Ilija Todorov, komandant Specijalne brigade Vojske Srbije - EVROATLANTSKE INTEGRACIJE SU NAŠA MISIJA

Program Partnerstvo za mir nije otvorio vrata specijalnim jedinicama naše vojske za saradnju sa sličnim jedinicama u regionu i NATO državama. Takva saradnja za nas je počela još pre više godina. Za razliku od drugih sastava u Vojsci, Specijalna brigada, a ranije i pojedinačne specijalne jedinice koje su sada u njenom sastavu, sarađivale su sa sličnim jedinicama – tvrdi pukovnik Ilija Todorov, komandant Specijalne brigade Vojske Srbije.

U razgovoru za Danas pukovnik Todorov govori o evroatlantskim integracijama, ali i ciljevima i problemima u Specijalnoj brigadi, nastaloj septembra proše godine objedinjavanjem 63. padobranske i 72. specijalne brigade, kao i delova 82. pomorskog centra u Kumboru i protivterorističkog odreda Kobre. Razgovor ipak počinje „bezbednosnom procenom“ koju nameće aktuelno rešavanje statusa Kosova i Metohije.

Da li situacija u vezi s rešavanjem statusa Kosova i Metohije utiče na podizanje borbene gotovosti u Specijalnoj brigadi Vojske Srbije?

– Ne. Specijalna brigada Vojske Srbije sprovodi svoje redovne planske aktivnosti, s težištem na osposobljavanju svog sastava. Samim rasporedom i izvršavanjem redovnih zadataka već imamo određene nivoe gotovosti. Dakle, Specijalna brigada, kao „takva“ jedinica, već ima svoj stepen borbene gotovosti, koji je viši u odnosu na ostale sastave Vojske Srbije. Lično mislim da ta tema još uvek nije aktuelna za nas i u ovom momentu još uvek nemamo nikakav signal u tom pravcu. Jasno je da se rešenje za to pitanje traži kroz politička sredstva.

Da li imate neke aktivnosti na jugu Srbije?

– Naše specijalne jedinice su učestvovale u obezbeđenju ulaska naših snaga u Kopnenu zonu bezbednosti. Sada je jedan deo naših snaga angažovan na obezbeđenju administrativne linije, ali to je zanemarljiv broj i nije značajno.
Već nekoliko meseci sve vojne specijalne jedinice su objedinjene, a kao jedan od razloga pominjano je povećanje efikasnosti.

Da li objedinjavanje opravdava očekivanja?

– Kako da ne. Pošto je Specijalna brigada popunjena probranim sastavom iz prethodnih specijalnih jedinica koje su vrlo kvalitetne, već u startu smo postigli kvalitet. Na samom startu postavili smo standard za ulazak ljudi u brigade. Nismo išli na soluciju da to bude socijalno zbrinjavanje. Samim tim odvojili smo se od bilo koje druge varijante, osim one koja je naš zadatak, a to je visok nivo profesionalnosti, obučenosti i spremnosti za izvršavanje namenskih zadataka.

Cilj objedinjavanja je bio jasan: stvaranje visokokvalitetne profesionalne specijalne jedinice u skladu s dokumentima o reformi sistema odbrane. Jedinica sada ima jednu komandu, linija komandovanja je pojednostavljena, što čini najveći kvalitet kada je u pitanju upotreba ovakve jedinice. Zatim, posebno je bitno da su odabir i vođenje kadra u Specijalnoj brigadi drugačiji nego ranije. Uveli smo jedinstvene kriterijume pri selekciji i nov način osposobljavanja i trajanja u jedinici. Znači, ako ste uspeli da uđete u Specijalnu brigadu ne znači da ćete u njoj ostati, morate dokazivati kvalitet, sposobnost i spremnost da biste tu bili. Radimo i na unapređenju obuke, jer se profesionalni sastav ne može obučavati na isti način kao što se doskora obučavao sastav koji su činili vojnici na odsluženju vojnog roka. Dakle, stvaramo potpuno profesionalnu jedinicu, nema dileme. U Specijalnoj brigadi profesionalni sastav već čini 93 odsto, a samo sedam odsto su vojnici na odsluženju vojnog roka koji se bave obezbeđenjem i pomoćnim obavezama.

