ВОЈСКА СРБИЈЕ

Родови Војске Србије

Родови су делови Војске Србије који имају сродно основно наоружање и опрему, специфичну организацију, обуку, употребу и носиоци су једног дејства у оквиру борбених операција.

rodovi-vojske-srbije.jpg

Родови Војске Србије су:

Пешадијa


Пешадинци Војске Србије

Пешадија је најмасовнији род Војске Србије, опремљен и оспособљен за вођење борбених дејстава на сваком земљишту и у свим временским условима. Њена основна улогаје да разноврсним борбеним дејствима, уз садејство и подршку осталих родова, одржава континуитет и дуготрајност оружане борбе на целом ратишту и у најтежим условима.

У оквиру реформе Војске Србије реорганизација рода има за циљ формирање бројчано мањих, савремено опремљених и борбено ефикаснијих јединица. Данас род пешадије чине пешадијски батаљони у Копненој војсци и Територијалним снагама, а припадници рода пешадије чине основу људства у Специјалној бригади. Пешадијске јединица (моторизована чета и стрељачки водови) активно узимају учешће у припреми и ангажовању за учешће у мировним опeрацијама.

Јединице рода пешадије опремају се савременим оптоелектронским, термовизијским и средствима балистичке заштите и средствима из „Модела опремања војника пешадије М21“. Обука је прилагођена захтевима времена и смерницама за укључивање наше земље у међународне интеграције и ангажовањем јединица у мировним операцијама.

Дан рода пешадије обележава се 16. новембра као успомена  на  16. новембар 1914. године, кад је почела једна од најславнијих битака српске војске – Колубарска битка. Колубарска битка једна је од највећих и најзначајнијих битака вођена између Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Вођена је у изразито неповољним условима 30 дана, од 16. новембра до 15. децембра 1914. године, на фронту од око 200 km. Носилац борбених дејстава у тој бици било је 11 пешадијских и 1 коњичка дивизија, подржаних са 426 артиљеријских оруђа.  

Оклопне јединице


Тенк М-84

Оклопне јединице (ОЈ), представљају основну маневарску снагу Копнене војске и Војске Србије за извођење операција. Опремљене су најмоћнијим и најкориснијим системима Копнене војске (тенковима и борбеним возилима пешадије) што им обезбеђује водећу улогу и значај у извођењу I и II мисије Војске Србије.

Поред офанзивне компоненте у извођењу операција, ОЈ су респективан фактор у противоклопној борби и користан чинилац у извршењу задатака из III мисије војске.

Оклопне јединице по својој намени, карактеру и суштини су офанзивни род Копнене војске, оспособљен за брза, смела, изненадна и снажна борбена дејства у извршавању свих наменских задатака у различитим земљишним, временским и борбеним условима.

Оклопне јединице представљају основну маневарску снагу Копнене војске и Војске Србије за извођење операција, а њиховим ангажовањем одређује се тежиште у нападу и одбрани. Одликују се великом покретљивошћу, снажном ватром, силином удара и добром оклопном заштитом. У извођењу операција на копну, ОЈ су кључни род Копнене војске и имају примарну и одлучујућу улогу.

Процесом реформи Војске Србије успостављена је организацијско-формацијска структура рода оклопних јединица и планирано је да се у наредном периоду ОЈ модернизацију и технички унапреде. Оклопне јединице, у складу са својом улогом, конципиране су тако да могу успешно извршавати постављене задатке. Род ОЈ у Копненој војсци састоји се од тенковских и механизованих батаљона опремљених тенковима М-84 (М-84А) и борбеним возилима пешадије БВП М-80А. Осим ових оклопних возила, у роду ОЈ у основној опреми су и оклопно-извиђачки аутомобили БРДМ-2 и оклопни командни транспортери БТР-50ПК.

Домаћи тенкови М-84 и М-84А имају широку потврду своје перспективности и реална је могућност довођења њихових карактеристика на ниво карактеристика савремених светских тенкова. Обуци припадника рода придаје се посебна пажња, због великог броја процедура које треба савладати и сложености средстава оклопних јединица.

