ZNAČAJ VOJNOG PROGRAMA - Predsednik Srbije Boris Tadić u poseti SAD
Petak, 15.9.2006 | Državno partnerstvo sa Ohajom
Predsednik Srbije Boris Tadić boravio je od 5. do 8. septembra u zvaničnoj poseti SAD. U delegaciji je bio i general-major Zdravko Ponoš, zastupnik načelnika Generalštaba Vojske Srbije. Osnovni cilj posete Vašingtonu bilo je predstavljanje državne politike u pregovaračkom procesu za rešenje statusa Kosova. Značajan deo posete protekao je u susretima i razgovorima o vojnim temama.
Predsednik Srbije Boris Tadić boravio je od 5. do 8. septembra u zvaničnoj poseti SAD. U delegaciji je bio i general-major Zdravko Ponoš, zastupnik načelnika Generalštaba Vojske Srbije. Osnovni cilj posete Vašingtonu bilo je predstavljanje državne politike u pregovaračkom procesu za rešenje statusa Kosova. Značajan deo posete protekao je u susretima i razgovorima o vojnim temama.
Posle posete SAD i onoga što se moglo čuti u izjavama jedne i druge strane, osnovni rezultati mogu se sažeti u nekoliko zaključaka. Veze između Vašingtona i Beograda se istrajno unapređuju, a njihova saradnja će se razviti još više kad Ratko Mladić bude izručen Haškom tribunalu, čime će se ujedno olakšati priliv kapitala u Srbiju i njeno brže priključivanje evroatlantskim integracijama. Takva saglasnost postignuta je u nizu razgovora predsednika Srbije sa visokim američkim zvaničnicima.
– Moji sagovornici i ja imamo gotovo identične stavove o pravcima političke, ekonomske, vojne saradnje, budućem članstvu Srbije u evroatlantskim strukturama i EU, a jedino smo se razlikovali oko Kosova, potvrdio je Tadić u jednoj od izjava novinarima.
Stiče se utisak, kako je to okarakterisao Tadić, da je u Vašingtonu „već skoro uobličen stav da Kosovo treba da dobije neku vrstu nezavisnosti“, čemu se on suprotstavio i upozorio da bi davanje nezavisnosti pokrajini moglo da destabilizuje i Srbiju i druge zemlje regiona.
Rešavanje spornih pitanja, pre svega uspešna saradnja sa Haškim tribunalom, značajno bi popravilo pregovaračku poziciju Beograda, jer postoji saglasnost da stabilna i demokratska Srbija ima ključnu ulogu za stabilnost Balkana. Takvoj Srbiji sigurno je mesto i u Evropskoj uniji, i u Partnerstvu za mir i NATO-u.
Takvi stavovi potvrđeni su i na sastancima sa potpredsednikom Ričardom Čejnijem, zatim predsednikovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Stivenom Hedlijem i sa oko 30 vodećih senatora. Među njima prvi Tadićev sagovornik bio je uticajni političar srpskog porekla Džordz Vojnovič, koji je najzaslužniji za uspostavljanje državnog partnerstva sa Nacionalnom gardom države Ohajo, koju on predstavlja u američkom Senatu.
Srbija i SAD napravile su konkretan zajednički korak koji će doprineti boljoj međusobnoj saradnji i stabilnosti Balkana. Predsednik Srbije Boris Tadić i šef američke diplomatije Kondoliza Rajs potpisali su 7. septembra u prostorijama Stejt departmenta, Sporazum o statusu snaga (SOFA – Status of Forces Agreement) kojim se regulišu prava i obaveze američkog vojnog osoblja prilikom privremenog boravka u našoj zemlji. To je standardni bezbednosni sporazum koji SAD imaju sa većinom evropskih država, a za nas znači novi korak napred u evroatlantskim integracijama.
