INTERVJU NAČELNIKA GENERALŠTABA VOJSKE SRBIJE GENERAL-POTPUKOVNIKA ZDRAVKA PONOŠA ZA DNEVNI LIST PRES

Kada biste načelniku Generalštaba Vojske Srbije generalu Zdravku Ponošu skinuli s prezimena onu kvrčicu, dobili biste ono što Vojska Srbije polako vraća – ponos! Za Pres nedelje s generalom utvrđujemo gde je mesto našoj vojsci, zašto je bila mirna kada su uzeli Kosovo i otkrivamo detalje iz njegovog privatnog života.

Kao oficir koji je završio vojne škole na zapadu, da li bih pogrešio kada bih rekao da ste više "pronatovac" nego "proneutralac"?

– NATO ili neutralnost zemlje nije tema o kojoj bih se izjašnjavao zato što je moj glas samo jedan od glasova sedam i po miliona građana.

Šta je bolje za vojsku – NATO, ili da bude vojska neutralne zemlje?

– Posao vojske nije da se opredeljuje šta treba da radi, nego kako. A šta treba da se radi, o tome odlučuje vlast koja je od građana dobila mandat. Za savezništvo je potrebna saglasnost bar dveju strana, a za neutralnost se država može opredeliti i unilateralno. Obe opcije imaju cenu i benefite. Savezništvo podrazumeva koordinaciju planiranja upotrebe i resursa, a to zahteva otvorenost i poverenje. Kada ste neutralni, morate imati ja jer morate o svemu sami da vodite računa.

U vašoj poslednjoj izjavi, kada ste naveli da vojsci treba više novca i vojnika jer zemlja ide ka neutralnosti, umesto da smanjuje broj vojnika, primetna je doza sarkazma. Kao da ipak mislite da vojska treba da ide u NATO.

– To vam se učinilo jer je moj posao da pripremim vojsku tako da može da izvrši zadatke dobijene od civilne vlasti u obe opcije: da idemo u NATO ili u neutralnost.

Može li Srbija u EU, a da ne bude u NATO-u?

– To jeste put kojim se ređe ide, u svakom slučaju, ali je moguć. Na kraju krajeva, Srbija se u mnogo čemu razlikuje od svih drugih zemalja koje su išle tim uobičajenim putem - prvo NATO, pa EU. Ali pitanje integracija, pa i tih bezbednosnih, nije pitanje forme, nego suštine. Da li smo vrednosno u Evropi, to je suština.

Gde je danas srpski vojnik u poređenju s vojnikom okolnih zemalja?

Ovde postoje dve dimenzije: jedna je vrednosna, a druga tehnička, odnosno da li imaš na raspolaganju sve alate da radiš svoj posao kvalitetno. Srpski vojnik vrednosno nema čega da se stidi. Mi smo vojska koja ima reference vredne poštovanja. Tokom saradnje s drugim vojskama, uverili smo se da možemo potpuno da se merimo s njima. To što neko ima opremu staru pet, a mi 25 godina, drugo je pitanje. Oprema može brzo da se nadoknadi, ali da naučite ljude poslu - što mi znamo - to ide malo teže.

Na pomen reči NATO, mnogi odmah pomisle na bombardovanje. A vi?

– To jeste prva asocijacija koja mi pada na pamet. Naravno, rane su još sveže. Međutim, evropske integracije i činjenica da pripadamo evroatlantskom prostoru u bezbednosnom smislu je pitanje racionalnosti. Ne smemo dozvoliti da emocije prevladaju razum.

Da li je vojska pod komandom Ponoša povratila bar malo ponosa koji je izgubila u krvavim ratovima u bivšoj SFRJ?

– Nadam se. Ako sam u pravu, samo mali deo zasluga pripada meni. Dosta smo uradili kroz timski rad, napravili smo dobru organizaciju, postigli rezultate i zato očekujemo veću podršku države za investicije. Mislimo da smo stekli moralno pravo da to tražimo. Ne tražimo dodatni novac, nego predlažemo da prodamo vojnu imovinu koja nam ne treba i za to kupimo opremu koja nam je potrebna.

Kako se dogodilo da naša vojska prođe kroz nekoliko ratova i da iz njih ne izađe nijedan Stepa Stepanović, Mišić, već da čitavo vojno rukovodstvo završi u Hagu?

