Pukovnik Petar Ćornakov, načelnik Uprave za obuku i doktrinu (J-7) Generalštaba Vojske Srbije - ODGOVOR NOVIM RIZICIMA

Novi sistem staviće obuku u fukciju komandovanja znatno više nego što je to sada slučaj, a težište će preneti sa obuke pojedinca na obuku jedinica za konkretne misije i zadatke, na njihovu operativnu upotrebu. Savremeni pristup biće realističan u upravljanju obukom i krajnje objektivan u vrednovanju rezultata.

Gospodine pukovniče, krajem prošle godine u okviru organizacijskih promena Generalštaba, vaša Uprava je preimenovana u Upravu za obuku i doktrinu (J-7). Šta se ustvari promenilo u funkcijama i zadacima i da li je Uprava organizaciono i kadrovski spremna da prihvati svoju novu ulogu?

– Uprava je ostala intervidovska organizacijska jedinica Generalštaba koja je namenjena za upravljanje obukom u sistemu odbrane. Međutim, Uprava je dobila i novu funkciju – da bude nosilac izrade doktrinarnih dokumenata za Vojsku Srbije. Obe funkcije zahtevaju kreiranje i primenu novih rešenja koja označavaju radikalne promene u odnosu na postojeći sistem. Nove doktrine, uputstva i pravila koje treba izraditi i uvesti u upotrebu znače nove procedure, tehnike i postupanja, jednom rečju novo ponašanje i praksu u Vojsci Srbije.

NOVI KADAR

Da bi odgovorila novim zahtevima Uprava za obuku i doktrinu mora da napusti dosadašnju organizaciju koju su u osnovi sačinjavali referenti, koji su se brinuli o obuci u svojim rodovima i službama, i pređe na funkcionalnu organizaciju koja će se baviti pre svega delatnostima iz nadležnosti Uprave. Za kreiranje i uspostavu novog sistema obuke i učešće na brojnim zajedničkim planskim i vežbovnim aktivnostima u inostranstvu Upravi su potrebni oficira koji poznaju strane sisteme, govore engleski jezik i dobro poznaju naš sistem obuke. Na žalost, mi danas nemamo dovoljno oficira koje poseduju takav profil. Stoga Uprava mora, kao i drugi delovi Vojske, da sama selektuje i osposobljava oficire koji će u što kraćem roku zauzeti svoje mesto i doprineti ispunjenju misije koje Uprava ima.

U oblasti obuke u toku je celovita reforma sistema. U ovoj godini biće završena faza uspostavljanja novog institucionalnog okvira za obuku formiranjem operativnih vidovskih komandi, Komande za obuku i centara za obuku. Radi se na izradi nove doktrine obuke i uspostavljanja novog sistema upravljanja obukom.

Pored navedenog, za delatnost Uprave za obuku i doktrinu izuzetno važna je okolnost da je Srbija postala članica Partnerstva za mir. Članstvo u toj bezbednosnoj inicijativi otvara nekoliko novih oblasti angažovanja Vojske Srbije koje se odnose na obuke, poput učešća u međunarodnim vežbama, obuke jedinica za mirovne operacije, evaluacije i sertifikacije jedinica koje su deklarisane za učešće u međunarodnim operacijama i drugo.

Šta predstavlja suštinu novog odnosno reformisanog sistema obuke?

– Novi sistem obuke predstavlja celovit i konzistentan sistem koji treba da ispuni nekoliko krupnih zahteva. Prvo, treba da odgovara projekciji Vojske Srbije posle završetka procesa refome. Ta Vojska će biti znatno malobrojnija od Vojske koju smo imali, ali zato će ona biti potpuno profesionalna i savremeno opremljena i organizovana. Od takve Vojske će se zahtevati da u potpunosti odgovori savremenim bezbednosnim izazovima i misijama. Znači, ona treba da ima sasvim realne i proverive kapacitete da izvršava svoje misije i zadatke.

S obzirom na naše strategijske spoljnopolitičke ciljeve, reformisana Vojska treba da doprinese uključivanju države u evropske i evroatlantske integracione procese, koje danas nije moguće ostvariti bez pristupanja postojećim regionalnim sistemima kolektivne bezbednosti. Ovaj cilj nije moguće ostvariti ukoliko Vojska Srbije ne bude spremna da prihvati i primenjuje standarde koji su uspostavljeni u zemljama, odnosno armijama koji su članovi asocijacija u koje i mi želimo da budemo primljeni.