Историјат развоја рода оклопних јединица веже се за први напад тенковског вода на Краљево, који је изведен 31.октобра 1941. Тај датум се обележава као Дан оклопних јединица Војске Србије. Захваљујући изузетној храбрости и сналажљивости првих тенкиста, Краљево је ослобођено, а вод је постигао прву победу и стекао драгоцено искуство за наредна борбена дејства. Први тенковски вод формиран је од два тенка француске производње, а први командир вода биоје прослављени борац Чачанског партизанског одреда, Срећко  Николић.

Тенкисти су непосредно учествовали у свим великим борбама за ослобођење многих места и дали велики допринос у ослобођењу земље од фашизма. Оклопна борбена возила својом ватреном моћи, оклопном заштитом и покретљивошћу чине ударну снагу копнене војске, што их по борбеној вредности сврстава у најефикасније оружје на копну. Развој науке и технике у области пројектовања и производње оклопних борбених возила омогућио је појаву нових и разноврсних оклопних борбених возила без којих је незамисливо савремено извођење борбених дејстава.

Артиљерија


Топ 130 мм М-46

Артиљерија je род Копнене војске намењен за ватрену подршку и праћење борбених јединица. Располаже артиљеријским оруђима разних калибара и ракетним системима. Има специфичну организацију, обуку, употребу и носилац је артиљеријско-ракетних дејстава у оквиру борбених операција.

Оспособљена је да остварује изненадну, снажну, тачну и ефикасну ватру у свим облицима оружане борбе и видовима и облицима борбених дејстава.

Ватреном подршком стварају се услови за слободан маневар сопственим снагама, спречава маневар непријатеља и утиче на његов морал. Резултати ватрене подршке исказују се кроз успоравање, неутралисање и уништавање непријатељевих снага за извођење операција.

Основни задаци артиљерије у борби су успоравање, неутралисање и уништавање непријатељевих снага за извођење операције. У одређеним борбеним ситуацијама артиљерија може да извршава ипосебне задатке: рушење и оштећење објеката командовања и војне инфраструктуре, отварање пролаза у минским и другим препрекама, образовање димних завеса ради ометања непријатеља при осматрању и дејству или прикривања покрета и дејстава сопствених јединица, изазивање пожара у одређеним објектима–рејонима непријатеља, осветљавање земљишта и образовање светлећих оријентира.

Артиљерија је род војске са великом ватреном моћи и све развијенијим маневарским способностима, на основу којих, уз правилну и правовремену употребу у подршци јединица копнене војске, има пресудан утицај на исход операција.

У употреби су и вишецевни ракетни лансери ракета. Највећи део је израђен у самоходној варијанти. За вучна оруђа израђена су моторна возила високих маневарских способности, по којима не заостају за гусеничарима. Развијена је широка палета артиљеријске муниције и ракета, са великом вероватноћом погађања циљева.

У оперативној употреби, налазе се хаубице-топови 152 mm „нора“, топови 130 mm М-46, хаубице 122 mm Д-30 Ј, самоходне хаубице 122 mm 2С-1 „гвоздика“, лансери ракета самоходни вишецевни 128 mm „пламен С“, самоходни вишецевни лансери ракета 128 mm М-77 „огањ“, и лансери ракета самоходни четвороцевни 262 mm „оркан“. Набројани системи, груписани су у артиљеријским дивизионима Копнене војске и Територијалних снага.

Упоредо са смањењем броја артиљеријских јединица и повлачењем из оперативне употребе неперспективних средстава, врши се развој савремених командно-информационих система и система за управљање ватром. У завршном делу интерних испитивања је развој самоходне хаубице 122 mm „сора“, лансера ракетног самоходног вишецевног модуларног „морава“, као и система за звукометријско извиђање „хемера“.

Пробој Солунског фронта, 14. септембра 1918. године у 8 сати, отпочео је најдужом артиљеријском припремом напада у историји ратова до тада.

Готово 2.000 артиљеријских цеви огласило је почетак дуго очекиваног напада савезничких армија. Канонада ватре није слабила целог дана и ноћи, након које су српска Друга армија војводе Степе Степановића, а за њом и Прва армија генерала Петра Бојовића, 15. септембра у 5 сати и 30 минута, кренуле у незадржив јуриш – јуриш који је почео у Солуну, а завршио на рекама Сави и Дунаву.

