Два и по дана спасавао из сметова
Уторак, 4.2.2014 | Други о нама
Када је у петак ујутро кренуо на посао у Дом здравља у Батајници, Новосађанин, поручник и доктор Владимир Зец, командир Одељења за здравствену заштиту 204. ваздухопловне бригаде Војске Србије и управник аеродромске амбуланте, није ни помислио да се неће вратити истог дана, као што је то свакодневно чинио. Снежни и олујни сметови који су протеклог викенда захватили делове Војводине учинили су да се с посла врати тек у недељу увече, 60 сати након одласка, али и да постане јунак о ком се већ неколико дана прича.
Када је у петак ујутро кренуо на посао у Дом здравља у Батајници, Новосађанин, поручник и доктор Владимир Зец, командир Одељења за здравствену заштиту 204. ваздухопловне бригаде Војске Србије и управник аеродромске амбуланте, није ни помислио да се неће вратити истог дана, као што је то свакодневно чинио.
Снежни и олујни сметови који су протеклог викенда захватили делове Војводине учинили су да се с посла врати тек у недељу увече, 60 сати након одласка, али и да постане јунак о ком се већ неколико дана прича.
Маскиран, с малим дететом у наручју, пробијао се кроз снежну мећаву ка хеликоптеру који је транспортовао унесрећене и заробљене на војвођанским путевима. То је само део онога што је тај млади лекар, обучен и за такве незгоде и непогоде, протеклог викенда заједно с екипом војних спасилаца и трагача којој припада, учинио у спасавању стотина грађана затечених на завејаним и смрзнутим путевима у Бачкој и Банату.
– Наша аеродромска амбуланта има службу трагања и спасавања и ја сам њен лекар који је прошао обуку, како у Србији, тако и иностранству – каже за „Дневник” поручник Владимир Зец. – За нас је то био задатак који се мора што пре и што ефикасније извршити.
Он наводи да у основи њиховог посла и јесте брзо деловање, проналажење унесрећених и њихова евакуација, коју обавља посада хеликоптера, док је за здравствено збрињавање током транспорта задужен медицински тим, односно лекар, медицински техничар и болничар.
– Дакле, ово што сам урадио је у опису мојих свакодневних задатака, као и свих из тима чији сам део. Сви смо само радили свој посао и ником није била ни на памети медијска или било каква пажња – скромно објашњава др Зец своју улогу у спасавању грађана с војвођанских завејаних путева.
За ту акцију, додаје, специфично је то што су помогли великом броју цивила, унесрећених којима је помоћ била хитно потребна. Он напомиње да је иначе, када његова екипа делује, реч о збрињавању једног или неколико унесрећених чије здравствено стање је обично далеко теже па се односе директно на Војномедицинску академију.
– Сада смо имали велики број унесрећених с угроженим здрављем, али ретки међу њима су били у критичном стању. Задатак је било тешко извршити због неповољних метеоролошких услова. Хеликоптери су летели на границама својих могућности, била је потребна посебна вештина и знање пилота и механичара, а за медицински тим је био изазов тријажирати велики број унесрећених – прича наш саговорник. – Првог дана деловали смо на путу између Перлеза и Стајићева и тада смо нашим хеликотером евакуисали 82 лица, а другог дана још 117. Осим нашег хеликоптера, у акцију спасавања укључили су се још два транспортна хеликоптера Војске Србије и две „газеле” које су служиле за извиђање и навођење, као и два хеликоптера МУП-а. Дакле, сви заједно смо функционисали, свако је радио свој посао и дао све од себе да би се унесрећени што пре извукли и збринули.
Каже да је ветар је дувао у налетима и випше од 100 километара на час, што је отежавало рад теренских служби и излазак унесрећених из аутомобила, као и њихово кретање по ораницама да би ушли у хеликоптер. Уз то, температура је била веома ниска, људи су били гладни, изнемогли, дехидрирали јер су много времена провели у заробљеној колони.
– Све то захтевало је додатни напор, али и било још већи изазов извршити задатак брзо, ефикасно и тачно. Ту се показала и стручност и физичка спремност припадника Војске Србије. Мој основни задатак као лекара је био да обавим тријажу правилно, односно да правилно одлучим о томе кога ћу прво евакуисати с обзиром на то да хеликоптер у једном наврату може да повезе 28 лица са земаљским службама, међу којима су Жандамерија, полиција, ватрогасци... Изазовно је било брзо обављати тријажу јер је било много више унесрећених који су кренули према хеликоптеру који је слетео. Када у хеликоптер уђе 28 људи, он се затвара и полеће, а остали чекају седам или десет минута да поново дође по њих – објашњава др Зец. – У неколико наврата се дешавало да сам одмах приликом тријаже уочио лице с лошим здравственим стањем. Или су већ били клонули, нису могли да ходају, или сам имао дојаву да неко од њих има дијабетес, да је реч о жени у петом месецу трудноће. Спасли смо и 42 деце, а она су имала предност у свему...