Ovaj strateški cilj veoma je tesno povezan sa potrebom da Vojska izgradi potrebne kapacitete odnosno sposobnosti komandi i jedinica za izvršavanje dodeljenih misija i zadataka. Do zahtevanih sposobnosti se može stići samo efikasnom, efektivnom i ekonomičnom obukom.

Kako je zamišljena individualna obuka vojnika?

– Individualna obuka danas ročnih vojnika, a kasnije profesionalnih vojnika, sastojaće se od osnovne i stručno-specijalističke obuke koja se realizuje u centrima za obuku. Osnovna obuka vojnika će se realizovati prema jedinstvenim programima obuke u centrima za osnovnu obuku i ona će biti ista za sve vojnike bez obzira na vid, odnosno rod ili službu. Stručno-specijalistička obuka će osposobljavati vojnike za obavljanje određenih dužnosti u okviru roda odnosno službe i ona će se realizovati u namenskim centrima.

Po prvi put u našoj Vojsci uspostavlja se Komanda za obuku. Šta je njena uloga?

– Komanda za obuku je novouspostavljena komanda operativnog nivoa kamandovanja. Ona će rukovoditi centrima za obuku u kojima će se realizovati individualna obuka vojnika. Ova komanda ima izuzetno važnu ulogu da uspostavi nove standarde u obučavanju vojnika. Njen zadatak je da stvori samouverenog i disciplinovanog vojnika koji je fizički sposoban, dobro motivisan, obučen u osnovnim vojničkim veštinama i koji poseduje kvalitete borca da preživi na bojnom polju i izvršava zadatke kao član posade ili tima.

ŠIROK DIJAPAZON PROMENA

Promene u sistemu obuke kretaće se u širokom dijapazonu: od definisanja novih načela, nove podele i sistematizacije, novih savremenih oblika obuke do novog sistema finansiranja i obuke podoficirskog kadra. Ipak najočiglednije novine će biti u novom institucionalnom ustrojstvu obuke, novom sistemu upravljanja obukom i potpuno novom sistemu vrednovanja i ocenjivanja osposobljenosti jedinica.

OBUKA VOJNIKA

Značajnije pomake u obuci očekujemo ove godine posle završetka mobilizacijsko-organizacijskih promena u Vojsci. Novoformirane jedinice su znatno bolje popunjene kadrovski i materijalno, a posedovaće i znatno bolju infrastrukturu za obuku. Konačno, njihov težišni zadatak posle formiranja je osposobljavanje za izvršavanje poverenih misija. Pored toga, očekujemo pozitivan efekat formiranja Komande i centara za obuku koje treba da značajno unaprede individualnu obuku vojnika.

SAMOSTALNOST KOMANDANTA

Komandant jedinice će sa mnogo više samostalnosti biti u situaciji da procenjuje odnos između zadatka koji jedinica treba da izvrši i znanja i veština koje jedinica poseduje, da bi odlučio o sadržaju i obimu obuke za svoju jedinicu. Komandant mora da obezbedi odgovor na pitanje: „Šta jedinica kojom komandujem treba da bude u stanju da uradi?“ To znači da komandant mora da identifikuje one zadatke koji su bitni za izvršavanje misije koju jedinica ima. Na osnovu komandantovog zaključka izrađuje se „lista težišnih zadataka misije“ koja ustvari predstavlja zajednički zadatak za koju je jedinica dužna da obezbedi zahtevanu osposobljenost za njeno izvršavanje. Definisana i odobrena lista težišnih zadataka komandantu daje visoku samostalnost u planiranju i realizaciji obuke do ostvarenja zahtevane sposobnosti jedinice za izvršenje dodeljenih zadataka.

Šta se menja u obuci jedinica?

– Najveće i najvidljivije promene biće u obuci jedinica. Promene u ovom domenu idu u nekoliko pravaca. Prvi je institucionalni. Najnovijim organizacijsko-formacijskim promenama obrazovane su komande Kopnene vojske i Vazduhoplovstva i PVO, koje su namenjene da obezbede snage koje će posedovati sposobnosti da izvrše zadatke definisane planovima upotrebe Vojske za tri njene misije. To znači da su ove komande prevashodno namenjene da obezbezbede obučene jedinice i komande za učešće u različitim operacijama.

Drugi pravac je u oblasti upravljanja obukom. Novi sistem upravljanja obukom biće znatno fleksibilniji i činiti komandante različitog nivoa odgovornim za obučenost odnosno osposobljenost jedinice da izvrši poverene misije i zadatke. To znači da kolektivna obuka, odnosno programi i sadržaji obuke jedinica neće biti jedinstveno propisani za sve jedinice roda ili sužbe.

