Војни празници

Одлуку о одређивању Дана Војске Србије и осталих војних празника у Министарству одбране и Војсци Србије доноси председник Републике Србије на предлог министра одбране.

svecanost-dan-vojske-srbije-takovo.jpg

Празници видова Војске Србије


Дан Копнене војске – 16. новембар.
– Тог дана 1914. године почела је једна од најзначајнијих битака у Првом светском рату, Колубарска битка. Носилац борбених дејстава српске војске у току ове битке биле су једанаест пешадијских и једна коњичка дивизија, подржаних са 426 артиљеријска оруђа.

Дан Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране – 24. децембар.
– Тог дана 1912. године, на основу Одлуке српског Војног министарства и Главног ђенералштаба, војвода Радомир Путник је донео Решење о формирању Ваздухопловне команде са седиштем у Нишу. У састав команде ушли су Аеропланско и Балонско одељење, Водоничка централа и Голубија пошта (сви сегменти тадашњег ваздухопловства). У то време Србија је била једна од 15 земаља у свету која је имала војно ваздухопловство и једна међу првих 5 земаља у свету која је током опсаде Скадра 1913. године употребила ваздухоплове у борбеним дејствима.

Празници родова Војске Србије


Дан авијације – 2. август.
– Тог дана 1893. године издато је Наређење краља Србије Александра I Обреновића, којим је предвиђено да се у свакој дивизији образују ваздухопловна одељења, а то су биле прве ваздухопловне јединице у српској војсци. Традиционално је до 1941. године тај дан прослављан као слава свих пилота и летача.

Дан речних јединица – 19. август. – Тог дана 1915. године, на Чукарици код Београда, поринут је први српски речни ратни брод „Јадар“, чиме је званично отпочело формирање српске речне флотиле.

Дан артиљерије – 14. септембар.
– Тог дана 1918. године почела је артиљеријска припрема пробоја Солунског фронта, која је трајала до почетка пробоја – 15. септембра у 05.30 часова. Близу 2.000 артиљеријских цеви огласило је почетак дуго очекиваног напада савезничких снага на Солунском фронту.

Дан артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства – 30. септембар. – Тог дана 1915. године група немачких авиона бомбардовала је Крагујевац. Тада је артиљерац Радомир Рака Љутовац ватром из топа оборио немачки авион. То је било прво обарање непријатељског авиона противавионским топом у Србији.

Дан оклопних јединица – 31. октобар. – Тог дана 1941. године устанички вод од два тенка први пут је дејствовао у току борбе за ослобађање Краљева.

Дан инжињерије – 6. новембар. – Тог дана 1865. године у Кнежевини Србији донет је Закон о измени и допуни Закона о уређивању војске из 1864. године, којим су понтонири и пионири издвојени из артиљерије у посебан род – род инжињерије.

Дан јединица за електронска дејства – 11. новембар. – Тог дана 1946. године у Нишу је формирана прва јединица за радио-извиђање и противелектронска дејства.

Дан пешадије – 16. новембар. – Тог дана 1914. године почела је Колубарска битка. Носилац борбених дејстава српске војске у току ове битке биле су једанаест пешадијских и једна коњичка дивизија, подржаних са 426 артиљеријских оруђа.

Празници служби Војске Србије


Дан музичке службе – 12. јануар. Тог дана 1845. године, војним законом Устроением гарнизоног воинства дефинисано је да се војна музика састоји од 50 људи (капелмајстора, предводника-тамбурмажора, добошара и 47 простих музичара).

Дан геодетске службе – 5. фебруар. – Тог дана 1876. године књаз Милан Обреновић донео је одлуку о формирању Ђенералштаба Српске војске, који је у свом саставу имао три одељења, од којих је друго одељење било Географско, намењено за премер Србије за војне потребе. 

