenje vojnog roka.

Da li ste zadovoljni tehničkom opremljenošću naše vojske?

- Nije tajna da dobar deo tehnike nije na tehnološkom nivou na kom bismo želeli da bude. Međutim, činjenica je da je Vojska Srbije nebrojeno puta pokazala da je sposobna da s raspoloživom tehnikom postigne izuzetne rezultate, često nadmašujući karakteristike sredstava koje je proizvođač predvideo. Na vojnoj paradi "Korak pobednika" građani su videli i deo ratne tehnike prikazane na prethodnoj paradi iz 1985. godine. Ali ta je tehnika i danas u savršenom stanju u pogledu ispravnosti i borbene spremnosti, a deo te tehnike je modernizovan sopstvenim kapacitetima. To najslikovitije govori o odnosu pripadnika Vojske Srbije prema poverenoj tehnici i da se isplati ulagati u vojsku.

Pa kada očekujete da će Srbija kupiti novu vojnu opremu i koju?

- Ove godine planirano je da se vojska opremi izviđačkom opremom, optoelektronskim sredstvima, opremom za vazdušno osmatranje i javljanje, letačkom i padobranskom opremom. Nastavljamo i sa modernizacijom radara, aviona G-4 i T-70. Očekujemo uvođenje u operativnu upotrebu prototipa LRSVM "morava". Što se savremenih artiljerijskih oruđa tiče, tu je i samohodna haubica "nora". Takođe, očekujemo da sredinom godine u našu opitnu jedinicu stigne i "lazar", savremeno oklopno vozilo točkaš. Sve su to savremeni borbeni sistemi koji ne zaostaju za takvim sistemima u svetu, a proizvod su domaće namenske industrije. Time se istovremeno jačaju sposobnosti vojske, pokreće proizvodnja u fabrikama u Srbiji, osiguravaju i otvaraju nova radna mesta za naše građane.

Koliko naših vojnika učestvuje u stranim misijama i da li ih ima u misijama NATO?

- Vojska Srbije ne učestvuje u misijama NATO. Angažovani smo u sedam misija UN i četiri misije EU, u kojima se trenutno nalazi 328 naših pripadnika. U misijama smo sa pripadnicima oružanih snaga Nemačke, Španije, Italije, Slovačke i Mađarske.

A da li Srbija treba da uđe u NATO?

- O tome da li Srbija treba da uđe u neki vojni ili politički savez ne odlučuje vojska. Naš Ustav jasno definiše poziciju Srbije, samim tim i njene vojske.

Kako sarađujete sa KFOR-om i po kojim pitanjima?

- Saradnja VS i KFOR je korektna i profesionalna, odvija se u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i Vojnotehničkim sporazumom, a krase je međusobno poverenje i poštovanje. Zajednički zadatak nam je da obezbedimo stabilno bezbednosno okruženje i uslove za normalan život građana. Radi održavanja stabilne bezbednosne situacije duž administrativne linije insistiramo na većem broju jednovremenih patrola - do sada smo ih imali oko 2.750 - posebno u rejonima gde su registrovane kriminalne aktivnosti kao što su šverc, ilegalni prelasci i bespravna seča šume. Sastanci na svim nivoima se redovno održavaju, a sa komandantom KFOR-a imam odličnu komunikaciju.

Kako gledate na potencijalno formiranje vojske Kosova?

- KFOR je faktor koji garantuje stabilno bezbednosno okruženje na prostoru Kosova i Metohije. Druge institucije na KiM koje se predstavljaju kao bezbednosne nemaju ni taj mandat niti kapacitet.

Na koji način VS sarađuje sa bivšim jugoslovenskim republikama?

- Vojna saradnja zemalja Zapadnog Balkana je od velikog značaja za stabilnost i bezbednost regiona, ali i za širenje odnosa međusobnog poverenja kog je bilo malo u godinama posle raspada SFRJ. Vojska Srbije dala je i daje veliki doprinos tome, jer je definišući prioritete međunarodne vojne saradnje uvažila značaj unapređenja saradnje u regionu. Ta saradnja se razvija u okviru regionalnih bezbednosnih inicijativa, učešćem u zajedničkim vežbama, razmenom i usavršavanjem starešina na različitim oblicima školovanja. U našim centrima obučavaju se i pripadnici OS zemalja regiona, a jedan od prioriteta nam je i razvoj vojnoekonomske saradnje.

Od 2000. Vi ste najduže na poziciji načelnika Generalštaba. Bilo je spekulacija u javnosti da ćete se penzionisati. Da li planirate skoro povlačenje sa te funkcije?

- Generalštab je institucija koja u Srbiji postoji od 1876. i na njenom čelu bila su 43 pukovnika, generala i vojvoda. Neki od njih su bili načelnici Generalštaba kraće, a neki duže od mene. Postajete načelnik Generalštaba i prestajete to da budete ukazom predsednika Republike Srbije, a na predlog ministra odbrane. Kada u vojsci savesno radite neki posao, imate ideje, postižete rezultate i preuzimate odgovornost, nema povlačenja, samo napred. Dokle god se ostvaruju vidljivi rezultati, ima smisla biti rukovodilac.


Imaćemo i više žena generala

Kako vidite učešće žena u VS i kada bismo mogli da očekujemo imenovanje prve žene generala?

- Ne tako davno vojni poziv bio je skoro isključivo muški. Danas u VS, bez Ministarstva odbrane, ima 8,9 odsto žena. Među oficirima žena je 4,5 odsto, među podoficirima 0,8 odsto, profesionalnim vojnicima 10,3 odsto, a među civilnim licima 25,9 odsto. Kao načelnik GŠ zadovoljan sam time kako obavljaju svoje dužnosti i kako se odnose prema zadacima i svojim jedinicama. Što se tiče prve žene u činu generala, treba imati strpljenja. To je pitanje struke, jasnih kriterijuma i prethodnih, komandnih dužnosti. Nije lako postati general. Mnogi odlični pukovnici, sa izvanrednim karijerama, ne postanu generali. Kada među oficirima istog ranga birate jednog za višu dužnost, dobro ste učinili samo ako ste izabrali najboljeg i najsposobnijeg za tu dužnost, bez obzira na to da li je u pitanju žena ili muškarac. Doći će vreme kada će u VS biti ne jedna, nego nekoliko žena generala. Ne zaboravite da su prve žene koje su završile Vojnu akademiju sada u činu poručnika. Takođe, ističem da je prošle godine prvi put žena završila Generalštabno usavršavanje.


Zajedničko zemljama Balkana je EU

Kako vidite vojne odnose na Balkanu?

- Na Balkanu postoji nekoliko neuralgičnih tačaka kada je reč o bezbednosti. To nisu problemi "od juče". Treba ih sagledavati u njihovom istorijskom kontekstu, sa svim političkim i socijalnim specifičnostima i tražiti održivo rešenje. Ne treba zaboraviti ni to da su na ovaj prostor uvek uticale velike sile i da su one u velikoj meri određivale ne samo vojne nego odnose uopšte. Ono što je danas zajednički imenitelj svih zemalja Balkana jeste članstvo ili težnja za članstvom u EU.

Jelena Diković

Foto: Miroslav Dragojević