– Završilo je tako jer je na isti način završilo i političko rukovodstvo tog vremena. Kad je vrh vojske na loš način upotrebljen, a vojska zloupotrebljena, onda se stvari tako završe. Treba odvojiti kako je prošao vrh, a kako pripadnici vojske. Vojska, njen veliki deo, delila je sudbinu građana Srbije, a vrh vojske je delio sudbinu političkog rukovodstva Srbije.

Šta za vojnika znači kad izgubi rat?

– To je možda uporedivo s osećanjem koje ima lekar kada mu pacijent izgubi život.

A šta znači za vojnika kad mu država ostane bez Kosova?

– To je hipotetičko pitanje. Mislim da većina građana ove zemlje smatra da to što Kosovo nije pod kontrolom Srbije u ovom momentu jeste dobrim delom rezultat loše politike koja je vođena dugi, dugi niz godina.

Bilo je mnogo povika na vojsku zato što nije reagovala 17. februara kada je Priština donela odluku o nezavisnosti.

– Vojska ne odlučuje šta da radi, nego kako da uradi svoj posao.

Zar posao vojske nije da čuva teritoriju države?

– Između ostalog, da.

I naša vojska to nije uradila.

– Vojska je jedan, ali ne i jedini alat spoljne politike.

Da li Vojska Srbije danas može da osvoji Kosovo i pored NATO snaga. Je li sposobna za to ukoliko dobije takvo naređenje?

– Vojska Srbije je u stanju, naravno, da vojno zauzme Kosovo. Ali nije stvar u tome da se dobije rat i zauzme teritorija, nego da se održi mir, ostvari i odbrani nacionalni interes. Pitanje Kosova u Srbiji nije samo pitanje vojne kontrole tog dela naše teritorije. To je mnogo kompleksnije pitanje, koje zaslužuje razmatranje svih modaliteta kako bi se obezbedio prosperitet Srbije.

Da li verujete da ćete dobiti takvo naređenje?

– Nije to stvar verovanja. Vojska mora da bude spremna za sve varijante.

Koliko su bile pametne izjave političara da Srbija neće koristiti silu kad je Kosovo u pitanju?

– O pameti političara odlučuju birači na izborima, a ne ja.

Ko je bolji ministar odbrane – Dragan Šutanovac ili Boris Tadić?

– Nije moje da ocenjujem političare.

Ali pričamo o ministru odbrane, a ne o tome kakav je ko političar?

– Ocena rada šefova pogotovo je nespojiva s vojničkom profesijom.

Hipotetičko vojno-političko pitanje. Tomislav Nikolić krene da organizuje miting na kome traži smenu predsednika Borisa Tadića. Na mitingu se pojavi milion građana. Predsednik Tadić vas pozove i traži da pošaljete tenkove na demonstrante. Šta biste uradili?

– Miting na kome se traži nečija smena nije razlog za upotrebu vojske. Miting koji se izrodi u narušavanje javnog reda i mira je posao za policiju. Miting koji ozbiljno ugrozi bezbednost građana, institucija, koji može da dovede do haosa u državi, a koji ne može da kontroliše policija, zahtevao bi zakonom regulisano angažovanje vojske, a to znači: na osnovu odluke parlamenta.

Izjavili ste da biste uhapsili Ratka Mladića kad biste znali gde je. Da li to još uvek mislite?

– Nisam rekao da bih ga ja hapsio jer nije moje da hapsim. Rekao sam da je njemu mesto u Hagu jer je to interes Srbije, politički i moralni.

Pita vas roditelj da li dete da pošalje da civilno služi vojsku ili u kasarnu. Šta mu vi kažete?

– U kasarnu! Smatram da je civilno služenje vojnog roka došlo gotovo do apsurda i danas više mladića vojsku služi civilno nego pod oružjem. Apsurd je u tome što to više nije prigovor savesti, kao u početku, nego je popularno samo zato što je lakše! To je loša računica i sa stanovišta društvenog interesa jer nije baš normalno da 15.000 mladih, zdravih ljudi, u vreme kada imamo i demografski problem i veliki broj nezaposlenih, radi poslove koje mogu da obavljaju i ljudi s ograničenim zdravstvenim ili radnim sposobnostima.

Ali, taj roditelj vam kaže: "Bolje da moje dete čisti bolnice nego da mu se desi Topčider".

– Topčider je posebna tema. Statistika kaže da imamo više saobraćajnih udesa u kojima su učestvovali ljudi na civilnom služenju, nego vojnici na služenju vojnog roka. Uveren sam da se u malo kojoj instituciji ili preduzeću toliko poštuju prava zaposlenih kao u vojsci. To se posebno odnosi na vojnike. Ako zakasne s odsustva, odmah se stupa u kontakt s njihovim roditeljima. Voleo bih kada bi i institucije u kojim su angažovani mladići na civilnom služenju tako postupale.