Дан информатичке службе – 21. фебруар. – Тог дана 1963. године, формирана је Шеста управа. Овој управи је потчињен Центар за обраду података (ЦОП), који је 1964. године опремљен првим рачунарским системом UNIVAC-1004. Касније су рачунарски центри били следбеници ЦОП како технички, тако и организационо и кадровски. Стога се овај дан везује за почетак увођења рачунарске технике у војску и разне сегменте пословања.

Дан обавештајне службе – 5. март. – Тог дана 1884. године донета је Уредба о ђенералштабној струци, којом је први пут у модерној српској држави установљена организациона целина војске која се искључиво бавила војнообавештајном делатношћу, односно дефинисана улога генералштабне струке, као и организација и делокруг рада Главног Ђенералштаба, који се састојао од три одељења. Оперативно одељење било је подељено на Спољни и Унутрашњи одсек. Спољни одсек је проучавао земље и војске европских и суседних држава, пре свега, њихову организацију, попуњавање, састав, бројно стање, размештај, школство и устројство.

Дан правне службе – 10. мај. – Тог дана 1864. године у Србији је донет Војни судски законик, којим су били уређени организација и поступак војних судова у редовном и ванредном стању.

Дан службе ваздушног осматрања и јављања – 18. јун. – Тог дана 1915. године српска Врховна команда издала је наређење да се оформе сталне осматрачке сигналне станице, ради означавања правца лета непријатељских авиона. На основу тога само у тадашњој Трећој армији формирано је више станица на рејонима Дринске, Тимочке и Комбиноване дивизије.

Дан санитетске службе – 30. јул. – Тог дана 1839. године, указом је постављен први штабни доктор (по садашњој терминологији начелник санитета), што је први званични документ о раду војне санитетске службе.

Дан кадровске службе – 1. септембар. – Тог дана, на основу досадашњег искуства у раду персоналних органа – кадровске службе у Војсци и искустава страних оружаних снага, почиње такозвана „персонална година“.

Дан војне полиције – 14. септембар. – Тог дана 1955. године, наређењем врховног команданта оружаних снага ФНРЈ, формирана је војна полиција у Југословенској народној армији.

Дан техничке службе – 15. септембар. – Тог дана 1891. године, у барутани „Обилићево“ код Крушевца, започела је производња нитроцелулозног (бездимног) барута, што је омогућило да крагујевачки Завод до 1901. године освоји производњу муниције 7x57 мм за пушке „маузер“ М-1899.

Дан службе телекомуникација – 20. септембар. – Тог дана 1916. године, на предлог министра војног, престолонаследник Александар Карађорђевић одобрио је Уредбу о војном телеграфу, на основу које су јединице везе издвојене из састава рода инжињерије, прерасле у јединице ранга батаљон – пук, чиме је веза постала самосталан род војске.

Дан атомско-биолошко-хемијске службе – 28. септембар. – Тог дана 1932. године, на основу Уредбе министра војске и морнарице Краљевине Југославије, у Крушевцу је почело формирање барутанског батаљона у оквиру Завода „Обилићево“. То је била прва регуларна јединица противхемијске заштите.

Дан  саобраћајне  службе  – 28.  септембар.  –  Тог  дана  1908.  године  краљ  Петар  I Карађорђевић издао је Указ о формирању саобраћајне службе.

Дан војних падобранаца – 14. октобар. – Тог дана 1944. године, у Гравину код Барија у Италији, формиран је 1. падобрански батаљон Народноослободилачког покрета Југославије. Овај датум се прославља и као дан 63. падобранске бригаде.

Дан метеоролошке и навигацијске службе – 1. новембар. – Тог дана 1923. године, у Петроварадину је основана метеоролошка секција Прве ваздухопловне команде. Задатак секције био је да се стара о организацији ваздухопловне метеоролошке службе и попуни људством и опремом.

Дан финансијске службе – 8. новембар. – Тог дана 1944. године формирано је Финансијско одељење при Повереништву народне одбране, које је постало руководећи орган финансијске службе за целу НОВЈ. Истовремено у свим командама формирани су органи финансијске службе. На тај начин је финансијска служба, први пут у организацији војске правно конституисана као посебна служба.