Treći pravac promena je u oblasti vrednovanja i ocenjivanja obuke. Postojeći sistem vrednovanja i ocenjivanja biće zamenjen novim koji treba da pruži odgovor na osnovno pitanje: Da li je jedinica operativno osposobljena za izvršavanje određenih misija? Usko vezano za pitanje ocenjivanja osposobljenosti jedinica biće i pitanje njihove sertifikacije za izvršavanje određenih misija. Sertifikacija jedinica vrši se prema standardima Natoa i zbog toga će se u prvoj fazi obavljati u jedinicama koje će učestvovati u multinacionalnim operacijama u sastavu Nato ili snaga EU.

Kako će profesionalizacija uticati na promenu sistema obuke?

– Mnoga rešenja koja se odnose na novi sistem obuke zaživeće pre potpune profesionalizacije Vojske Srbije. U tom smislu prelazak sa obuke ročnog na obuku profesionalnog sastava ne bi trebalo da bitno promeni već uspostavljeni institucionalni okvir, sistem upravljanja obukom ili ocenjivanja osposobljenosti jedinica i komandi.

Kakve promene se predviđaju u obuci podoficira?

– Podoficiri u reformisanoj odnosno profesionalnoj vojsci imaće posebno značajno mesto. Oni će u centrima za obuku i jedinicama Vojske preuzeti odgovornost za individualnu i timsku obuku vojnika, disciplinu i rešavanje ličnih pitanja vojnika i podoficira koji su im potčinjeni. Novo mesto i uloga podoficira podrazumeva i promenu njihovog položaja i načina građenja njihove profesionalne karijere. Napredovanje u službi biće selektivno i zahtevaće permanentno osposobljavanje. Prema tome, za podoficire se priprema novi sistem školovanja kroz karijeru. Završavanje namenskih kurseva, od početnih za komandira tima–grupe, do kurseva za više štabne podoficire, biće preduslov za napredovanje u karijeri. Novina je i u selekciji podoficira jer će se oni u budućnosti regrutovati od najboljih profesionalnih vojnika.

ETOS PROFESIONALACA

Najveća promena biće u promeni shvatanja i izgradnji etosa profesionalnog vojnika. Iskustva drugih armija koje su u bliskoj prošlosti prešli sa ročne vojske na profesionalnu, govore da su najveći problemi bili u potrebi da starešine shvate da je treba graditi novi etos profesionalnih vojnika koji se razlikuje od etosa vojnika na odsluženju vojnog roka.
Jednostavnije rečeno, slabosti sistema da profesionalnim vojnicima pruži vrhunsku obuku i njihova neadekvatna ili nenamenska upotreba posle završene obuke su veoma štetni za formiranje čvrstih, disciplinovanih i efikasnih profesionalnih jedinica. To dalje znači da navike da se u vojničkoj populaciji nalazi lako dostupna i jeftina radna snaga za izvršavanje brojnih zadataka za koje sistem nema resursa imaće znatno veći negativni uticaj na stepen osposobljenosti i motivisanosti jedinice da izvršava svoje namenske zadatke u odnosu na ranije vreme.

PITANjE UZORA

Kada se neki posao radi skoro iz početka, pruža se jedinstvena šansa da se on uredi temeljno, savremeno, sistematski i u njega ugrade mehanizmi njegovog daljeg razvoja. O ovakvim prilikama postavlja se pitanje i uzora, odnosno sistema koji će biti izabran kao referentni. Danas, po ovom pitanju nema velikih dilema. Jedan sistem je dominatan na globalnom i regionalnom nivou i to je sistem koji je izgrađen u okviru Nato.

Kada bi ovo pitanje potpuno lišili političkih konotacija, došli bismo do zaključka sličnog onome koji vlada u sferi informatičkog softvera u kome postoji jedan globalni operativni softverski paket koji pokreće najveći procenat kompjutera u svetu: da su Nato standardi i procedure postali referentni za mnoge međunarodne organizacije i zemlje koje su izvan ovog sistema. Prema tome Nato sistem je referentni sistem za nas, što ne isključuje nacionalne specifičnosti, što je inače karakteristika sistema svih zemalja u okviru Partnerstva za mir ili samog Natoa.

Poznato je da je obuka poslednjih godina trpela posledice niza faktora: skraćenja dužine vojnog roka, smanjenog odziva vojnika za služenje vojnog roka, teške materijalno-finansijske situacije... Kako prevazići te probleme i podići nivo obuke?