Kad čujete Topčider, šta vam prvo pada na pamet?

– Tragedija i sramota za vojsku, za državu! Verujte, ako je ikome važno, osim roditelja mladića koji su izgubili živote, da se taj slučaj razjasni i da se dođe do istine, važno je vojsci. Dok se to ne reši, vojska će nositi teret. Njoj ne može da bude u interesu da to ostane nerazjašnjeno.

Rođeni ste u Kninu i vaši su tokom "Oluje" izbegli u Srbiju. Šta mislite o Slobodanu Miloševiću?

– Ništa dobro ne mislim o njegovoj vlasti, ali to više nije važno.

Ali, vi ste odlikovani u njegovo vreme.

– Jesam dobio orden, kao i stotine drugih vojnika. To je orden bezbednosti, orden trećeg stepena. To što je Milošević mene odlikovao ne znači i da bih odlikovao ja njega.

Od imovine imate stan od oko 40 kvadrata. Da li ste uspeli u životu?

– Nije baš tako mali stan. Ima 50 kvadrata. Nije mi to mera ni uspeha ni neuspeha.

Postoje dve priče koje vaši "neprijatelji" vezuju za vas. Prva je da ste u vreme rata u Hrvatskoj napustili vojsku jer to "nije bio vaš rat", a druga da ste napredovali jer su vaša supruga i supruga predsednika Borisa Tadića sestre. Je li to tačno?

– Naravno da nije. Učestvovao sam u ratovima devedesetih kao oficir koji se bavio elektronskim ratovanjem, to je bio moj posao. A drugo, koliko znam, moja i Tadićeva supruga su rođene na različitim krajevima bivše Jugoslavije.

S. MARJANOVIĆ

HEROJSTVO PILOTA KANASA

Vojska Srbije imala je još jedan veliki gubitak. Poginuo je pilot Ištvan Kanas. Da li je ta smrt prava slika o Vojsci Srbije ili je reč o nesrećnom slučaju?

– Bez sumnje, reč je o nesrećnom slučaju. Ali, u ovom slučaju, radi se i o tome da ginu najbolji! A ginu najbolji zato što idu do graničnih mogućnosti i sebe i mašine kojom upravljaju. Rekao bih da je to čak i definicija herojstva.

Šta biste rekli njegovoj supruzi i deci?

– Ne postoji ništa što bih im mogao reći a što bi ih utešilo. Ono što su oni izgubili je nenadoknadivo. I vojska je izgubila jednog od najboljih, ako ne i najboljeg pilota, i to ne može da se nadoknadi. Vojska će opet imati pilota, avione, ali Ištvanova porodica ne može da nadoknadi gubitak supruga i oca.

Otkada ste načelnik Generalštaba, koliko ste saučešća izjavili?

– Ne brojim ih, a i jednom je previše.

KAŽNjAVAM GENERALE SA 20 ODSTO OD PLATE

Predsednik Boris Tadić je priznao da u njegovoj stranci ima korupcije. Ima li korupcije u vojsci danas?

– Korupcije ima svugde, ima je i u vojsci, ali se trudimo da se drakonski obračunamo s njom. Sečemo stvari i kad je u pitanju sitan imovinski kriminal i zloupotreba službenog položaja. Udaljili smo od dužnosti i poslali na Vojno-disciplinski sud pukovnika, komandanta garnizona, koji je zlupotrebom službenog položaja oštetio vojsku za 10.000 dinara. Vojna profesija je sada pristojno plaćena i imamo pravo da zahtevamo odgovorniji odnos. Ja sam i generale kažnjavao sa po 10 ili 20 odsto od plate, ne zbog kriminala, nego zbog nesavesnog obavljanja dužnosti. Niko nije zaštićen.

DOVEO BIH U RED CRVENU ZVEZDU!

Pasionirani ste ljubitelj fudbala. Šta biste radili da ste danas direktor FK "Crvena zvezda?

– Zaveo bih red, kao što to radim u Vojsci Srbije. Verovatno bih i u Zvezdi to radio s dodatnom emocijom jer sam zvezdaš. Nikada ne bih dozvolio da mi navijači ili bilo ko drugi van kluba kroji kapu kluba, kao što ne dozvoljavam da mi priučeni analitičari i propali političari kroje vojsku. Ja sam dobio zadatak, a moje je da odredim kako ću da ga izvršim.