НА УДАРУ ВЕТРА: Ово су прави хероји!

„Хеликоптер се спуштао и у том тренутку је настала права паника. Доста људи је трчало ка нама, било је страшно видети, јурили су, саплитали се, падали, устајали... Ветар је ударао и до 100 километара на сат. Међу бројним смрзнутим људима, трчала је и девојчица од 12 година. Узео сам је у наручје, тешко је дисала, рекла је да јој је лоше, да има астму и да нема пумпицу. Имао сам пумпицу у униформи, однео је у хеликоптер, где смо јој дали маску са кисеоником“, описује за „Ало!“ дводневну акцију спасавања људи из завејаних предела поручник др Владимир Зец, командир одељења за здравствену заштиту у једној од хеликоптерских јединица за спасавање у 204. ваздухопловној бригади Војске.

 Ова јединица је хеликоптером МИ17 спасла у суботу 117 особа, међу којима 42 деце, од укупно 156 особа, колико је спасено дуж аутопута у околини Бачке Тополе, Иђоша и Србобрана, док су у петак у околини Зрењанина и Стаићева извукли 84 особе.

– Спасавали смо раније и теже повређене, али била је то незапамћена акција због великог броја људи којима је била потребна помоћ. Скоро сви које смо затекли били су у стању подхлађености, коју прати успорење метаболизма, и имали су промрзлине првог степена. Било је доста деце. У снегу смо у заглављеном аутомобилу нашли петогодишњег дечака који болује од дијабетеса. Понестало му је и хране и инсулина... Успели смо да му у хеликоптеру стабилизујемо стање. Ипак, у најтежем стању је била девојка од 18 година, коју смо из аутомобила извукли изгладнелу, полукомуникативну и са изузетним дрхтањем. Умотали смо је у ћебе и у хеликоптеру који је летео дали јој инфузију и успели да јој подигнемо температуру са 35,5 на 36,4. Она је сада у КБЦ „Бежанијска коса“ и стање јој је, хвала богу, стабилно - прича Зец.

 Међутим, док су се припадници Војске заједно са ватрогасцима и Жандармеријом трудили да евакуишу људе, неки нису хтели да пристану из два разлога - једни су одбијали да крену страхујући шта ће бити са њиховим аутомобилима, док су други страховали због уласка у хеликоптер.

– Ишли смо од аута до аута, куцали на прозоре да се организујемо с људима у вези са спасавањем. Али, било је свачега. Један господин је спустио прозор и рекао ми је: „Изволи, дечко“, а иза је седео дечак. Рекао сам им да пођу са нама јер пада мрак и биће све хладније, на шта ми је одговорио: „Имамо горива, само ви продужите“. Кад сам му опет покуцао на прозор због детета, рекао је: „Гледај, бре, своја посла, остави нас на миру“. Са друге стране, госпођу са две девојчице и псом у аутомобилу није било шансе да убедите да уђу у хеликоптер. Рекла нам је да ће чекати да копненим путем стигну у Суботицу, иако је једна од девојчица имала промрзлине. Међутим, пас је искочио кроз прозор, а за њим девојчица, коју смо на крају узели у наручје... И све их убедили да се евакуишу - објашњава Зец. Мајор Јован Кривокапић, портпарол Министарства одбране, који је и сам био на терену, навео је да су у спасавању осим припадника 203. ваздухопловне бригаде, учествовали и припадници 98. бригаде, Прве бригаде Копнене војске, 303. ин

жењеријског батаљона из Панчева, Петог батаљона војне полиције, Специјалне бригаде, Центра за обуку Копнене војске и речна флотила.

 Бригадни генерал Предраг Бандић, комадант 204. ваздухопловне бригаде и аеродрома у Батајници, чија је слика са једногодишњом девојчицом у наручју која је извучена из сметова обишла свет, каже за „Ало!“ да је за два дана са пет летелица евакуисано 250 особа, с тим да је у суботу било теже због јачине ветра, али је у недељу било више повређених.

– Слећете, а олуја носи снег на два-три метра изнад земље и ковитла га. Ништа не видите. Али, сви смо били мотивисани да се ангажујемо и помогнемо тим људима, па и по цену сопственог живота - каже Бандић.

„Ало!“ је јуче у бази на војном аеродрому у Батајници обишао хеликоптерску јединицу која је спасла највећи број људи. Упркос надљудским напорима претходних дана, у приправности да узлете и поново помогну и јуче су били: мајор Горан Гајић, мајор Дејан Лекић, потпуковник Жарко Ђенисијевић, заставник Иван Миладиновић, заставник Ратко Кнежевић, заставник Небојша Драјић, поручник Владимир Зец, старији водник прве класе Александар Стојковић и Александар Мичић и заставник Миломир Обрадовић.

– Имамо промрзлине по лицу, али срећни смо да смо могли да помогнемо људима када им је било потребно - поручили су јуче ови храбри људи.

Објављено у дневном листу „Ало“ 3. фебруара 2014.