Аутор: Љ. Малешевић
Објављено у дневном листу "Дневник" 4. фебруара 2014.
Снежни и олујни сметови који су протеклог викенда захватили делове Војводине учинили су да се с посла врати тек у недељу увече, 60 сати након одласка, али и да постане јунак о ком се већ неколико дана прича.
Маскиран, с малим дететом у наручју, пробијао се кроз снежну мећаву ка хеликоптеру који је транспортовао унесрећене и заробљене на војвођанским путевима. То је само део онога што је тај млади лекар, обучен и за такве незгоде и непогоде, протеклог викенда заједно с екипом војних спасилаца и трагача којој припада, учинио у спасавању стотина грађана затечених на завејаним и смрзнутим путевима у Бачкој и Банату.
– Наша аеродромска амбуланта има службу трагања и спасавања и ја сам њен лекар који је прошао обуку, како у Србији, тако и иностранству – каже за „Дневник” поручник Владимир Зец. – За нас је то био задатак који се мора што пре и што ефикасније извршити.
Он наводи да у основи њиховог посла и јесте брзо деловање, проналажење унесрећених и њихова евакуација, коју обавља посада хеликоптера, док је за здравствено збрињавање током транспорта задужен медицински тим, односно лекар, медицински техничар и болничар.
– Дакле, ово што сам урадио је у опису мојих свакодневних задатака, као и свих из тима чији сам део. Сви смо само радили свој посао и ником није била ни на памети медијска или било каква пажња – скромно објашњава др Зец своју улогу у спасавању грађана с војвођанских завејаних путева.
За ту акцију, додаје, специфично је то што су помогли великом броју цивила, унесрећених којима је помоћ била хитно потребна. Он напомиње да је иначе, када његова екипа делује, реч о збрињавању једног или неколико унесрећених чије здравствено стање је обично далеко теже па се односе директно на Војномедицинску академију.
– Сада смо имали велики број унесрећених с угроженим здрављем, али ретки међу њима су били у критичном стању. Задатак је било тешко извршити због неповољних метеоролошких услова. Хеликоптери су летели на границама својих могућности, била је потребна посебна вештина и знање пилота и механичара, а за медицински тим је био изазов тријажирати велики број унесрећених – прича наш саговорник. – Првог дана деловали смо на путу између Перлеза и Стајићева и тада смо нашим хеликотером евакуисали 82 лица, а другог дана још 117. Осим нашег хеликоптера, у акцију спасавања укључили су се још два транспортна хеликоптера Војске Србије и две „газеле” које су служиле за извиђање и навођење, као и два хеликоптера МУП-а. Дакле, сви заједно смо функционисали, свако је радио свој посао и дао све од себе да би се унесрећени што пре извукли и збринули.
Каже да је ветар је дувао у налетима и випше од 100 километара на час, што је отежавало рад теренских служби и излазак унесрећених из аутомобила, као и њихово кретање по ораницама да би ушли у хеликоптер. Уз то, температура је била веома ниска, људи су били гладни, изнемогли, дехидрирали јер су много времена провели у заробљеној колони.
– Све то захтевало је додатни напор, али и било још већи изазов извршити задатак брзо, ефикасно и тачно. Ту се показала и стручност и физичка спремност припадника Војске Србије. Мој основни задатак као лекара је био да обавим тријажу правилно, односно да правилно одлучим о томе кога ћу прво евакуисати с обзиром на то да хеликоптер у једном наврату може да повезе 28 лица са земаљским службама, међу којима су Жандамерија, полиција, ватрогасци... Изазовно је било брзо обављати тријажу јер је било много више унесрећених који су кренули према хеликоптеру који је слетео. Када у хеликоптер уђе 28 људи, он се затвара и полеће, а остали чекају седам или десет минута да поново дође по њих – објашњава др Зец. – У неколико наврата се дешавало да сам одмах приликом тријаже уочио лице с лошим здравственим стањем. Или су већ били клонули, нису могли да ходају, или сам имао дојаву да неко од њих има дијабетес, да је реч о жени у петом месецу трудноће. Спасли смо и 42 деце, а она су имала предност у свему...
Аутор: Љ. Малешевић
Објављено у дневном листу "Дневник" 4. фебруара 2014.
