General-potpukovnik Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba Vojske Srbije -

VOJSKA SRBIJE I NEZAVISNOST KOSOVA

Zdravko Ponoš: KFOR ostaje dole u mandatu 1244, mi nastavljamo tu saradnju onoliko dugo koliko KFOR se ponaša u okviru takvog mandata i takve Rezolucije koja je prihvaćena od naše zemlje i dok mu je zadatak da štiti mir i bezbednost za sve građane ravnopravno, oni su za nas partneri. Ako dobije zadatak ili misiju da implementira nezavisnost onda taj odnos više ne bi mogao da se nazove partnerski. Sa misijom Evropske unije mi nemamo, niti planiramo da imamo direktnu komunikaciju, jer to i nije u našem mandatu i nije u sklopu Rezolucije 1244, kao što nemamo direktnu komunikaciju ni sa UNMIK-om.

Voditeljka: Antonela Riha
    
Dobro veče. Vlada Srbije poništila je svaku nameru i svaki dokument kojim bi Kosovo postalo nezavisno. Na Kosovu se međutim pripremaju za slavlje, a građane Srbije brinu posledice odluka i Prištine i Beograda. General Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba Vojske Srbije u Poligrafu B92, dobro veče i dobrodošli. Tema Kosova svakako je najbitnija tema ovih dana, ne samo u medijima, pretpostavljam i u Vojsci. Različite poruke slušamo od naših političara s jedne strane da će proglašenje nezavisnosti uticati na stabilnost zemlje, da može ozbiljno da ga ugrozi. Postoje procene mogućnosti sukoba i van teritorije Kosova, da se neki incidenti preliju. Ministar Šutanovac najavljuje da će Vlada Srbije formirati štab civilne zaštite, jedino se čini da Vi smirujete građane i kažete da ne postoji vojna ugroženost. Šta to zapravo znači?


Ponoš: To znači upravo to što sam rekao. Odluke Vlade Srbije kojim se poništavaju eventualne odluke privremenih institucija vlasti na Kosovu su prava reakcija na političko i pravno nasilje koje takve odluke znače. Reakcije državnih organa Srbije su primerene i to se vidi iz takvih odluka. Mnoga ministarstva su pristupila izradi svojih akcionih planova, oni su verifikovani. Vojska za razliku od ostalih ministarstava koja su te akcione planove razradili i Vlada ih verifikovala nedavno, ima svoje planove koji su mnogo stariji, ovo što sad imamo na stolu je još iz aprila prošle godine i mi nemamo razloga da nervozno reagujemo sada. Za nas nema nepoznanica za posao za koji mi odgovaramo, na kraju krajeva, na akte, kao što sam rekao, takvog političkog i pravnog nasilja reaguje se upravo ovako kako je Vlada Srbije reagovala.

B92: Ali se očekuje upravo od Vojske i od nekih borbenih jedinica ili snaga bezbednosti da one zaštite građane recimo ukoliko se nasilje prenese ovde.

Ponoš: Da, bilo je tu i interpretacija da bi Vojska trebala da tako nešto spreči i onemogući na samom Kosovu i Metohiji.

B92: Da li je to uopšte moguće prema svim dosadašnjim...?

Ponoš: Možemo stvar da posmatramo na tom nivou, šta je vojno moguće, a šta je realno, šta je realistično.

B92: Ajmo realno.

Ponoš: Kad se donesu takve odluke onda na njih se deluje ovako kako deluje Vlada Srbije. S obzirom da to predstavlja ugrožavanje ustavne celovitosti i Ustava i zakona Republike Srbije onda se protiv onih koji donose takve odluke može reagovati drugim sredstvima, hapšenjima i ne znam čim. Da li je to realno u ovom momentu, bojim se da ne, da li može vojska da krene na instituciju na Kosovu koja je donela takvu odluku, recimo Skupština kosovska - tehnički i vojnički da, da li može Vojska da pregazi sve bezbednosne institucije na Kosovu, parainstitucije, paravojne snage - može, i to u pokretu bez ikakvih problema. Da li može u jednoj takvoj simuliranoj situaciji da bude jača i od KFOR-a ovakva kakva jeste - može, ali sve to, pa šta, da li je to rešenje, u šta nas to uvodi i da li bi takva akcija Vojske ostala na tome, da li bi svi u Evropi stajali skrštenih ruku.

B92: I ukoliko biste dobili recimo takvo naređenje?