Дан грађевинске службе – 8. новембар. – Тог дана је Међународни дан урбанизма, који је Република Србија званично прихватила као Дан урбанизма. Улога урбанизма у војном грађевинарству види се у дефинисању и усклађивању узајамних потреба система одбране. Посебан значај и улогу ова област има у организацији простора унутар војних база.

Дан верске службе – 12. новембар. – Тог дана 1839. године, по први пут је дефинисано вршење верске службе у војсци, доношењем Војног закона у Војсци Кнежевине Србије.

Дан безбедносне службе – 12. новембар. – Тог дана 1839. године, донет је Војни закон, који је први правни акт у коме се на целовит начин дефинишу питања безбедносне и контраобавештајне заштите војске Кнежевине Србије. Овим законом детаљно су разрађени облици угрожавања безбедности војске, предвиђена су дела и санкције због издаје, бекства, побуне и других облика појединачног или колективног деловања. Такође, обрађени су блуд и насиље, а посебно су разграђена дела шпијунаже, као и дела против устава и „слободе народа“.

Дан ветеринарске службе – 13. новембар. – Тог дана 1851. године, на предлог државног савета, Указом кнеза Александрa Карађорђевићa постављен је први начелник ветеринарске службе.

Дан интендантске службе – 13. новембар. 

Дан војних ветерана – 4. децембар. – Тог дана 1912. године је потписано примирје у Првом балканском рату између савезника: Краљевине Србије, Краљевине Црне Горе, Краљевине Бугарске, са једне, и Османске царевине, са друге стране, као поражене. Тада је око 400.000 бораца Војске Краљевине Србије добило статус старог ратника (савремени термин ветеран), а о задовољењу њихових потреба бригу је преузело Министарство војно у оквиру Владе Краљевине Србије, за коју су били од животног значаја као борци у ратовима који су уследили и у којима су учествовали.

Празници јединица и установа МО и ВС


Дан Команде за обуку – 15. јануар. 

Дан Војне болнице Ниш – 22. јануар. – Тог дана 1878. године, на предлог начелника санитета, министар војни доноси указ да почне са радом Војна болница за хиљаду болесника и рањеника у Нишу.

Дан Медија центра „Одбрана“ – 24. јануар. – Тог дана 1879. године изашао је први број часописа „Ратник“. Центар наставља ту традицију.

Дан војног спорта – 25. јануар.

Дан 72. бригаде за специјалне операције – 27. јануар. – Тог дана успешно је реализован први борбени задатак ове јединице.

Дан Четврте бригаде Копнене војске – 31. јануар. – Тог дана се обележава Дан ослобођења Врања од Турака, а то је и Дан Првог пешадијског пука књаза Милоша Великог, који је био смештен у касарни у Врању, која и данас носи његов назив. Овај пук је постојао више од пет деценија и учествовао у пет ратова. Осим Дана ослобођења града, 31. јануар је био и градска слава Врања (Свети Атанасије Велики). Ове празнике обележавали су и припадници Првог пешадијског пука књаза Милоша великог, јер је 31. јануар био пуковска слава. Припадници бивше 78. моторизоване бригаде, која је ушла у састав Четврте бригаде КоВ, овај дан су обележавали као Дан јединице.

Дан Центра за обуку Ратног ваздухопловства и ПВО – 3. фебруар. – Тог дана 1945. године је основана Ваздухопловна подофицирска школа са седиштем у Новом Саду.

Дан Војногеографског института „Генерал Стеван Бошковић“ – 5. фебруар. – Тог дана 1876. године књаз Милан Обреновић донео је одлуку о формирању Ђенералштаба Српске војске, који је у свом саставу имао три одељења, од којих је друго одељење било Географско, намењено за премер Србије за војне потребе.

