Intervju za Odbranu načelnika Uprave za logistiku

Optimizacija sistema

Nema dana bez logistike. Da bi bila optimalna i efikasnija, da manje košta, godinama unazad pomažu joj mnoge naučne discipline. Trudimo se da budemo društveno odgovorni i racionalni, a da nijedan zadatak Vojske ne bude zbog logistike doveden u pitanje. Zato logistika mora da se razume. Bez toga rukovodioci mogu da dođu u problem, postavljajući više zahteva nego što se može realizovati ili da to bude mnogo skuplje nego što bi trebalo. U trenutnoj ekonomskoj situaciji vrlo je bitno da budemo racionalni i štedljivi.

Veliki sistem ima svoje probleme i svoju inerciju. Deo takvog sistema jeste i njegova logistika. Sa načelnikom Uprave za logistiku general-majorom Dankom Jovanovićem razgovarali smo o zadacima, planovima i problemima Uprave koju vodi. Prema njegovim rečima, štednja nije samo ključ uspeha, već i jedini način da napredujemo. Samo odgovornim pristupom svakog pojedinca možemo da uštedimo. Naravno, ne po cenu ugrožavanja bezbednosti i obuke.

Tako ćemo moći da kupimo više municije, imaćemo ispravniju tehniku, obezbedićemo više remonta i modernizacija, više nabavki... Imaćemo bolju vojsku. Moramo se menjati. Učiti od najbogatijih. Oni su to postali mukotrpnim radom, velikom posvećenošću i racionalnim trošenjem.

U Generalštabu je Uprava za logistiku, a u Ministarstvu odbrane Uprava za opštu logistiku. Postoje li mogućnosti i potrebe da se njihovi kapaciteti objedine?

– Nekada je Generalštab bio bez logistike, a u nekadašnjem Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu postojali su Sektor za pozadinu i Sektor za vojnoprivrednu delatnost. Logističke funkcije sprovođene su linijom komandovanja od SSNO-a do armija i baza, jer Generalštab nije imao organe logistike, odnosno izvršne jedinice. Takođe, u Ministarstvu odbrane jedno vreme nije postojalo ništa od logistike, pa je kasnije formirano. Postoje različiti modeli i razna iskustva kada je reč o organizaciji logistike. Treba da nađemo optimalni model za nas kako bismo izbegli preklapanje funkcija. To nije jednostavno. Sigurno da u budućem razvoju organizacije ima mesta za podešavanje tih funkcija. Nije naša uprava jedina. Takođe, postoje dve uprave za kadrove, jedna u Ministarstvu odbrane, jedna u Generalštabu, više organa za finansije, više uprava za planiranje... U budućem razvoju i podešavanju organizacije sigurno postoji način da se to još bolje uredi.

Koliko je komunikacija Uprave i jedinica, kao krajnjih korisnika, opterećena papirologijom?

– Pravovremenim planiranjem, poznavanjem zadataka i resursa moguće je biti ažuran i kada je reč o dokumentaciji. Svakako, određena dokumentacija mora postojati. Međutim, danas je čitav sistem pretrpan administracijom. Takvi problemi opterećuju i Upravu za logistiku i sprovođenje logističkih funkcija. Trudimo se da budemo ažurni i da zbog administracije i papira ništa ne čeka, ali sigurno je da dokumentacije ima previše. Mislim da sledeći korak u reorganizaciji treba da bude podešavanje standardnih operativnih procedura i definisanje neophodne administracije. Papiri „guše” inicijativu i samo „pokrivanje” papirima predstavlja svojevrstan birokratski pristup, što odudara od funkcionalnih modela. U Generalštabu se već radi na smanjenju administracije, a mi ćemo, posebno za logistiku, pokušati da smanjimo broj dokumenata. Ipak, bez uvođenja modernog informacionog sistema ne može se mnogo toga uraditi.

Uvođenje informacionog sistema je složen posao, koji zahteva vreme. U kojoj fazi je trenutno taj projekat?

– Postoji više informacionih sistema koji egzistiraju, poput KAJS-a koji objedinjava podatke o kadru, informacionih sistema za praćenje stanja ubojnih sredstava ili vozila, zatim POMAK-a za knjigovodstvo i mnogi drugi. U poodmakloj smo fazi izrade automatizovanog logističkog informacionog sistema – ALIS-a. Očekujemo da će taj sistem u potpunosti zadovoljiti potrebe logistike i da će u njemu biti objedinjeni svi informacioni sistemi. On treba da zadovolji, pre svega, ono što je perspektivno i što nam je potrebno, a da se svih zastarelih stvari što pre oslobodimo. Trenutno radimo i na elektronskoj identifikaciji sredstava i uvođenju bar kodova.
 