Ponoš: To je pretpostavka šta bi bilo kad bi bilo, niko ozbiljan u ovoj državi uopšte pokrenuo takvu ideju...

B92: Da, ali Vi ste nedavno rekli da Vojska ima razrađene planove.

Ponoš: Nisam odgovorio na drugi deo pitanja, a to je šta se dešava sa druge strane administrativne linije gde Vojska ima itekako nadležnosti. Samo da napomenem da i naše prisustvo u kopnenoj zoni bezbednosti je rezultat dogovora kad je Vojska ušla u kopnenu zonu bezbednosti i saglasnost komandanta KFOR-a je bila neophodna. Ta saglasnost postoji i sada i postoji mogućnost da bude i povučena. U ovom momentu mi kontrolišemo situaciju vojno tamo gde imamo ovlašćenje da je kontrolišemo i ne plašimo se nikakvih iznenađenja, imamo i resurse i snage i dobro poznajemo situaciju i u obaveštajnom pogledu sarađujemo sa KFOR-om kao partneri da to možemo da rešavamo. Nema razloga da Vojska nervozno reaguje u ovom momentu, jer ozbiljna vojska ne reaguje nervozno, nije to vojna pretnja da Vojska razmišlja da li može ili ne može vojno da je reši. Ovo je takva vrsta pretnje koja ne zahteva vojnu reakciju, a sve ostalo što Vlada Srbije radi svakako je razumno i primereno i naravno, pomenuli ste ministra Šutanovca i njegovu izjavu, štabovi civilne zaštite, to je potpuno primereno, ali to ne podrazumeva dominantnu ulogu Vojske u takvoj akciji.

B92: Rekli ste da imate razrađene planove za sve situacije, ali ste rekli da Vojska nije dobila naređenje da isplanira borbeno angažovanje. Pre dva dana imali ste sastanak Nacionalnog saveta za bezbednost, da li ste dobili takve instrukcije, takva naređenja, da isplanirate borbeno angažovanje?

Ponoš: To se odnosilo upravo na ovaj scenario o kome sam vam govorio, eventualno borbeno angažovanje Vojske na Kosovu i Metohiji. Ne postoji takva politička odluka, a Vojska bez političkih odluka nadležnih državnih organa ne može da krene ni u planiranje takvih akcija, a kamoli u izvođenje. Sve što je do administrativne linije imamo scenarije, planove kako da to rešavamo.

B92: Ali šta sve podrazumevaju Vaši akcioni planovi? Ja naravno ne želim da Vi sad ovde odajete državne tajne, oni to jesu, ali govori se i o vanrednom stanju, govori se i o mobilizacijama i tako dalje. Šta je ono što građani Srbije mogu da očekuju kad je reč o Vojsci Srbije u ovakvoj situaciji nekoliko dana pred najavljeno otcepljenje Kosova?

Ponoš: Priču o uvođenju vanrednog stanja dosad nisam čuo od nadležnih državnih organa, pojavljivali su se kao izjave savetnika ili možda pojedinih ministara, kao mogućnost ili nešto što bi eventualno moglo da se desi. U svakom slučaju Vojska nema akcione planove, to je jednostavno čisto samo radi poređenja pomenuta takva mogućnost, Vojska ima pravila upotrebe i pravila za angažovanje Vojske. To jednostavno nema veze s tim. Vanredno stanje u ostatku Srbije bez Kosova, ne vidim šta bi to u ovom momentu donelo dobro i šta bi značilo ograničavanje prava i sloboda građana u ovom momentu, kako bi na taj način rešili problem na Kosovu. Ako bi se to čak i donelo, ako postoje razlozi za to ne vidim da bi Vojska imala neku ulogu u nečem takvom.

B92: Takođe ste rekli da za sada ne postoje nikakvi indiktori da može doći do nekakvog nasilja, ali šta su ti indikatori, kako vi njih prepoznajete, da li ih uočavate u poslednjih par dana? Navodim Vaš citat od pre možda deset dana, a stvari se ipak nekako ubrzano događaju.