Дан Војног архива – 5. фебруар. – Тог дана 1876. године кнез Милан Обреновић доноси Указ „Устројство Главног Ђенералштаба”, којим је предвиђено да Главни генералштаб има три одељења, од којих је треће историјско, чији је задатак, између осталог, да „прибира историјска дата”, чува целокупну архиву и руководи генералштабном библиотеком. Тиме је утемељено прво институционално бављење војном историјом и архивом у српској војсци.

Дан Музеја ваздухопловства – 15. фебруар. 

Дан Центра за командно-информационе системе и информатичку подршку – 21. фебруар. – Тог дана 1963. године, формирана је VI управа. Овој управи је потчињен Центар за обраду података (ЦОП), који је 1964. године опремљен првим рачунарским системом UNIVAC-1004. Касније су рачунарски центри били следбеници ЦОП како технички, тако и организационо и кадровски. Стога се овај дан везује за почетак увођења рачунарске технике у војску и разне сегменте пословања.

Дан Центра ветеринарске службе – 22. фебруар. 

Дан Универзитета одбране – 24. фебруар. – Тог дана 2011. године Влада Републике Србије, на предлог министра одбране, а након претходно завршених свих неопходних сагласности и акредитација високошколских јединица, донела је Одлуку о оснивању Универзитета одбране у Београду.

Дан Војномедицинске академије – 2. март. – Тог дана 1844. године на основу сагласности Совјета Кнежевине Србије, кнез Александар Карађорђевић донео је акт о оснивању болнице Централне војске, чиме су ударени темељи Главне војне болнице, претече данашње Војномедицинске академије.

Дан Војнообавештајне агенције – 5. март. – Тог дана 1884. године донета је Уредба о ђенералштабној струци, којом је први пут у модерној српској држави установљена организациона целина војске која се искључиво бавила војнообавештајном делатношћу, односно дефинисана улога генералштабне струке, као и организација и делокруг рада Главног Ђенералштаба, који се састојао од три одељења. Оперативно одељење било је подељено на Спољни и Унутрашњи одсек. Спољни одсек је проучавао земље и војске европских и суседних држава, пре свега, њихову организацију, попуњавање, састав, бројно стање, размештај, школство и устројство.

Дан Инспектората одбране – 11. март. – Тог дана 1911. године краљ Петар I Карађорђевић је основао Главну инспекцију целокупне војске, односно донео Уредбу о Главној инспекцији целокупне војске, на основу Закона о устројству војске и Закона о устројству Војног министарства. Уредбом је био прописан састав, надлежности и овлашћења Главне инспекције, што представља формално и правно утемељење јединствене инспекције српске војске.

Дан Војне академије – 18. март. – Тог дана 1850. године кнез Александар Карађорђевић одобрио је Пројекат устројавања Артиљеријске школе, која је оспособљавала официрски кадар свих родова тадашње српске војске. Њеном реорганизацијом, 1880. године, образована је Војна академија са Нижом и Вишом школом.

Дан Одреда војне полиције специјалне намене „Кобре“ – 14. април. – Тог дана 1978, Наредбом савезног секретара за народну одбрану СФРЈ, формирано је Одељење војне полиције за противтерористичка дејства у саставу 282. батаљона војне полиције.

Дан Центра за обуку путем симулација – 16. април. – Тог дана министар одбране Републике Србије је донео одлуку о формирању Центра за обуку путем симулација.

Дан Центра за примењену математику и електронику – 5. мај. – Тог дана 1967. године, Наредбом државног секретара за народну одбрану СФРЈ, стр. пов. бр. 168 формиран је Центар за израду шифара, чије традиције ова установа наставља. Од 1976. године овај дан се обележавао за Дан 120. криптографског центра, а затим Института за примењену математику (од 1982. године) и Центра за примењену математику и електронику до 2007. године, када је ова установа прославила 40 година постојања и рада.

Дан Гарде – 6. мај.
– Тога дана 1830. године, наређењем кнеза Милоша Обреновића формирана је Гвардија.