– Dobro ste definisali najznačajnije faktore koji su imali negativan uticaj na kvalitet obuke u Vojsci. Njima treba dodati i sopstvene slabosti koje su se manifestovale u marginalizaciji obuke kao jednog od ključnih sadržaja vojničkog života. Posledica toga bila je tendencija pada obučenosti odnosno osposobljenosti jedinica za izvršavanje namenskih zadataka.

Generalštab Vojske Srbije i komande različitih nivoa preduzeli su niz mera da bi se ovaj trend prekinuo u 2006. godini. Izvršeno je bolje grupisanje vojnika za obuku, poboljšano je planiranje, smanjeno je odsustvo vojnika sa obuke, povećana je kontrola izvođenja obuke, obezbeđena su sredstva za obuku kritičnih specijalnosti... Rezultat je zaustavljanje trenda pada osposobljenosti, a u pojedinim oblastima učinjen je manji napredak u obučenosti određenih specijalnosti.

U čemu će novi doktrinarnoo-sistemski okvir biti drugačiji u odnosu na postojeći?

– Naša Vojska je imala izuzetno razvijenu i konzistentnu doktrinarnu i sistemsku regulativu. Postoji više stotina uputstava, pravila, normativa, standarda, koji regulišu sve oblasti života i rada u Vojsci. Problem je što postojeća regulativa nije pratila radikalne promene društvenih, političkih i ekonomskih uslova u kojima Vojska živi i radi. Ona, takođe, ne odgovara novoj ulozi Vojske i ne podržava procese osavremenjivanja i reformisanja Vojske.

Dakle, naša država i njeni organi, uključujući i samu Vojsku, treba da nađu odgovore na mnoga pitanja koja će redefinisati mesto, ulogu i funkcionisanje Vojske. A to drugim rečima znači uspostavljanje potpuno nove vertikale normativnog, doktrinarnog i sistemskog regulisanja oblasti odbrane.

Ministarstvo odbrane i Vojske su izradili nekolino važnih stategijkih dokumenata iz ove oblasti. Neki su usvojeni, a neki čekaju da budu usvojeni od nadležnih državnih organa. Čekajući na usvajanje ovih dokumenata, Vojska Srbije nije stala u pripremi doktrinarnih i sistemskih dokumenata koji treba da definišu nove nadležnosti, procedure i postupanja unutar same Vojske.

U toku ove godine biće urađen veliki posao na izradi doktrina prvog nivoa i funkcionalnih doktrina. To znači da ćemo napisati doktrinu operacija i doktrine vidova, a od funkcionalnih doktrina: doktrinu obuke, logistike, kadrovanja i tako dalje.

Izuzetno važan posao je bio na izradi nacrta Uputstva o planiranju operacija i radu komandi sa Uputstvom o simbolima koji uvode nove metode i procedure u rad komandi i štabova. Pored toga smatramo izuzezno važnim posao na izradi novih uputstava o kontroli operativnih sposobnosti i osposobljenosti jedinica i komandi. Očigledno je da je u pitanju veliki posao u kome je angažovan najsposobniji kadar Vojske.

Koliko je važna obuka profesionalnih pripadnika Vojske za primenu novih rešenja?

– Najbolja doktrinarna i sistemska rešenja kao ni najcelishodnije procedure nemaju nikakvog smisla ako nisu prihvaćene od kadra koji treba da ih primenjuje. Zbog toga, obuka profesionalnog kadra je najvažniji zadatak koji mi u ovoj godini imamo u oblasti obuke. Ovaj zadatak će ostati na vrhu naših prioriteta i u narednih nekoliko godina.

To nije ni malo lak zadatak jer se ne radi samo o primeni novih tehnika, metoda, procedura, simbola i termina veći i o promeni načina razmišljanja. Ipak moram reći, postojeće metode nisu nepoznate oficirima koji su završili visoke vojne škole u našoj zemlji. One su i ranije kod nas proučavane kao jedan od metoda u radu komandi i štabova na donošenju odluke i planiranju operacija. Prema tome suštinskih razlika nema između sistema između koji smo imali i novog sistema. Radi se usvajanju jednog novog konzistentnog sistema koji je prilagođen savremenim zahtevima i koji obezbeđuje interoperabilnost naše Vojske i komandi različitog nivoa sa drugim armijama u regionu.

Intezivna obuka, usvajanje i primena novih znanja i veština, biće izuzetna prilika da se afirmišu najsposobniji oficiri koje sistem treba da prepozna i postavi na najodgovornija mesta u jedinicama i komandama Vojske.

Radenko Mutavdzić