Ponoš: Ljudi koji eventualno mogu da izazovu probleme na jugu centralne Srbije, hajde da kažem, pre svega u opštinama Preševo i Bujanovac nisu nepoznanica za nas, to su ljudi koji nisu uglavnom stacionirani tu, mada su mahom rodom iz tih krajeva. To su pojedinci i grupe koji se šeću u trouglu severna Makedonija, Kosovo i Metohija i te dve opštine. Već sam i rekao negde da to nisu grupe koje imaju fiksnu strukturu, koji su stalno na jednom mestu, pogotovo nisu borbeno angažovani. To su jednostavno latentne grupe koje mogu biti zadejstvovane u nekom momentu, naravno, pažljivo pratimo njihovo kretanje, komunikacije, susrete, razmenjujemo informacije sa KFOR-om i u ovom momentu nisu se stekli nikakvi uslovi da mi nešto ozbiljnije radimo, jer oni ne reaguju još uvek na taj način. Mislim da ne postoji u ovom momentu ni indicija da će reagovati, nisu dobili takve instrukcije, oni ne reaguju autonomno, uvek to bude politički vođeno odnekud. U isto vreme želim da kažem da je mnogo značajno i šta kažu lokalni lideri albanske nacionalne zajednice na jugu Srbije, kakve poruke oni upućuju.

B92: Kažu da sve zavisi od Beograda, spremaju slavlje dole, ali kažu da zavisi od toga kako ćete se Vi ponašati između ostalog.

Ponoš: Moje iskustvo sa njima u prethodnih godinu dana je bilo pozitivno, ti ljudi su slali smirujuće poruke, naravno, bilo je i političkih poruka koje su neprihvatljive za nas u ovom momentu u smislu demilitarizacije i takvih stvari, ali to je njihova retorika, primerena njihovom glasačkom telu i dok je to na nivou političke priče sve je u redu. Nije bilo nikakvih poziva na rušilačke demonstracije, na sukobe sa snagama bezbednosti Republike Srbije, dok je to tako to je u redu. Ali hoću da kažem da je njihova uloga jako velika, da drže situaciju dole pod kontrolom i da smiruju strasti.

B92: A da li ste Vi pojačali snage uz granicu, naročito dole na jugu, da li ste promenili nešto?

Ponoš: Nemamo razloga, ja sam vam rekao da ti eventualni izazivači nestabilnosti u tom delu to su manje grupe na nivou bandita koji ne zahtevaju da Vojska se dodatno angažuje specijalno protiv toga. Rekao sam vam da mi imamo snage i resurse da u vojnoj ravni se obračunamo sa mnogo moćnijim neprijateljem nego što su grupice bandita u tom kraju. To naravno ne isključuje mogućnost da oni izazovu veliku štetu, oni su tipični predstavnici tih asimetričnih pretnji, gde nekoliko ljudi može da nanese veliku štetu ili izazove političku nestabilnost, pogotovo u tako rovitoj situaciji, ali u svakom slučaju u ovom momentu oni treba da su pre svega pažnja naših bezbednosnih agencija i policije i oni jesu njihova pažnja pre svega. Ali, u svakom slučaju bilo koji napad na Vojsku neće biti tolerisan i naravno i na imovinu građana Srbije u tom našem delu.

B92: Očekuje se dolazak misije Evropske unije na Kosovo i pored toga što vlasti u Beogradu negiraju pravnu utemeljenost te misije, oni će ipak doći. Hoćete li sarađivati sa njima kao što ste do sada sarađivali sa snagama bezbednosti na Kosovu? Nije li to neophodno?

Ponoš: Partner Vojsci Srbije na Kosovu i Metohiji je KFOR, mi s njima imamo saradnju u skladu sa vojno-tehničkim sporazumom, nemamo direktnu komunikaciju sa ostalim međunarodnim institucijama, pogotovo lokalnim vlastima ili bezbednosnim institucijama, ako tako uopšte mogu da se nazovu. KFOR ostaje dole u mandatu 1244, mi nastavljamo tu saradnju onoliko dugo koliko KFOR se ponaša u okviru takvog mandata i takve Rezolucije koja je prihvaćena od naše zemlje i dok mu je zadatak da štiti mir i bezbednost za sve građane ravnopravno, oni su za nas partneri. Ako dobije zadatak ili misiju da implementira nezavisnost onda taj odnos više ne bi mogao da se nazove partnerski. Sa misijom Evropske unije mi nemamo, niti planiramo da imamo direktnu komunikaciju, jer to i nije u našem mandatu i nije u sklopu Rezolucije 1244, kao što nemamo direktnu komunikaciju ni sa UNMIK-om.