OD VIJETNAMA DO VIŠEBOJA

– Saradnja sa stranim armijama nije samo kroz obuku i razmenu iskustva. Mnogo duže traje saradnja na drugim planovima. Takva je ona sa udruženjima rezervista padobranaca grčke armije i veterana američke vojske u kojima su i pripadnici drugih armija – Nemačke, Holandije, Austrije, španije. Među njima ima i veterana iz vijetnamskog rata. Saradnja koja obuhvata vežbe gađanja, padobranske skokove i druženja traje od 1993. godine. Prekinuta je samo u vreme rata na Kosovu 1999. godine. Osim toga, mi već deset godina organizujemo i takmičarski Padobranski višeboj. Na tom višeboju poslednjih godina gosti su nam i pripadnici stranih specijalnih jedinica iz Italije, Rumunije, s Kipra.

Ko pobeđuje?

Za sada smo uvek mi bili najbolji - kaže pukovnik Todorov.

STRUKTURA KADRA

Pukovnik Todorov kaže da je prosečna starost u Specijalnoj brigadi između 25 i 35 godina. Čak 93 odsto su oficiri, podoficiri i vojnici po ugovoru, a među njima je najvći broj mladih podoficira, odnosno školovanog kadra koji specijalne jedinice „školuju u kontinuitetu godinama“. Mlade starešine se šalju na kurseve u inostranstvo, a „veliki broj“ prošao je kurseve stranih jezika. Jezički kursevi su, ipak, više verifikacija njihovog znanja stečenog školovanjem i na drugi način.

Dakle, i Vi pri zapošljavanju tražite strani jezik i rad na kompjuterima?

– Pa, to je sasvim normalno. Za mlade oficire i starešine se podrazumeva da rade na kompjuteru i da znaju strani jezik.

Na koji se način evroatlantske integracije, u koje je Srbija sa svojom vojskom zakoračila, konkretno odražavaju na Specijalnu brigadu?

– Naša saradnja sa stranim armijama, ranije se odvijala kroz posete, razmenu iskustava, odlaske naših pripadnika na seminare, obuke i školovanja, dolazak pripadnika stranih armija kod nas na zajedničke vežbe i obuku. U poslednje dve-tri godine sa specijalnim jedinicama Grčke sarađujemo u nekim sadržajima obuke, i pripadnici italijanskih specijalnih jedinica bili su na obuci kod nas, u Nišu i u Pančevu. U nekoliko navrata posećivali smo pripadnike i drugih stranih armija. Naši mladi oficiri u stranim armijama završavaju kurseve, sada su u Norveškoj, a deo starešina na štabnim kursevima u Nemačkoj. Ima i pojedinačnih i grupnih kurseva jezika u Jorku (SAD).

Uskoro vam u posetu dolazi delegacija iz specijalnih jedinica Italije. Hoće li pripadnici Specijalne brigade uskoro putovati u posetu nekoj specijalnoj jedinici NATO država?

– Predstojeća poseta delegacije Italije jedna je od poseta koje su kod nas česte. Predstavlja nastavak već postojeće saradnje koja bi u toku ove godine trebalo da bude produbljena obukom ili školovanjem. I takva saradnja je dvostrana. Pripadnici naših specijalnih jedinica već su bili u poseti specijalnim jedinicama italijanske vojske. Isto važi i za saradnju s grčkom i drugim armijama, na koje računam, ali rano je govoriti o tome jer je tek početak godine.

Koliko je Specijalna brigada interoperabilna sa sličnim jedinicama država-članica NATO?

– Težnja ka evroatlantskim integracijama jeste jedna od naših misija. U vezi s tim, ono što mene kao komandanta interesuje je opremanje jedinice, kao i osposobljavanje i školovanje naših pripadnika u specijalnim jedinicama ili armijama NATO snaga. Što se interoperabilnosti tiče, kod nas postoji problem opremljenosti i u direktnoj je vezi s materijalnim stanjem Vojske Srbije. Mi imamo adekvatnu opremu koja je upotrebljiva i u potpunosti zadovoljava sadašnje stanje, ali želimo da budemo blizu sličnih jedinica u svetu. Sada u nekim segmentima nismo blizu. Specijalne jedinice traže da stalno pratite trend, a ako je nešto staro 15 ili 20 godina to nije trend za specijalnu jedinicu. Međutim, vrlo je važno pomenuti i naše prednosti – kadrove, iskustvo i kontinuiran rad na osposobljavanju ljudi. E, tu jesmo na njihovom nivou.

