Почасна артиљеријска паљба
Почасна артиљеријска паљба је војна почаст која се извршава приликом званичних посета шефова страних држава Србији, при одржавању војних парада, прослава државних и војних празника и обележавања значајних датума или догађаја у Републици Србији.
У данашње време она се изводи у складу с наређењем председника Републике дан уочи четири велика државна празника:Дана државности Србије, Дана Војске Србије, Дана победе над фашизмом и Дана примирја у Првом светском рату.
Наредбом председника Републике регулише се место и време, број оруђа и број плотуна. Раније је то зависило од важности празника, па се и данас Београђани сећају времена када је из 12 оруђа испаљено 10 плотуна. Сада је пракса да се из шест оруђа испали до 10 плотуна.
Сама активност увек је праћена церемонијалним радњама – свечаност почиње командом за дизање заставе и интонирањем химне. После тога чита се наредба председника Републике за извршење почасне артиљеријске паљбе. Затим официр који командује паљбом наређује извршиоцу почасне артиљеријске паљбе да се изврши паљба са онолико плотуна колико је одређено наредбом председника државе.
Дизање заставе и читање наредбе траје око три минута – пре самог извршења паљбе – и први плотун се испаљује у тачно наређено време. По извршењу почасне артиљеријске паљбе спушта се застава.
Смисао почасне артиљеријске паљбе је да најави свечаност поводом државних и војних празника, спајајући дух прошлих времена са савременим догађајима, подсећањем на значајне историјске тренутке.
Почасном артиљеријском паљбом с Београдске тврђаве 16. августа 1807. поздрављен је долазак Доситеја Обрадовића у већ шест месеци слободан Београд.
Године 1882. топовски плотуни и звоњава звона београдских цркава пропратили су откривање споменика кнезу Михаилу,што је била прва велика свечаност после проглашења Краљевине.
Шестог септембра 1923. са Београдске тврђаве испаљен је чак 101 топовски плотун у част рођења престолонаследника Петра Другог Карађорђевића.
По завршетку Другог светског рата, 29. новембра 1945. почасном топовском паљбом поздрављено је рођење нове Југославије.
Наредбом председника Републике регулише се место и време, број оруђа и број плотуна. Раније је то зависило од важности празника, па се и данас Београђани сећају времена када је из 12 оруђа испаљено 10 плотуна. Сада је пракса да се из шест оруђа испали до 10 плотуна.
Сама активност увек је праћена церемонијалним радњама – свечаност почиње командом за дизање заставе и интонирањем химне. После тога чита се наредба председника Републике за извршење почасне артиљеријске паљбе. Затим официр који командује паљбом наређује извршиоцу почасне артиљеријске паљбе да се изврши паљба са онолико плотуна колико је одређено наредбом председника државе.
Дизање заставе и читање наредбе траје око три минута – пре самог извршења паљбе – и први плотун се испаљује у тачно наређено време. По извршењу почасне артиљеријске паљбе спушта се застава.
Смисао почасне артиљеријске паљбе је да најави свечаност поводом државних и војних празника, спајајући дух прошлих времена са савременим догађајима, подсећањем на значајне историјске тренутке.
Почасном артиљеријском паљбом с Београдске тврђаве 16. августа 1807. поздрављен је долазак Доситеја Обрадовића у већ шест месеци слободан Београд.
Године 1882. топовски плотуни и звоњава звона београдских цркава пропратили су откривање споменика кнезу Михаилу,што је била прва велика свечаност после проглашења Краљевине.
Шестог септембра 1923. са Београдске тврђаве испаљен је чак 101 топовски плотун у част рођења престолонаследника Петра Другог Карађорђевића.
По завршетку Другог светског рата, 29. новембра 1945. почасном топовском паљбом поздрављено је рођење нове Југославије.