Ноћ музеја у Дому Војске, Војном музеју и Музеју ваздухопловства
Субота, 7.6.2014 | Цивилно-војна сарадња
Поклоници манифестације „Ноћ музеја“, обилазећи вечерас српску престоницу стазама културе и историје, уверили су се да су Медија центар „Одбрана“, Војни музеј и Музеј ваздухопловства још једном приредили програм за истинско уживање и најпробирљивијих посетилаца.
Поклоници манифестације „Ноћ музеја“, обилазећи вечерас српску престоницу стазама културе и историје, уверили су се да су Медија центар „Одбрана“, Војни музеј и Музеј ваздухопловства још једном приредили програм за истинско уживање и најпробирљивијих посетилаца.
Добар провод у најбољем смислу те речи и истинска радост, импресије су којима је највећи број гостију галерија и салона Дома Војске, описао своје искуство после обиласка програма који се већ традиционално с великом пажњом приређују поводом реномираног националног културног догађаја.
Домаћини су у Великој галерији приредили јединствену изложбу слика Илије Босиљева из фонда Музеја наивне уметности „Илијанум“ из Шида, коју чине дела из циклуса „Библија“, „Фантастика“, „Илијада“, „Птице“ и „Звери“.
Један од посетилаца, реномирани српски концептуалиста Драгољуб Раша Тодосијевић истиче да је Босиљева изложба прворазредни уметнички догађај за Београд.
– Пун погодак! Мој лични доживљај је потпуно сентименталан и, иако сам више пута гледао те слике, поново сам усхићен. На страну што сам лично знао Илију, као и његовог сина. Ово је најбоља изложба у „Ноћи музеја“, а Босиљ је, иако је био на неки начин потцењен, био истински наивац.
Посетиоци Мале галерије, расположени за „Читање линије“, разгледали су селекцију графичких радова из збирке Дома Војске, чији део су и графике аутора који су обележили југословенску уметност педесетих, шездесетих и седамдесетих година прошлог века, међу којима су Бранко Шотра, Ђорђе Андрејевић Кун, Драгослав Стојановић Сип, Божидар Јакац, Анкица Опрешних, Рико Дебењак, Сафет Зец, Едо Муртић и други.
Разноликости понуде Медија центра „Одбрана“, али и уношењу добре енергије као и простора за нове уметничке форме у „Ноћи музеја“, допринос је дала међу публиком веома добро примљена изложба тродимензионалних карикатура познатих личности из јавног живота, крагујевачког аутора Миливоја Лије Обреновића, која је у најави представљена као мост између две врсте уметничког изражавања – слике и пластике. Својеврсним перформансом, аутор је пред публиком приказао како настаје ова модерна форма.
На радост многобројних посетилаца током музејске ноћи свечани салони Дома Војске Србије били су отворени за разгледање, а посебну чар својеврсној уметничкој авантури дали су гудачи камерног састава Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“.
Марко Милутинов, економиста из Београда, каже да је посебно задовољан што у Салону може да види ремек дела српских сликара који нису део уобичајене поставке.
– Заиста треба истаћи да збирка Дома Војске представља истинско уметничко благо, а поздрављам осећај људи у установи који су брижљивим одабиром направили прави ефекат код публике, уз сјајни камерни перформанс Ансамбла „Бинички“.
Петнаестак минута хода даље, на Београдској тврђави, Војни музеј је у „Ноћи музеја“ отворио врата за „необична ишчитавања прошлости – без књига и слова“. У галерији те културне институције, са фондом од преко 32 хиљаде историјских предмета, приказана је атрактивна музејска збирка „Западноевропско оружје и опрема до 19. века“ која иначе садржи 116 пиштоља, док поставку чине 24 примерка који се издвајају квалитетом израде. Већ у најави наговештено је да су изложени примерци израђени у радионицама најбољих европских мајстора и уметника свог доба.
Војни музеј је, осим овог вредног оружја, за „Ноћ музеја“ посебно поставио и три оригиналне графике са мотивима неких од најзначајнијих битака 18. и 19. века као и седам репродукованих графика, цртежа и мапа које илуструју начин производње и употребе пиштоља.
Студент Никола Вићентијевић из Ариља каже да одувек воли оружје и познаје много модела револвера, старих и нових.
- Поставка у Војном музеју ми је посебно занимљива јер пружа увид у развој оружарства и утицаје у овој области на нашем поднебљу у прошлости. Они сведоче и о цивилизацијском тренутку у коме смо били у појединим историјсим периодима, каже Никола који је посебно срећан што ће "Ноћ музеја" и поставка приређена поводом те манифестације бити повод да посетиоци обиђу и сталну поставку установе за коју мисли да је јединствена.
Део „Ноћи музеја“ био је и Музеј ваздухопловства, који је, чини се, иако просторно ван главног тока, богатим и занимљивим програмом привукао многе посетиоце. Тематски поставка је је била посвећена стогодишњици почетка Првог светског рата и небу над српским фронтом. Србија је у Велики рат ушла са формираном авијацијом и искусним авијатичарима који су допринели коначној победи.
