Intervju načelnika Generalštaba Vojske Srbije za dnevni list ,,Politika"

Srbija je imala različita iskustva u svojoj istoriji kada je u pitanju savezništvo. Caveznike određuje država, a ne vojska. Republika Srbija se za vojnu neutralnost opredelila kroz skupštinsku rezoluciju. Odluku o savezništvu Srbiji ne može niko nametnuti, nego će se država i građani opredeliti za rešenje za koje procene da je u njihovom interesu, kaže u razgovoru za „Politiku” načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić.

Stalno se ističe da smo nedovoljno angažovani u Partnerstvu za mir, programu NATO-a? Zbog čega je to tako, da li su neophodne neke političke odluke?

Program Partnerstvo za mir se ne može svesti samo na vojsku. To je međunarodna saradnja u kojoj učestvuju i drugi državni organi. Ne slažem se u potpunosti sa ocenom da je Vojska Srbije nedovoljno angažovana u programu Partnerstvo za mir. Učešće u programu je kontinuiran proces pri čemu pažljivo biramo oblike saradnje od kojih će Vojska Srbije i zemlje partneri imati najviše profesionalne koristi. Za unapređenje saradnje više nam trebaju tehnička rešenja nego nove političke odluke. Tu pre svega mislim na punu implementaciju Sporazuma o bezbednosti informacija i uspostavljanje misije Republike Srbije pri NATO-u. Na taj način će se stvoriti preduslovi za efikasniji pristup informacijama potrebnim za dostizanje partnerskih ciljeva i standarda, kao i ukupnu saradnju u okviru programa. Ovde želim da naglasim da su standardi NATO u najvećoj meri prihvaćeni kao standardi EU u oblasti odbrane.

Jednog dana doći će trenutak da se opredelimo da li ćemo u neku misiju poslati i neku borbenu jedinicu. Da li je VS spremna za takvu situaciju, uključujući mogući rizik od upotrebe oružja i stradanja?

Opredeljenje Republike Srbije da aktivno učestvuje u regionalnoj i svetskoj bezbednosti, postavlja pred Vojsku Srbije zadatak da bude za to spremna. U skladu s tim opredeljenjem, druga misija Vojske Srbije definisan, Strategijom odbrane, učešće je u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu. Ukoliko Narodna skupština Republike Srbije donese odluku o učešću naših borbenih jedinica u takvim misijama, Vojska će kao i do sada ispuniti svoj zadatak. Trenutni nivo ambicija u vezi sa eventualnim učešćem naših jedinica u multinacionalnim operacijama odnosi se na jedinice ranga jedne pešadijske čete, voda Vojne policije, voda ABHO i inžinjerijskih i sanitetskih timova.

Želeo bih da istaknem da je rizik neizostavni deo vojne profesije. Obezbeđenje Kopnene zone bezbednosti, svaka vežba koju izvedemo, angažovanje vojnih posmatrača u misijama UN, medicinskog osoblja u Čadu, svaki transport, stražarska služba samo su deo svakodnevnih aktivnosti u kojima se srećemo s realnim rizicima. Posao oficira i podoficira, vojnih rukovodilaca je da pravilno cene rizike i pravovremeno preduzimaju mere za umanjenje rizika i njihovo dovođenje na prihvatljivi nivo.

Kakvi su danas odnosi VS s Kforom, da li ste Vi lično spremni da se čujete i vidite s komandantom Kfora?

Odluka NATO da se Kfor angažuje u uspostavljanju takozvanih Kosovskih snaga bezbednosti nas je prinudila da smanjimo nivo saradnje što se pre svega odnosi na sastanke na visokom nivou. Uvažavajući potrebu održavanja stabilnosti i bezbednosti u zoni administrativne linije, saradnja na taktičkom nivou nije gubila na kvalitetu i kvanititetu. Samo u toku 2009. godine imali smo oko 200 sastanaka i oko 400 zajedničkih jednovremenih patrola i izviđanja. Međutim, sastanaka na najvišem nivou nema. Imajući u vidu da je bezbednost u regionu najviši interes, čak i pod izmenjenim okolnostima naše saradnje, postoje telefonski kontakti između načelnika Generalštaba VS i komandanta Kfora. Na primer, razgovarali smo telefonom nakon incidenta u selu Raševac u opštini Kuršumlija.