B92: Da, ali kad kažete ako KFOR dobije zadatak da implementira nezavisnost, ta nezavisnost će se čini se desiti bez obzira na naše želje, strahove, htenja i tako dalje, a ta granica i dalje ostaje kao takva opasnost za Srbiju. Šta to znači nećemo sarađivati s KFOR-om?

Ponoš: Nisam ja rekao da nećemo sarađivati, mi smo partneri dok KFOR ima takav mandat i nema nikakvih indicija da će KFOR imati promenjen mandat van Rezolucije 1244. Mislim da to nije nikome u cilju u ovom momentu i da im je jako važno da KFOR, koji posle onako loše reakcije 2004. godine sad ipak ima možda najveći kredibilitet od svih bezbednosnih i međunarodnih struktura na Kosovu i Metohiji, zadrži taj kredibilitet i mogućnost da komunicira sa Vojskom Srbije kao partner.

B92: Za sada to, bar ste uvek govorili, je na jednom jako dobrom nivou.

Ponoš: Jeste.

B92: Kad ste poslednji put recimo imali...?

Ponoš: Pre nekoliko dana sam se čuo sa komandantom KFOR-a, gotovo jednom nedeljno se čujemo telefonom, ako se ne vidimo jednom mesečno, a to će se dešavati još...

B92: Nema nekih vesti koje bi trebalo da zabrinu ili ima?

Ponoš: Ne, u saradnji između Vojske Srbije i KFOR-a...

B92: Ne, mislim situacija na terenu, to pokušavam da izvučem iz Vas.

Ponoš: Ni u situaciji na terenu u ovom momentu, hoću da vam kažem da proglašenje nezavisnosti tako kakva jeste, slavlje koje je definitivno neprimereno i van zdravog je razuma, nisu bezbednosni izazovi koji zahtevaju vojnu reakciju samo po sebi. Ako to pređe u nešto drugo, ako pređe u divljanje onda pre svega sa one strane administrativne linije KFOR ima mandat, a svakako i snagu da to stavi pod kontrolu. Naravno, postoji mogućnost da, teoretska, da KFOR kaže da to nije u stanju i da traži pomoć Vojske Srbije, to svakako zahteva politički mandat, političku odluku i saglasnost naravno onih koji su kredibilni, imaju ovlašćenja da obezbede takav sporazum koji bi podrazumevao i međunarodno dogovoreno angažovanje Vojske Srbije zajedno sa KFOR-om. Ja tu apelujem na taj partnerski odnos, jer je to nešto što jedino ima smisla, a mi svakako treba da računamo da je dobro da na Kosovu postoji institucija bezbednosna kao što je KFOR, koji je u stanju da pruži bezbednost nealbanskim građanima Kosova, svakako kao i albanskim.

B92: Dobro, nadamo se da se takav scenario ipak neće dogoditi, da Vi nećete imati razloga da intervenišete bilo gde, ali hajde da pričamo o onome što se događa u Srbiji van Kosova. Vojska Srbije se nalazi u nekim veoma važnim temama i veoma političnim temama. Nedavno je Skupština Srbije donela Deklaraciju o vojnoj neutralnosti, šta ona za Vojsku Srbije znači, na koji način ona određuje dalje Vaše planove, na koji način vam je možda promenila neke strategije koje ste u ovih nekoliko godina pravili?