Tom prilikom Kondoliza Rajs je potvrdila sličnost ili identičnost pogleda na budućnost Srbije, razvoj demokratije i stabilnost Balkana i Evrope u celini. Konstatujući da je Srbija „poslednjih nekoliko godina prošla kroz veliki preobražaj“, ona je rekla da očekuje dalje transformacije koje će doprineti miru i stabilnosti kao i dalji razvoj odnosa dve zemlje u oblasti odbrane.
Predsednik Tadić je posle potpisivanja obrazložio značaj sporazuma SOFA i procesa kooperacije s Nacionalnom gardom Ohaja. On je izrazio očekivanje da će time naše oružane snage „napredovati u obuci, novim znanjima i veštinama“. Ujedno, takvom saradnjom Srbija „dobija novi kvalitet na međunarodnom planu“ jer može da se uključi u mirovne procese. Srbija tako postaje izvoznik bezbednosti, a „zemlje koje izvoze bezbednost imaju dodatni kredibilitet i istovremeno u njih dolazi pozamašan strani kapital. Stoga i ovaj ugovor, i sve buduće odbrambene bezbednosne kooperacije s NATO-om, imaju duboki ekonomski značaj i značaj za svakog građanina naše zemlje“, rekao je Tadić posle potpisivanja sporazuma SOFA.
U „vojnom programu“ posete značajni su i razgovori koje je predsednik Tadić imao u Pentagonu, gde mu je domaćin bio zamenik šefa Ronald Ingland. Iako je bio predviđen susret sa ministrom odbrane Donaldom Ramsfeldom, do promene je došlo zbog operacije ramena kojoj je Ramsfeld iznenada podvrgnut. Posle razgovora u Pentagonu Tadić je izjavio da su glavne teme bile „saradnja naših oružanih snaga i bezbednosna situacija na Kosovu“. U toj izjavi Tadić je ocenio „da ne treba previše žuriti sa zaključcima o mojoj poseti. O njenim rezultatima znaće se više tek posle nekoliko nedelja“.
Saradnja u oblasti odbrane unapređena je projektom partnerstva Srbije i Nacionalne garde Ohaja, gde su predsednik Tadić i članovi naše delegacije boravili trećeg, poslednjeg dana boravka u SAD. Domaćini i sagovornici bili su im komandant Nacionalne garde SAD general Stiven Blam i komandant Nacionalne garde Ohaja general Gregori Vejt. Nameravani oblici saradnje, koji pored ostalog podrazumevaju školovanje naših oficra na tamošnjoj vojnoj akademiji i zajedničko učešće u međunarodnim mirovnim misijama, potvrđuju da je vojna saradnja i najrazvijeniji vid naših odnosa sa SAD.
Posle posete SAD i onoga što se moglo čuti u izjavama jedne i druge strane, osnovni rezultati mogu se sažeti u nekoliko zaključaka. Veze između Vašingtona i Beograda se istrajno unapređuju, a njihova saradnja će se razviti još više kad Ratko Mladić bude izručen Haškom tribunalu, čime će se ujedno olakšati priliv kapitala u Srbiju i njeno brže priključivanje evroatlantskim integracijama. Takva saglasnost postignuta je u nizu razgovora predsednika Srbije sa visokim američkim zvaničnicima.
– Moji sagovornici i ja imamo gotovo identične stavove o pravcima političke, ekonomske, vojne saradnje, budućem članstvu Srbije u evroatlantskim strukturama i EU, a jedino smo se razlikovali oko Kosova, potvrdio je Tadić u jednoj od izjava novinarima.
Stiče se utisak, kako je to okarakterisao Tadić, da je u Vašingtonu „već skoro uobličen stav da Kosovo treba da dobije neku vrstu nezavisnosti“, čemu se on suprotstavio i upozorio da bi davanje nezavisnosti pokrajini moglo da destabilizuje i Srbiju i druge zemlje regiona.
Rešavanje spornih pitanja, pre svega uspešna saradnja sa Haškim tribunalom, značajno bi popravilo pregovaračku poziciju Beograda, jer postoji saglasnost da stabilna i demokratska Srbija ima ključnu ulogu za stabilnost Balkana. Takvoj Srbiji sigurno je mesto i u Evropskoj uniji, i u Partnerstvu za mir i NATO-u.