Prvi deo studija reorganizacije logistike iz prošle godine uslovio je sadašnju organizaciju, a u narednoj fazi, tokom ove ili naredne godine, nastavljamo taj proces formiranjem logističkih centara. To jeste zahtevan posao, na kome je angažovano malo ljudi, ali ja sam siguran da ćemo uspeti.

Šta sistem dobija formiranjem logističkih centara koje ste pomenuli?
 
– Planiramo da jedinice, koje su sada nosioci logističke podrške, zadrže samo ono što im je neophodno, a da teritorijalni logistički centri na sebe preuzmu većinu nadležnosti. Imaće svoje skladišne kapacitete, upravne i izvršne organe, kao i organizaciju poput sadašnjih skladišnih bataljona u Centralnoj logističkoj bazi. Prvi među njima formirali bismo u Nišu, čime je predviđeno smanjenje broja lokacija koje Baza sada ima za više od deset. To su, pre svega, mala skladišta i izdvojene lokacije, koje bi bile objedinjene, a napravili bismo i moderan skladišni i radionički kompleks, uveli informacioni sistem i jednoznačno odredili sva smeštena perspektivna sredstva. Na taj način bismo oslobodili prostor, jer smo trenutno pretrpani i nemamo odgovarajuće uslove za manipulaciju sredstvima. Formiranjem logističkog centara u Nišu započeli bismo i implementaciju informacionog sistema. Do tada ćemo završiti veći deo posla koji se odnosi na ALIS i elektronske identifikacije, što nam je u ovoj godini jedan od prioritetnih zadataka.

Kakva je popunjenost materijalnim sredstvima u logističkim jedinicama?

– To je manji problem. Veći je problem „prepakovati” svest i prihvatiti činjenicu da moramo raditi modernije i brže. Jedini način za to jeste edukacija kadra. Reorganizovali smo Vojsku i profesionalizovali je, ali su brojna pitanja ostala nerešena, a najviše ih je u oblasti logistike. Oslobađanje od viškova, rashodovanje, rešavanje kasarni koje stoje prazne, a nisu nam više potrebne, usklađivanje normativnih regulativa na moderniji način...

A kadrovska situacija?

– Imamo dovoljan broj ljudi da realizujemo sve planirane zadatke. U Upravi, međutim, nedostaje više od deset oficira, po formaciji, i taj nedostatak se najviše oseti prilikom izvršavanja operativnih zadataka, kontrola u jedinicama i Bazi, te tokom saradnje s ostalim upravama Generalštaba. U narednom periodu moraćemo da se popunimo. Veći problem jeste nedostatak iskusnog kadra i odlazak „preko noći” određenog broja oficira logistike. U jednoj godini, na primer, iz sistema je otišlo 17 načelnika tehničke i 15 intendantske službe iz brigada. Stoga selektivno otpuštanje više ne postoji, već se planski organizuje kadar. Potporučnici i poručnici, koji su tek došli u logističke jedinice, jesu obrazovani i voljni da rade, ali nema ko da im prenese znanje. U saradnji sa Vojnom akademijom nastojaćemo da takve probleme prevaziđemo planskim usavršavanjem najmlađih oficira.

Vojna akademija je pre nekoliko godina započela školovanje kadeta na studijskom programu Logistika odbrane. Šta na taj način, zapravo, dobija sistem logistike naše vojske?

– Nije loše da se kadar školuje po logističkim funkcijama – za snabdevanje i za održavanje, ali logistika, ipak, nalaže pragmatičnost i ponekad užu specijalizaciju ljudi tokom školovanja. Iskreno, žalim za Tehničkom vojnom akademijom koja je nekada postojala u Zagrebu, i onom koja je tu školu nasledila u Beogradu. Vreme će pokazati da je neophodno ponovno formiranje školske institucije sličnog profila. Presudan oblik usavršavanja za više dužnosti biće poslediplomske studije na Vojnoj akademiji. Posebno je važno da se mlađem kadru, pripadnicima Vojske koji imaju visoke proseke, pruži prilika da se usavršavaju kako bi što pre dostigli potreban nivo logističkih znanja i veština. Naravno, prethodno moraju steći iskustvo u jedinicama i skladištima.