Дан Војне штампарије „Београд“ – 6. мај. – Тог дана 1898. године краљ Александар I Обреновић, на основу Закона о устројству војске и Закона о устројству војног министарства, донео је указ да се у саставу Географског одељења Министарства војног установи штампарска радионица са једним управником, особљем и потребним слагачима и ученицима.

Дан Војне гимназије – 21. мај. – Тог дана 1970. године наредбом државног секретара за народну одбрану основана је и почела са радом Војна гимназија.

Дан Медицинског факултета Војномедицинске академије – 24. мај. 

Дан Центра за обуку и усавршавање подофицира „Наредник Милунка Савић“ – 7. јун. – Тог дана 2010. године формиран је Центар за обуку и усавршавање подофицира.

Дан Центра војномедицинских установа Београд – 9. јун. – Тог дана 1922. године формиран је Центар војномедицинских установа Београд.

Дан 1. логистичког центра – 11. јун. – Тог дана 2017. године, формиран је 1. логистички центар од расформираних јединица 4.складишног батаљона, 5. логистичког батаљона и 1. сабирно-продајног центра.

Дан Института за стратегијска истраживања – 11. јун. 
 
Дан Ваздухопловног завода „Мома Станојловић“ – 1. јул. – Тог дана 1916. године, наредбом Штаба Врховне команде, формирана је Аеропланска радионица на аеродрому Микра крај Солуна. Ова радионица је у току свог постојања мењала локације, а од 1. јануара 1973. године лоцирана је у Батајници. Наредбом Савезног секретариајта за народну одбрану од 13. децембра 1976. године добија име Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“.

Дан Друге бригаде Копнене војске – 12. јул. – Тог дана 1805. године Ђорђе Петровић Карађорђе, вођа Првог српског устанка, са 6.000 устаника, кнезовима и највиђенијим српским војводама тог времена извојевао је победу над Турцима, у ослобођењу тадашњег Карановца, а данашњег града Краљева са околином. У историји је тај датум познат као Бој на Карановцу. Потпуна победа и ослобађање Карановца од турске власти извојевана је како успешним командовањем, тако и преговарачким способностима Карађорђа.

Дан Дирекције за стандардизацију, кодификацију и метрологију – 17. јул. – Тог дана 1863. године у Књажевини Србији, на основу Закона Милоша Обреновића, Артиљеријска управа доноси први стандард „Администрација свију техничких заведенија који сачињавају технички органи”.

Дан Речне флотиле – 19. август. – Тог дана 1915. године, на Чукарици код Београда поринут је први српски речни ратни брод „Јадар“, чиме је званично отпочело формирање српске речне флотиле. Истог дана обележава се и Дан речних јединица.

Дан Средње стручне војне школе „1300 каплара“  – 19. август. – Тог дана 1915. године, на Чукарици код Београда поринут је први српски речни ратни брод „Јадар“, чиме је званично отпочело формирање српске речне флотиле. Истог дана обележава се и Дан речних јединица.

Дан Војног музеја – 22. август. – Тог дана 1878. године Указом кнеза Милана Обреновића основан је Војни музеј.

Дан Мешовите артиљеријске бригада – 14. септембар. – Тог дана 1918. године, почела је артиљеријска припрема пробоја Солунског фронта, која је трајала до почетка пробоја – 15. септембра у 05.30 часова. Близу 2.000 артиљеријских цеви огласило је почетак дуго очекиваног напада савезничких снага на Солунском фронту. Истог дана обележава се и Дан артиљерије.

Дан Центра за обуку логистике – 15. септембар.  – Тог дана 1891. године, започела је производња нитроцелулозног (бездимног) барута у барутани Обилићево код Крушевца.

Дан Бригаде везе – 20. септембар. – Тог дана 1916. године на предлог министра војног, престолонаследник Александар Карађорђевић одобрио је Уредбу о војном телеграфу. Бригада наставља традиције јединица везе Врховне команде, односно Ђенералштаба српске војске, насталих након доношења ове уредбе. Истог дана обележава се и Дан службе телекомуникације.