Kako je na primeru Raševca izgledala ta saradnja? Da li se odmah reagovalo, u smislu da oni obiđu drugu stranu linije?

Zajednička ocena je da je to bio pojedinačni incident koji je još jednom ukazao na to koliko je stabilnost sa obe strane administrativne linije neprekidni izazov za Kfor i snage bezbednosti Srbije koji su preuzeli obavezu da tu stabilnost obezbede. I najmanji, nenamerno izazvani incident može izazvati veliku uznemirenost građana. Učestalo narušavanje administrativne linije od strane ilegalnih prelaznika jeste prisutno. Reč je o licima iz kriminogenih sredina i o kriminalnim aktivnostima, kao što su šverc robe široke potrošnje, nelegalna seča šuma, trgovina drogom. Situacija u KZB je mirna, prostor nije vojno ugrožen, ali je dosta osetljiv.

Da li su Kosovske bezbednosne snage ili KPS primećeni na administrativnoj liniji i da li bi njihovo pojavljivanje predstavljalo rizik?

Kosovske bezbednosne snage nisu primećene na administrativnoj liniji, međutim, Kosovske policijske snage jesu. Prema sporazumima, one mogu biti prisutne, ali samo sa snagama Kfora, odnosno Euleksa. Povremeno se događa i da se pojave same što je kršenje sporazuma i može biti potencijalni uzrok nestabilnosti na administrativnoj liniji.

Šta vojska može danas da ponudi mladom čoveku kao motiv da joj se priključi kao profesionalac, kakvu karijeru i koliku platu?

U procesu profesionalizacije smo poprilično odmakli i trenutno možemo biti zadovoljni interesovanjem. Dosadašnji rezultati ukazuju da je zanimanje za profesionalnu vojsku prevazišlo očekivanja. Na konkurs koji smo raspisali stiglo je više od 10.000 molbi. U toku prošle godine smo primili preko 2.200 ljudi. Činjenica je i da većina od 10.000 molbi nije ravnomerno raspoređena na prostoru cele Srbije, tako da je broj prijavljenih u nekim sredinama čak i preko deset lica na jedno formacijsko mesto, a u nekim jedan do dva. Najveće interesovanje uglavnom je na jugu centralne Srbije. Vojska nudi garantovane lične dohotke, kao i određene naknade u skladu sa konkretnim dužnostima . Prosečna plata profesionalnog vojnika u ovom momentu je između 25.000 i 28.000 dinara. Tu je i beneficirani radni staž. Profesionalni vojnici pod određenim uslovima mogu da ostvare pravo na besplatni smeštaj i ishranu u vojnim objektima. Penzijsko, socijalno i zdravstveno osiguranje je pouzdano, a zdravstvenim osiguranjem su pored vojnika obuhvaćeni i članovi njihovih porodica. Sve se to mora zaraditi. Čeka ih naporan, odgovoran posao s kliznim radnim vremenom, česta odsustvovanja od kuće i porodice, odricanja, rizici, ali to je cena profesije. Od profesionalnih vojnika se zahteva kontinuirano usavršavanje u toku karijere kroz pohađanje raznih kurseva. Najboljim profesionalnim vojnicima biće omogućeno unapređenje u podoficirske činove.

Jednim dokumentom je zacrtano da plata profesionalnog vojnika treba da bude jedna i po prosečna plata u Srbiji. Znači, skoro 50.000 dinara, što bi bilo sjajno?

To nije zacrtano nijednim važećim dokumentom. Slažem se da bi to bilo sjajno, ali u ovom trenutku nemamo uslova da obezbedimo tu platu. Njeno povećanje jeste nešto čemu težimo. Uporedo s tim tragamo i za drugim oblicima motivacije za profesionalnu vojnu službu kao što je određeni vid vojničke penzije ili mogućnost prekvalifikacije i zapošljavanja. Tu pre svega mislim na profesionalne vojnike koji provedu radni vek u vojsci do krajnjih zakonskih mogućnosti.

Kao krajnji rok profesionalizacije pominjana je 2010, sada se pominje 2011. godine. Da li ste sigurni da će biti završena sledeće godine, u smislu da neće biti pozivanja na redovno služenje vojnog roka?

