Komemoracija žrtvama fašizma u Jajincima

Komemoraciji su prisustvovali i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Miloje Miletić, zamenik predsednika Vlade Ivica Dačić, ministar prosvete i nauke Žarko Obradović, ministar zdravlja Zoran Stanković, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, crkveni velikodostojnici i predstavnici udruženja Roma i Jevreja.

– Ovo sveto mesto je najveće stratište Srbije iz vremena antifašističkog rata. Ne okuplja nas ovde ni osveta ni mržnja, ali smo svesni da ima onih koji i danas na Balkanu ne mogu bez osvete i mržnje kojima hrane svoj narodni patriotizam i ambiciju da budu jači. Budućnost se ne gradi na tim temeljima, na takvim idejama i politikama. Mi smo ovde radi pamćenja i opomene. Mi smo ovde radi onih nevinih čiju smo žrtvu u odbrani ljudskog života i dostojanstva prihvatili kao svoj uzor i kao zalog za naše svakidašnje postojanje – istakao je predsednik Tadić.

On je dodao da istorijska svest treba, pre svega, da bude svest o usponima i padovima ljudskosti, odbrani i porazima ljudskog dostojanstva. Na toj svesti, rekao je Tadić, treba graditi drugačiji Balkan – Balkan razvoja, koji povezuje narode i kontinente.

– Danas želimo da jednom zauvek izađemo iz istorijskih spirala nasilja i mržnje. Danas gradimo Srbiju, njeno spokojstvo, razvoj i blagostanje, nastojeći da sve nesporazume iz prošlosti rešavamo mirno, dijalogom sa svima onima sa kojima živimo i sa kojima ćemo i dalje živeti u našem delu Evrope – naveo je Tadić, ističući da je Srbija, vođena poukama sa stratišta, spremna da sa svim narodima i ljudima dobre volje podeli trud i viziju balkanskog regiona kao zone mira, saradnje i pomirenja.

Predsednik Tadić je naglasio da srpsko društvo ima posebnu odgovornost prema pripadnicima manjinskih zajednica koje su i na ovim prostorima stradale od naci-fašističkog poretka zla i rasističke ideologije.

– Jedina njihova „krivica” bila je ta što su pripadnici jevrejskog, romskog i srpskog naroda. Nikada nećemo pristati na zaborav tog zla i tragično raščovečenje čoveka, na uništavanje drugih samo zato što su različiti i što su pripadnici druge etničke, nacionalne, verske, političke i ideološke grupe. Onaj koji zaboravlja istoriju i ne želi da je pamti osuđen je na to da je ponavlja kroz tragediju – kazao je predsednik, napominjući da Srbija ne želi takve ponavljače i osuđuje svaku netrpeljivost kojoj smetaju razlike. – Odbacijemo svako poricanje holokausta jer je srpski narod dao ogromne žrtve u borbi protiv fašizma – zaključio je Tadić.

Bivši zatočenik banjičkog logora Ljubomir Zečević poručio je okupljenim građanima da su puščani plotuni streljačkog stroja u Drugom svetskom ratu narušavali ravno 120 puta, u isto toliko dana, tišinu i okupacijsku svakodnevicu Jajinaca, Rakovice i Belog potoka, unoseći strah i nemir u domove njihovih žitelja.

– Najmasovnije streljanje bilo je upravo na današnji dan 1943. godine. Tada je izvršena egzegucija 323 logoraša. Većina streljanih su bili zemljoradnici iz požeškog i takovskog sreza. Nemački okupacioni režim u Srbiji bio je jedan od najsurovijih u Evropi – za jednog ubijenog nemačkog vojnika streljano je od 50 do 100 ljudi, a tako je bilo još samo u Poljskoj i SSSR-u. Osnovano je čak 19 koncentracionih logora – previše za jednu malu zemlju – podsetio je Zečević.

Glumci Svetlana Bojković, Ivan Jeftović, Sloboda Mićalović-Ćetković i Vojin Ćetković, u pratnji baletskih umetnika, vokalnih solista i hora Muzičke škole “Slavenski” iz Beograda, izveli su na kraju programa koreodramu “Balada o usnulim pticama”.

U Jajincima, u dolini Lipovačkog potoka, pre izbijanja Drugog svetskog rata postojao je vojni poligon koji su nacisti u periodu od 1941. do 1944. iskoristili za pogubljenje oko 60.000 ljudi – najviše na jednom mestu u Srbiji. Mnogi od njih bili su zatočeni u logoru na Banjici. Na obeležavanju 20 godina od oslobođenja Beograda, 1964. godine je na nekadašnjem gubilištu otvoren veliki memorijalni park sa spomenikom žrtvama.