Da li očekujemo učešće u mirovnim misijama?

Jasno je da država na nas uvek računa jer je bezbednost naša misija. Dakle, mi jesmo pripremani za određene zadatke u miru – „akcidente“. Ali, naša misija je i učešće u evroatlantskim integracijama i mirovnim operacijama. Da li smo spremni za mirovne misije? Jesmo. S pripadnicima stranih armija već smo sprovodili zajedničke aktivnosti u određenim segmentima „rešavanja“ bezbednosnih situacija i kriza, a imamo i osposobljene ljude i instruktore za mirovne misije koji mogu osposobljavati specijalne jedinice, kao i ostale vojne sastave. To je veoma iskusan instruktorski sastav koji je osposobljen u poslednjih nekoliko godina.

Imate li procene koliko državu Srbiju košta jedan takav, ili sličan specijalac?

– Nemam procenu, ali bih mogao da izračunam vrlo lako. To je vrlo malo, imajući u vidu bezbednost zemlje i rizike koji postoje u današnje vreme, posebno kod nas, u našem okruženju. Ali, verujemo da će se i ovo vrlo brzo promeniti.

Koji su najveći problemi koje sada ima Specijalna brigada?

– Od formiranja jedinice sebi smo postavili četiri vrlo bitna cilja. To je najpre sastav jedinice – selekcija, izbor ljudi, vođenje kadra. Taj problem je razrešen. Zatim, nije problem, ali je vrlo bitno pitanje za rešavanje – infrastruktura za život, rad i osposobljavanje pripadnika ove visokoprofesionalne jedinice kao što su poligoni, vežbališta, strelišta, uslovi smeštaja…

Takođe, cilj je i bolja opremljenost. Imamo sopstveno iskustvo u poslednjih 10-15 godina, ali pratimo i iskustva stranih armija, posebno specijalnih jedinica, tako da znamo šta nam je potrebno. Najpotrebnija su nam određena specijalna sredstva strane proizvodnje. Ja očekujem promenu materijalnog stanja Vojske i u okviru toga podizanje tehničke opremljenosti našeg sastava na viši nivo. To će nam omogućiti da budemo upotrebljiva jedinica na najvišem nivou, što i sada jesmo, ali ovakva jedinica može da „ide“ još više. Omogućiće nam i da se lakše „uvežemo“ sa stranim armijama.
Cilj je i viši standard naših pripadnika. To sada jeste problem. Naš standard je primeren uslovima u kakvima svi živimo, ali od samog formiranja brigade naišli smo na veliko razumevanje pretpostavljenih, znači načelnika Generalštaba i ministra odbrane. Svima je jasno da pripadnik specijalne jedinice mora da ima drugačiji standard zbog onoga što radi i rizikuje. Verujem da će donošenjem zakona o vojsci i podzakonskih akata naš status biti rešen na bolji način. Tačno je da se u ovakvu jedinicu dolazi dobrovoljno, ali ljudi će dolaziti s više motiva, a mi ćemo lakše obezbediti kadar.

Kakvo je sadašnje interesovanje za popunu jedinice?

Popunjavanje Specijalne brigade vrši se prema novom metodu koji se primenjuje i u drugim armijama. Svi koji se dobrovoljno prijave moraju proći najozbiljnije preglede na VMA, a posle toga temeljnu obuku od tri meseca, uz velika fizička naprezanja. Padobranska obuka je osnova koju svako mora proći. Poslednja faza je sistem provera različitog tipa, počev od opštih vojnostručnih provera, preko psiho-testova, do napornih marševa, s velikim opterećenjem. Od formiranja Specijalne brigade izveli smo nekoliko takvih obuka. Jedan od njihovih ciljeva bio je i da nam pokažu kolika je zainteresovanost, odnosno da li se ona povećava. Već posle prve ili druge selekcije interesovanje je počelo da raste, tako da imamo mlade starešine koje čekaju na red da dođu u našu jedinicu. Zainteresovanost je velika kako među njima, tako i među ljudima iz građanstva koji žele da budu vojnici po ugovoru. Uz buduće poboljšanje standarda, imaćemo i neku vrstu garancije da će broj zainteresovanih uvek biti veliki i da nećemo dospeti u situaciju – daj šta daš. To specijalnoj jedinici ne sme da se dogodi.

Zorica MILADINOVIĆ