Посетиоци су, осим прегледа летилица из тог времена, видели падобране који, осим што чувају главу летачима, данас представљају и посебан вид забаве, па је приказан и развој падобранства као посебног сегмента ваздухопловства и ваздухопловног спорта.
Добар провод у најбољем смислу те речи и истинска радост, импресије су којима је највећи број гостију галерија и салона Дома Војске, описао своје искуство после обиласка програма који се већ традиционално с великом пажњом приређују поводом реномираног националног културног догађаја.
Домаћини су у Великој галерији приредили јединствену изложбу слика Илије Босиљева из фонда Музеја наивне уметности „Илијанум“ из Шида, коју чине дела из циклуса „Библија“, „Фантастика“, „Илијада“, „Птице“ и „Звери“.
Један од посетилаца, реномирани српски концептуалиста Драгољуб Раша Тодосијевић истиче да је Босиљева изложба прворазредни уметнички догађај за Београд.
– Пун погодак! Мој лични доживљај је потпуно сентименталан и, иако сам више пута гледао те слике, поново сам усхићен. На страну што сам лично знао Илију, као и његовог сина. Ово је најбоља изложба у „Ноћи музеја“, а Босиљ је, иако је био на неки начин потцењен, био истински наивац.
Посетиоци Мале галерије, расположени за „Читање линије“, разгледали су селекцију графичких радова из збирке Дома Војске, чији део су и графике аутора који су обележили југословенску уметност педесетих, шездесетих и седамдесетих година прошлог века, међу којима су Бранко Шотра, Ђорђе Андрејевић Кун, Драгослав Стојановић Сип, Божидар Јакац, Анкица Опрешних, Рико Дебењак, Сафет Зец, Едо Муртић и други.
Разноликости понуде Медија центра „Одбрана“, али и уношењу добре енергије као и простора за нове уметничке форме у „Ноћи музеја“, допринос је дала међу публиком веома добро примљена изложба тродимензионалних карикатура познатих личности из јавног живота, крагујевачког аутора Миливоја Лије Обреновића, која је у најави представљена као мост између две врсте уметничког изражавања – слике и пластике. Својеврсним перформансом, аутор је пред публиком приказао како настаје ова модерна форма.
На радост многобројних посетилаца током музејске ноћи свечани салони Дома Војске Србије били су отворени за разгледање, а посебну чар својеврсној уметничкој авантури дали су гудачи камерног састава Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“.
Марко Милутинов, економиста из Београда, каже да је посебно задовољан што у Салону може да види ремек дела српских сликара који нису део уобичајене поставке.
– Заиста треба истаћи да збирка Дома Војске представља истинско уметничко благо, а поздрављам осећај људи у установи који су брижљивим одабиром направили прави ефекат код публике, уз сјајни камерни перформанс Ансамбла „Бинички“.
Петнаестак минута хода даље, на Београдској тврђави, Војни музеј је у „Ноћи музеја“ отворио врата за „необична ишчитавања прошлости – без књига и слова“. У галерији те културне институције, са фондом од преко 32 хиљаде историјских предмета, приказана је атрактивна музејска збирка „Западноевропско оружје и опрема до 19. века“ која иначе садржи 116 пиштоља, док поставку чине 24 примерка који се издвајају квалитетом израде. Већ у најави наговештено је да су изложени примерци израђени у радионицама најбољих европских мајстора и уметника свог доба.
Војни музеј је, осим овог вредног оружја, за „Ноћ музеја“ посебно поставио и три оригиналне графике са мотивима неких од најзначајнијих битака 18. и 19. века као и седам репродукованих графика, цртежа и мапа које илуструју начин производње и употребе пиштоља.
Студент Никола Вићентијевић из Ариља каже да одувек воли оружје и познаје много модела револвера, старих и нових.
- Поставка у Војном музеју ми је посебно занимљива јер пружа увид у развој оружарства и утицаје у овој области на нашем поднебљу у прошлости. Они сведоче и о цивилизацијском тренутку у коме смо били у појединим историјсим периодима, каже Никола који је посебно срећан што ће "Ноћ музеја" и поставка приређена поводом те манифестације бити повод да посетиоци обиђу и сталну поставку установе за коју мисли да је јединствена.
Део „Ноћи музеја“ био је и Музеј ваздухопловства, који је, чини се, иако просторно ван главног тока, богатим и занимљивим програмом привукао многе посетиоце. Тематски поставка је је била посвећена стогодишњици почетка Првог светског рата и небу над српским фронтом. Србија је у Велики рат ушла са формираном авијацијом и искусним авијатичарима који су допринели коначној победи.
Посетиоци су, осим прегледа летилица из тог времена, видели падобране који, осим што чувају главу летачима, данас представљају и посебан вид забаве, па је приказан и развој падобранства као посебног сегмента ваздухопловства и ваздухопловног спорта.