Дан Расинске бригаде – 23. октобар. – Тог дана 1981. године је формирана херојска 125. моторизована бригада Војске Југославије чије традиције наставља Расинска бригада.

Дан Техничког ремонтног завода НХ Ђурђе Димитријевић Ђура – 26. септембар. – Тог дана 1950. године основана је војна радионица, као специјализована војна установа техничке службе. Наредбом за формирање је прописана и унутрашња организација радионице.

Дан Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ – 26. септембар.
– Тог дана (по новом календару) 1899. године, наређењем министра војног Краљевине Србије, формирана је у Београду војна музика под називом „Београдски војни оркестар“. Уметнички ансамбл наставља традиције тог оркестра.

Дан Техничког ремонтног завода Чачак – 30. септембар. – Тог дана 1925. године, Решењем Државног савета Краљевине СХС, уступљено је неповратно имање Општине чачанске Министарству војске и морнарице, ради подизања Инжињеријско-техничког завода.

Дан Треће бригаде Копнене војске – 7.  октобар.  –  Тог  дана  у  Првом  балканском  рату,  Други пешадијски пук „Књаз Михаило“ I позива Моравске дивизије кренуо је у рат. Овај пук учествује у Кумановској, Прилепској и Битољској битки. У Другом балканском рату, у Брегалничкој бици, због енергичности, силине и непробојности одбране, од противника добија епитет „гвоздени“. У Првом светском рату учествује у Церској бици, а његовом трећем команданту, пуковнику Миливоју Стојановићу, Станислав Бинички посвећује композицију „Марш на Дрину“. Приликом повлачења српске војске преко Албаније, Гвоздени пук штитио је одступницу и 1916. године учествовао у бици на Горничеву, а 1918. активно учествује у ослобођењу Ниша. Борбени пут води га све до Темишвара. Гвоздени пук је једна од најчувенијих јединица српске војске, коју је Врховна команда употребљавала у пресудним биткама.

Дан Трећег центра за обуку – 7. октобар.
– Тог дана 1918. године, српска војска улази у Лесковац.

Дан 126. бригаде ваздушног осматрања, јављања и навођења – 12. октобар. – Тог дана 1992. године формирана је 126. бригада ВОЈИН у чији састав су ушли људство и техника расформираних 3. и 5. пука ВОЈИН.

Дан 63. падобранске бригаде  14. октобар. Тог дана 1944. године формиран је 1. падобрански батаљон, чије традиције наставља 63. падобранска бригада.

Дан Другог центра за обуку – 15. октобар. – Тог дана 1918. године, уласком српске војске, ослобођено је Ваљево.

Дан Тимочке бригаде – 19. октобар.
– Тог дана 1918. године ослобођен је Зајечар.

Дан Школе националне одбране „Војвода Радомир Путник – 19. октобар.

Дан Центра санитетске службе – 20. октобар.

Дан Београдске бригаде – 1. новембар. – Тог дана 1918. године Прва српска армија, под командом војводе Петра Бојовића, ослобађа Београд. Била је то круна велике савезничке офанзиве, започете месец и по дана раније, пробојем Солунског фронта.

Дан Војнотехничког института – 3. новембар. – Тог дана Министарство народне одбране ФНРЈ покренуло је формирање Војнотехничког института.

Дан Прве бригаде Копнене војске – 9. новембар. – Тог дана 1918. године јединица српске војске предвођена мајором Војиславом Бугарским, ушла је у Нови Сад, као центар политичког покрета за отцепљење Срема, Баната, Бачке и Барање од Угарске и њихово присаједињавање Србији, што се и догодило 25. новембра на Великој народној скупштини. Та и друге јединице српске војске, које су запоселе ову територију, омогућиле су спровођење избора за Скупштину и долазак посланика за њено одржавање.