У „Српској трилогији“, књижевник Стеван Јаковљевић, на Солунском фронту резервни артиљеријски официр, дочаравајући силину ватре српских батерија и њен ефекат по циљу, наводи да је на главном правцу напада једној коти чак смањена надморска висина.

Након успешно изведене артиљеријске припреме и пробијања фронта од стране српских армија, артиљеријске јединице наставила су са подршком гоњења непријатеља и тиме дале допринос томе што су савезници знатно заостајали за српским војском. Понекад је то било и до 100 километара. Генерал Петар Бојовић је то сликовито описао констатацијом „да нису стизали ни хлеба да нам дотуре“.

У знак сећања на славне претке и њихове херојске подвиге, ми данас обележавамо 14. септембар као Дан рода артиљерије.


Инжињеријa


Понтонири Војске Србије

Инжињерија је род Војске Србије намењен за извођење инжињеријских дејстава запречавањем, савлађивањем препрека, уређењем путева и утврђивањем. Сврстава се у ред савремених борбено-техничких родова. Опремљена је и оспособљена  за извршавање задатака у миру и рату.

Извршење задатака у све три мисије Војске Србије не може се замислити без учешћа инжињеријских јединица. Велику стручну и практичну школу пролазе инжињеријске старешине и јединице извршавајући своје мирнодопске задатке на практичним радовима.

Инжињеријске јединице увек су биле прве у пружању помоћи становништву пострадалом од поплава, земљотреса и других природних непогода што је потврђено ове и претходних година приликом поплава, клизишта, пожара, земљотреса...

Инжињерија Војске Србије је организована у батаљоне и ниже јединице интегрисане у бригаде Копнене војске, односно Ваздухопловство и ПВО, и понтонирске батаљоне интегрисане у Речну флотилу.


Због вишенаменских задатака, у инжињерији постоји више специјалности:
  • извиђачка,
  • пионирска,
  • понтонирска,
  • амфибијска,
  • путна,
  • мосна,
  • за утврђивање и маскирање.

Руковање бојевим минско-експлозивним средствима, савременом механизацијом, најчешће у сложеним временским и земљишним условима, захтевају потпуну психичку и физичку способност и врхунску обученост.

Обученост и оспособљеност кадра у инжињерији, поред свих потешкоћа, чини реалну основу за успешност извршења постављених задатака и у будућности. Планирано је да се инжињeријске јединице опреме новим савременијим средствима, пре свега инжињеријским машинама и системима за механизован рад у области запречавања и савлађивања препрека, који би пружали адекватну заштиту руковалаца и послужилаца. Даљи развој и увођење нових, модернијих средстава у опрему рода, сигуран је гарант да ће инжињерија и убудуће успешно извршавати додељене јој задатке у све три мисије  Војске Србије.

У новијој историји Србије, инжињерија се као род војске јавља у другој половини ХIХ века, 25. октобра 1865.
(по старом календару), односно 6. новембра 1865. године (по новом календару), када је у Кнежевини Србији Законом о измени и допуни Закона о уређењу војске из 1864. године регулисано да се понтонири и пионири издвоје из артиљерије и да се образује посебан род војске – инжињерија, поред пешадије, артиљерије и коњице. Тај датум данас се обележава као Дан рода.

Развој инжињерије може се поделити на два периода: период пољске инжињерије (од стварања до Другог светског рата) и период механизоване инжињерије (од Другог светског рата до данас). У првом периоду основни задаци били су  изградња и одржавање комуникација и рововских утврђења, а после Другог светског рата отпочиње период механизоване инжињерије који траје до данас.

Артиљеријско-ракетне јединице за противваздухопловна дејства


Ракетни систем нева-М

Артиљеријско-ракетне јединице за противваздухопловна дејства (АРЈ за ПВД) намењене су за заштиту већих и важнијих објеката и рејона територије или групација Војске Србије од дејства и и звиђања из ваздушног простора на свим висинама њиховог борбеног искоришћења.

Поред тога, намењене су за борбу против ваздушних десаната (ВД), као и за затварање праваца у ваздушном простору који воде ка значајним објектима и рејонима у дубини територије.