Takvi stavovi potvrđeni su i na sastancima sa potpredsednikom Ričardom Čejnijem, zatim predsednikovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Stivenom Hedlijem i sa oko 30 vodećih senatora. Među njima prvi Tadićev sagovornik bio je uticajni političar srpskog porekla Džordz Vojnovič, koji je najzaslužniji za uspostavljanje državnog partnerstva sa Nacionalnom gardom države Ohajo, koju on predstavlja u američkom Senatu.
Srbija i SAD napravile su konkretan zajednički korak koji će doprineti boljoj međusobnoj saradnji i stabilnosti Balkana. Predsednik Srbije Boris Tadić i šef američke diplomatije Kondoliza Rajs potpisali su 7. septembra u prostorijama Stejt departmenta, Sporazum o statusu snaga (SOFA – Status of Forces Agreement) kojim se regulišu prava i obaveze američkog vojnog osoblja prilikom privremenog boravka u našoj zemlji. To je standardni bezbednosni sporazum koji SAD imaju sa većinom evropskih država, a za nas znači novi korak napred u evroatlantskim integracijama.
Tom prilikom Kondoliza Rajs je potvrdila sličnost ili identičnost pogleda na budućnost Srbije, razvoj demokratije i stabilnost Balkana i Evrope u celini. Konstatujući da je Srbija „poslednjih nekoliko godina prošla kroz veliki preobražaj“, ona je rekla da očekuje dalje transformacije koje će doprineti miru i stabilnosti kao i dalji razvoj odnosa dve zemlje u oblasti odbrane.
Predsednik Tadić je posle potpisivanja obrazložio značaj sporazuma SOFA i procesa kooperacije s Nacionalnom gardom Ohaja. On je izrazio očekivanje da će time naše oružane snage „napredovati u obuci, novim znanjima i veštinama“. Ujedno, takvom saradnjom Srbija „dobija novi kvalitet na međunarodnom planu“ jer može da se uključi u mirovne procese. Srbija tako postaje izvoznik bezbednosti, a „zemlje koje izvoze bezbednost imaju dodatni kredibilitet i istovremeno u njih dolazi pozamašan strani kapital. Stoga i ovaj ugovor, i sve buduće odbrambene bezbednosne kooperacije s NATO-om, imaju duboki ekonomski značaj i značaj za svakog građanina naše zemlje“, rekao je Tadić posle potpisivanja sporazuma SOFA.
U „vojnom programu“ posete značajni su i razgovori koje je predsednik Tadić imao u Pentagonu, gde mu je domaćin bio zamenik šefa Ronald Ingland. Iako je bio predviđen susret sa ministrom odbrane Donaldom Ramsfeldom, do promene je došlo zbog operacije ramena kojoj je Ramsfeld iznenada podvrgnut. Posle razgovora u Pentagonu Tadić je izjavio da su glavne teme bile „saradnja naših oružanih snaga i bezbednosna situacija na Kosovu“. U toj izjavi Tadić je ocenio „da ne treba previše žuriti sa zaključcima o mojoj poseti. O njenim rezultatima znaće se više tek posle nekoliko nedelja“.
Saradnja u oblasti odbrane unapređena je projektom partnerstva Srbije i Nacionalne garde Ohaja, gde su predsednik Tadić i članovi naše delegacije boravili trećeg, poslednjeg dana boravka u SAD. Domaćini i sagovornici bili su im komandant Nacionalne garde SAD general Stiven Blam i komandant Nacionalne garde Ohaja general Gregori Vejt. Nameravani oblici saradnje, koji pored ostalog podrazumevaju školovanje naših oficra na tamošnjoj vojnoj akademiji i zajedničko učešće u međunarodnim mirovnim misijama, potvrđuju da je vojna saradnja i najrazvijeniji vid naših odnosa sa SAD.