Дан 224. центра за електронска дејства – 11. новембар. – Тог дана 1946. године у Нишу је формирана прва јединица за радио-извиђање и противелектронска дејства. Истог дана обележава се и Дан јединица за електронска дејства.

Дан Ваздухопловномедицинског института – 11. новембар. – Тог дана 1945. године је основан Ваздухопловни медицински центар. Од тог периода до данас ова установа је мењала назив, организацију и локацију, али је остала препознатљива по свом специјалистичком домену у ваздухопловној медицини.

Дан Војне болнице Нови Сад – 11. новембар. – Тог дана 1919. године постављен је управник Сталне војне болнице Потиске дивизијске области и установа – Болница у Петроварадину –почела је да ради.

Дан Војнобезбедносне агенције – 12. новембар. – Тог дана 1839. године донет је Војни закон, који је први правни акт у коме се на целовит начин дефинишу питања безбедносне и контраобавештајне заштите војске Кнежевине Србије. Овим законом детаљно су разрађени облици угрожавања безбедности војске, предвиђена су дела и санкције због издаје, бекства, побуне и других облика појединачног или колективног деловања. Такође, обрађени су блуд и насиље, а посебно су разграђена дела шпијунаже, као и дела против устава и „слободе народа“.

Дан Првог центра за обуку – 13. новембар. – Тог дана 1918. године српска војска ушла је у Сомбор, а истог дана 2006. године, наредбом министра одбране Републике Србије, формиран је Први центар за обуку.

Дан Војнофилмског центра „Застава филм“ – 14. новембар.
– Тог дана 1948. године, заменик начелника Политичке управе саопштио је да је формирана нова организацијска јединица, Одељење за филмове Југословенске армије (на основу сећања првог начелника тог одељења, мајора Маријана Маринца).

Дан Центра за обуку копнене војске – 16. новембар. – Тог дана 1914. године почела је Колубарска битка. Носилац борбених дејстава српске војске у току ове битке биле су једанаест пешадијских и једна коњичка дивизија, подржаних са 426 артиљеријских оруђа.

Дан Централне логистичка базе – 16. новембар. – Тог дана 1992. године, формирана је 608. позадинска база, чије традиције наставља ЦЛоБ.

Дан Центра за мировне операције – 17. новембар. – Тог дана 1956. године, упућена је претходница Одреда ЈНА од 44 старешине, у састав Снага за хитно реаговање Уједињених нација на Синају (UNEF I) формираних по завршетку израелско-арапског рата. У овој мисији, од 1956. до 1967. године, учествовало је 14.200 војника ЈНА. Мандат тих првих мировних снага УН било је обезбеђење и надгледање прекида непријатељстава укључујући повлачење оружаних снага Француске, Израела и Велике Британије. По завршеном повлачењу, снаге UNEF I надгледале су зону раздвајања.

Дан Банатске бригаде – 17. новембар. – Тог дана 1918. године, Зрењанин је ослобођен од аустроугарске окупације у Првом светском рату.

Дан Војнограђевинске установе „Београд – 20. октобар.

Дан 250. ракетне бригаде за противваздухопловна дејства – 24. новембар.
– Тог дана 1962. године, формирана је ова бригада.

Дан 98. ваздухопловне бригаде – 28. новембар. – Тог дана 1949. године формиран је 98. ловачко-бомбардерски авијацијски пук, који има најдужу традицију од свих јединица које су ушле у састав данашње бригаде, као најстарија формирана јединица у некадашњем РВ и ПВО.

Дан 204. ваздухопловне бригаде – 2. децембар. – Тог дана 1949. године формиран је 204. ловачки авијацијски пук, који има најдужу традицију од свих јединица које су ушле у састав данашње бригаде, као настављач традиције славног 6. ловачког пука, који се истакао у одбрани Београда 1941. године.

Дан Техничког опитног центра – 14. децембар. – Тог дана 1933. године, на основу Указа Краља Александра Карађорђевића, је формирана Ваздухопловна опитна група на тадашњем војном аеродрому у Земуну.