Опремљене су средствима за осматрање, управљање ватром и противваздухопловна дејства против свих средстава за напад из ваздушног простора.

Карактеришу се великом ефикасношћу, способношћу уништавања свих врста ваздухоплова и аеродинамичких пројектила, способношћу извођења дејстава у свим метеоролошким условима дању и ноћу, у условима електронског ометања, као и способношћу да врше маневар ватром у границама зоне дејства.

АРЈ за ПВД у Војсци Србије организоване су у одељења, водове, батерије, дивизионе и ракетну бригаду за ПВД.


Традиција рода АРЈ за ПВД почиње 30. септембра 1915. године, када је редов артиљеријског пука „ТанаскоРајић“ Радоје Рака Љутовац, са положаја на Метином брду код Крагујевца, модификованим топом земаљске артиљерије оборио аустроугарски авион.

У спомен на обарање првог непријатељског авиона, 30. септембар је у међуратном периоду прослављан као крсна слава противавионске артиљерије, а од 1994. године обележава се као Дан артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства.

На основу искустава из Првог светског рата, Ваздухопловство Војске Краљевине Југославије формира противавионске батерије и противавионске дивизионе, у којима су се поред топовских и митраљеских налазиле и рефлекторске јединице.

Све до 1962. године, у технолошком смислу, изузимајући противавионску артиљерију разног калибра и порекла, род АРЈ за ПВД на овим просторима није се битно мењао.

Обарање америчког извиђачког авиона U-2C на великој висини изнад СССР-а, ракетом класе земља-земља С-75М „двина“, утицало је на руководство бивше Југославије, те је 1961. године донета одлука за набавку овог система. Испорука ракетног система „двина“извршена је 1962. године.

Опремање јединица за ПВД ракетним системом „двина“ определило је даљи развој и опремање рода АРЈ за ПВД. Тако се  ракетне јединице за ПВД опремају ракетним средствима совјетског порекла и то: ракетним системима „куб-М“, „нева-М“, „стрела 1М“, „стрела10М“ и лаким преносним ракетним комплетима „стрела2М“, „игла1М“ и „шило“.       

Aвијација


Авиони миг-29

Авијација је данас најважнији род вида Ваздухопловство и противаздухопловна одбрана (ВиПВО) и представља његову ударну снагу и носиоца борбене моћи и маневра.

Намењена је за дејства по објектима у ваздушном простору (ВаП), борбу за превласт у ВаП-у, ватрена дејства по објектима на копну и води, извиђање из ВаП-а, превожење ваздушним путем и везу.

У зависности од тактичко-техничких особина ваздухоплова, авијација се дели на врсте:
  • ловачка авијација(ЛА)
  • ловачко-бомбардерска авијација (ЛБА)
  • извиђачка авијација (ИА)
  • транспортна авијација (ТрА)
  • лака авијација и хеликоптери вишеструке намене (ЛаА и ХеВН)
  • хеликоптерске јединице (ХеЈ).

Ловачка авијација je намењена за уништавање циљева у ваздуху на свим висинама њеног искоришћења, а може да извршава и задатке извиђања и ватреног дејства по објектима на копну и мору. Јединице ловачке авијације наоружане су авионима „миг-21“ и „миг-29“.

Ловачко-бомбардерска авијација је намењена за ватрено дејство по објектима на копну и мору, а може да извршава и задатке извиђања и дејства по циљевима у ваздуху. Јединице ловачко-бомбардерске авијације наоружане су авионима „орао“и „супергалеб“ Г-4.

Извиђачка авијација је намењена за извиђање из ваздуха, а може да дејствује по циљевима у ваздуху и објектима на копну и мору. Јединице извиђачке авијације наоружане су извиђачким верзијама авиона „орао“ и „миг-21“.

Транспортна авијација је намењена за превожење борбених делова, покретних ствари и техничких материјалних средстава, рањеника и болесника. Јединице транспортне авијације опремљене су авионимаАн-26, Ан-2, ЈаК-40, До-28. Под појмом транспортне авијације подразумевају се и хеликоптерске јединице или њихови делови, као што су Ми-8, Ми-17 или „газела“ опште намене, а које извршавају задатке из домена транспортне авијације.