Profesionalizacija za sada ide planiranom dinamikom. U ovom trenutku ne postoji nijedan razlog da se ona ne završi na vreme. Iskreno se nadam da će i kada završimo profesionalizaciju Srbija imati vojnike na služenju vojnog roka. Zadržaćemo određene centre za obuku. Računamo na deo ljudi koji će se na služenje dobrovoljno javiti, odakle će se kasnije regrutovati naš profesionalni sastav.

Po izveštajima Ministarstva odbrane, u poslednjim pozivnim rokovima beleži se visok odziv regruta, iako se najavljuje ukidanje vojnog roka? Kako to objašnjavate?

Srbija ima dugu tradiciju kada je u pitanju služenje otadzbini. „Rado Srbin ide u vojnike” ni danas nije daleko od istine. Devedesetih godina je, zbog poznatih događanja, došlo do urušavanja ugleda Vojske, pa smo imali situaciju da se masovno izbegavalo služenje vojnog roka. Vraćanjem poverenja u vojsku i jačanjem njenog ugleda u društvu odziv regruta se vraća na nivo koji mu objektivno pripada u srpskom narodu. Ubeđen sam da će Srbija i dalje imati veliki broj zainteresovanih za dobrovoljno služenje vojske.

Da li ste onda načisto da je ukidanje vojnog roka prava stvar?

Vojnički rečeno, ja to ne bih ukinuo. Ja sam profesionalni vojnik i teško da bi ijedan od nas odgovorio drugačije. Ali, to je stvar procena i političkih odluka. Za nas je privremeno zamrzavanje obaveze služenja vojnog roka prihvatljivija mera od potpunog ukidanja vojne obaveze. Mali broj zemalja u regionu je potpuno ukinuo služenje vojnog roka, a vojske su im profesionalizovane. Mi imamo prisutne bezbednosne izazove, vezane za našu južnu pokrajinu. To nas obavezuje na ozbiljne procene i održavanje potrebnog stepena operativnih sposobnosti. Moramo imati jaku vojsku, na koju država može da računa.

Da li će avioni tipa G-4 iz Crne Gore i „orlovi” iz BiH, ući u sastav našeg vazduhoplovstva?

Mi smo zainteresovani za šest aviona G-4 s prostora Crne Gore, kao i pet „orlova” u višku oružanih snaga BiH, jer za njih imamo remontne kapacitete, kao i usvojene programe modernizacije. To je jedan od načina da racionalno osavremenimo naše vazduhoplovstvo i omogućimo našim pilotima da lete. Pregovore oko ustupanja tih aviona vodi naše Ministarstvo odbrane.

Milan Galović – Tereza Bojković

-----------------------------------------------------------

Skladište oružja u Čačku nije bilo dobro čuvano

Vojska Srbije ima ogromne količine oružja i municije. Da li se ta sredstva čuvaju na adekvatan način od krađe i nesreća, imajući u vidu nedavni incident u Čačku?

Do krađe naoružanja iz vojnog objekta u Čačku je došlo između ostalog i zbog propusta u organizaciji i obavljanju dužnosti službe obezbeđenja, te su shodno stepenu odgovornosti preduzete adekvatne mere. Dobro je da su organi bezbednosti Srbije i Vojna policija brzo reagovali, da su sprečene zloupotrebe tog naoružanja, kao i da je ono nađeno i vraćeno u skladišta vojske.

Reorganizacijom VS došlo je do značajnog smanjivanja broja objekata koje VS koristi, a postoji višak naoružanja, ubojnih sredstava i druge vojne opreme. U ovom trenutku obezbeđujemo oko 500 vojnih objekata, od čega je preko 150 ispražnjeno, a značajan je broj onih predviđenih za otuđenje, odnosno prenamenu. Veliki broj objekata i skladišta zahteva i angažovanje većeg broja ljudi na obezbeđenju. Pokušali smo da taj broj na neki način racionalizujemo da bismo Vojsku angažovali prvenstveno za ono za što je njena osnovna namena. To je obuka i priprema za izvršavanje misija i zadataka. Međutim, dinamika smanjenja broja ljudi na obezbeđenju vojnih objekata nije bila adekvatno praćena osavremenjivanjem sistema obezbeđenja. U ovom trenutku preduzimamo niz tehničkih i organizacionih mera na unapređenju sistema obezbeđenja objekata u kojima se čuvaju pešadijsko naoružanje i minskoeksplozivna sredstva.