Kakve su posledice profesionalizacije Vojske na rad logističkih  sastava, naročito kada je reč o podoficirima?

– Logistika treba liderske kurseve da organizuje i sprovodi na drugačiji način nego do sada. Nemoguće je na liderskom kursu u Pančevu osposobiti podoficira za municiju ili za održavanje vazduhoplova, jer za to moraju postojati posebne škole. Uvek su i postojale. Nije nam cilj brojno stanje, već kvalitet, odnosno kompetentan kadar. Postoje logističke struke za koje se ne može školovati kadar na tržištu. Niko ne obrazuje municijaše ili vazduhoplovne inženjere kakvi su nama potrebni. Svakako, neophodan nam je određen broj stručnjaka iz građanstva, ali ne možemo se u potpunosti osloniti na njih. Na Vojnoj akademiji će se neminovno usaglasiti program školovanja s potrebama sistema, ali oficiri i podoficiri će se dodatno osposobljavati na različitim kursevima.
 
Prošle godine su sva ubojna sredstva stavljena pod krov, a šta je s viškovima naoružanja i vojne opreme?

– Odgovarajući smeštaj ubojnih sredstava bio je državni zadatak koji smo uspešno rešili uz angažovanje velikog broja ljudi. Načinili smo oko 12,5 hiljada tona unutrašnje manipulacije da bi se sredstva prepakovala i smestila. Nastojimo da rizike svedemo na najmanju meru, iako ih se nikada ne možemo u potpunosti osloboditi. Trenutno je u proceduri i projekat optimizacije razmeštaja osnovnih sredstva. Imamo realan plan i mrežni dijagram na osnovu koga ćemo u toku godine značajnije optimizirati razmeštaj sredstava koja su višak ili predmet prodaje. Doskora smo oskudevali s prostorom i kalkulisali oko troškova prevoza, ali sada, kada je veća količina sredstava prodata, vreme je da smanjimo broj lokacija, a na taj način i troškove održavanja kompleksa. Sledeća, radikalnija faza jeste rashodovanje i prodaja neperspektivnih sredstava kao furde na tržištu. Sledi nam i rešavanje neperspektivnih rezervnih delova. Taj posao nam je jedan od prioriteta u narednoj godini.

S kojim teškoćama se najčešće suočava Uprava kojom rukovodite?

– Uglavnom s besparicom. Finansijski problemi već se direktno odražavaju na sistem održavanja sredstava i infrastrukture. Uprava ima Centralnu logističku bazu i Zavod za preventivnu medicinu, koji su raspoređeni na više od trideset lokacija. Dobili smo tri puta manje novca za održavanje nego što su realne potrebe jedinica. Ne možemo u potpunosti da zatvorimo cikluse održavanja na višem nivou, pre svega u oblasti generalnog remonta. To će, verovatno, „ukočiti” i proces modernizacije. Očekujemo da će stabilizacijom privrede biti više novca u budzetu. Bez obzira na postojeće probleme, smatram da je logistika stabilan faktor i da u potpunosti podržava misije naše vojske. Kao i do sada, nijedan zadatak neće biti ugrožen zbog nemogućnosti logistike.

Mirjana Borovina
Snimili: Jovo Mamula i Zoran Milovanović

Vojska će uskoro dobiti novi identitet, jer će do kraja godine svi njeni pripadnici nositi novu uniformu M-10. Novim krojem i digitalnom šarom, M-10 je u potpunosti prilagođena potrebama savremenog vojnika.

Moramo ublažiti određene birokratske procedure i ostaviti ljudima prostora da mogu više da rade i ispolje inicijativu, naročito mlađe kolege. Poprilično smo ih ograničili i ugrozili birokratijom, te praktično onemogućili da rade onako kako najbolje znaju i umeju. Danas svaki potporučnik ima samo gomilu papira i računar na radnom stolu. To mora da se menja.

Nepotrebno je kodifikovati sredstva planirana za rashod ili ona koja se izbacuju iz upotrebe. Sistem kodifikacije ćemo uvezati s elektronskom kodifikacijom sredstava i uvođenjem bar kodova. Model kodifikacije tek treba da se usvoji – potrebni su nam, najpre, softveri i oprema. Posle toga sledi implementacija. To jeste dugoročan posao.