Хеликоптерске јединице су наоружане борбеним хеликоптерима „газела“ („гама“), који се првенствено ангажују на борбеним јуришним задацима кроз ватрена дејства у оквиру подршке копненим снагама; уједно су способне за противхеликоптерска дејства и врше делимично тактичко извиђање.

Јединице рода авијације сврстане су у ваздухопловне бригаде.

Почеци српске авијације везују се за 1912. годину, када су на школовање у француске пилотске школе упућени први летачи. Прва ваздухопловна команда формирана је у Нишу 24. децембра 1912. године. Прва дејства српска авијација испољила је приликом опсаде Скадра 1913. године.

Велики квалитативан скок српско ваздухопловство остварило је на Солунском фронту уз помоћ Француске, настављајући традиције српске авијатике. У периоду између два рата,од прве две ескадриле развија се модерно ваздухопловство са више стотина авиона.

У Априлском рату 1941. године авијација се као главна снага Југословенског краљевског ваздухопловства одлучно супроставила немачкој Luftwaffe.

Током Другог светског рата део летачког састава наставио је да се бори у саставу других савезничких ваздухопловстава, а део је учествовао у оснивању јединица авијације Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и у борбама против окупатора. Из тих јединица авијације, у периоду од 1945. до 1991. године развило се снажно и респектабилно ваздухопловство.

Сa високим моралом и израженом спремношћу за одбрану отаџбине, јединице авијације дочекалесу ваздушне нападе на нашу земљу и током 1999. године. Достојни својих претходника, припадници рода авијације, заједно са осталим припадницима Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, храбро су се супротставили бројчано, технички и технолошки далеко надмоћнијем противнику.

Речнe јединице


Бродови Речне флотиле Војске Србије

Речне јединице Војске Србије намењене су за реализацију задатака одбране и заштите на унутрашњим пловним путевима, безбедности пловидбе и спасавања на рекама, каналима и језерима, пружање помоћи становништву у случају природних непогода и катастрофа и учешће у мировним операцијама и међународној војној сарадњи.

Речне јединице Војске Србије извршавају задатке: оспособљавањa и увежбавањa за извршавање наменских задатака; изградњу и одржавање оперативних способности за извршавање задатака из све три мисије Војске Србије; контроле унутрашњих пловних путева и обезбеђења маневра јединицама Копнене војске.

Речне јединице су организоване у речне одреде, понтонирске батаљоне и Речну флотилу.

У извршавању својих задатака речне јединице користе: брод посебне намене, вишенаменске, помоћне и транспортне бродове, речне патролне чамце, понтонирска средства и ронилачку опрему.

Дан рода речних јединица прославља се у знак сећања на дан када је, 6. августа 1915. године, поринут први српски брод „Јадар“,
класе оклопни чамац. Брод „Јадар“ ушао је у састав команде Аде Циганлије и заједно са осталим бродовима учествовао је у борбама за одбрану Београда у октобру 1915. године.

Поред снажних и добро наоружаних бродова Аустроугарске и Румуније, српска речна флотила је у свом саставу имала један оклопни брод, пет моторних чамаца, од чега један енглески торпедни и два руска са руским посадама, два оклопљена теретњака, три помоћна моторна чамца, један санитетски брод, три обалске торпедне батерије и већи број чамаца.

У Априлском рату 1945. године посебно се јунаштвом истакла посада речног монитора „Драва“, који је потпопљен 12. априла 1941. године после вишедневне неровноправе борбе са немачком авијацијум.

У Другом светском рату, у периоду од 25. октобра до 20. новембра 1944. године, прва морнаричка чета НОВЈ, са око 80 бораца на Фрушкој гори, превезла је преко Дунава око 220.000 руских војника, 2.000 топова и више од 3.000 возила.

Након Другог светског рата у Речној флотили преовладавају мали, брзопокретни наоружани бродови, миноловци, десантно-јуришни чамци и патролни чамци.

Речна флотила је 2008. године преформирана у јединицу ранга бригаде, када су у њен састав ушле и понтонирске јединице.

Јединице за електронска дејства