Ponoš: Deklaracija o vojnoj nezavisnosti koju je donela Skupština Republike Srbije je jednostavno činjenica ili margina koju Vojska mora da uzme u obzir u svojim planovima. Ne govorim o vojnim planovima o angažovanju, govorim o tome u kom smeru razvijati Vojsku dalje. Mi smo u nacrtu strategijskog pregleda odbrane koji je bio u opticaju 2006. godine imali neke dve faze, etape reformi, govorili smo da ćemo 2007. godinu završiti sa Vojskom tu nešto ispod 28.000 i da ćemo ići dalje u smanjenje, kao deo tog procesa reorganizacije do 2010. koji bi se završio negde na nešto više od 21.000. To je bilo u vreme kad je priča o evroatlantskim integracijama bila aktuelna, to je jednostavno bila zvanična politika. Od momenta kad je Skupština Republike Srbije donela odluku da je neutralnost na stolu stav Generalštaba je da mi nivo Vojske, odnosno brojno stanje treba da zadržimo na ovom što sad imamo, a to je tih skoro 28.000, ustvari nešto više, s obzirom da imamo to fluktuirajuće stanje zbog vojnika na odsluženju vojnog roka, ne računajući strukture koje pripadaju Ministarstvu odbrane, sa tim je to mnogo više, preko 36-7.000. To znači da je stav Generalštaba da kad je neutralnost opredeljenje da više ne možemo da smanjujemo vojsku, neutralnost košta, košta i savezništvo, to je jednostavno stvar neke cost-benefit analize koja nije samo vojna i nije samo ekonomska, nego ima i političke parametre. Na Vojsci nije da se bavi proračunom tih političkih parametara, pretpostavljam i uveren sam da oni koji su zauzeli takvo opredeljenje da su uradili kompletnu računicu koja podrazumeva i te ekonomske i političke, pre svega spoljnopolitičke implikacije. Vojska samo iz toga izvlači neke pouke kako treba da se razvija i usmerava dalje, to svakako nema veze sa nekim standardima, čisto vojnim, profesionalnim, to je političko opredeljenje koje Vojska jednostavno treba da uzme u obzir, dimenzionišući se i usmeravajući se organizacijski. Što se tiče profesionalnog dela, da li je ovaj ili onaj kalibar, da li ovi ili oni topovi, da li ovakvi ili onakvi avioni, to nema veze.

B92: Da, kažete da to delom zavisi i od politike, pomenuli ste...

Ponoš: To najviše zavisi od politike.

B92: Da, ali do koje mere je od politike zavisilo to, kažete strategijski pregled odbrane Republike Srbije, evo, ja imam dokument 15. juni 2006., zbog čega do sada on zapravo uopšte nije razmatran, usvojen, dakle, i pre nego što se desila ova Deklaracija o vojnoj neutralnosti?

Ponoš: To je pitanje na koje ja teško mogu da odgovorim, zašto neki od takvih dokumenata nisu još verifikovani od strane nadležnih državnih organa. Postoje stvari koje su i razumljive, činjenica da smo 2006. godine imali raspad državne zajednice Srbija i Crna Gora, da je nakon izbora prošlo nekoliko meseci dok nije formirana Vlada, da je to išlo dosta mučno, da smo posle toga imali predizborni ciklus za predsedničke izbore, da smo upali u ovu nesrećnu priču o finalima pregovora o statusu Kosova.

B92: Da, ali kako to da oko Vojske uvek nešto zapne? Evo, zakoni su koji se tiču Vojske tek u decembru doneseni, ali ovi neki doktrinarni dokumenti još uvek nisu, a koji bi trebalo da nekako trasiraju strategiju Vojske.

Ponoš: Kao što rekoh, teško na to mogu da vam odgovorim, ali isto tako ne čini me to srećnim...

B92: Ko je odgovoran za to?

Ponoš: Onaj ko je trebalo da donese takve odluke, ako je na meni da govorim o odgovornosti, ja bih pre svega govorio o tome da to za Vojsku jednostavno nije dobro, mnogo Vojska lakše funkcioniše kad ima uređen sistem, normativni, pravni, politički, mnogo su povoljnije okolnosti. Postoje stvari koje smo mi u tim okolnostima uradili i to rekao bih dosta dobro. Taj proces reorganizacije je urađen u takvim nepodesnim političkim okolnostima, moglo bi se reći prilično teškim pravnim, jer...

B92: Tamo gde Vlada Srbije, pošto je ona odgovorna što ovo nije prošlo, tamo gde ona nije imala uticaj, to hoćete da kažete?

Ponoš: Nisam to hteo da kažem, jer zakoni su...

B92: Ja to tako zaključujem.

Ponoš: ... morali da prođu i Skupštinu i prošli su, bilo bi dobro da su prošli ranije, ali treba imati u vidu da je Ministarstvo odbrane ušlo u sastav Vlade Srbije tek sredinom 2006. godine, da je kompletan sektor odbrane u tom institucionalnom i administrativnom smislu bio nepoznanica. To je svakako pojelo neko vreme, ali mi to vreme nismo izgubili što se Vojske tiče, mi smo tu reorganizaciju radili i u tim političkim uslovima, razlaza državne zajednice, čekanja na formiranje Vlade, privremenog finansiranja. Uradili smo reorganizaciju koja se uglavnom u mnogim zemljama i u zemljama u regionu finansira iz nekog ekstra budzeta, mi smo to uradili u situaciji kad smo imali privremeno finansiranje i dobro smo to uradili.

B92: Pričaćemo o tome, ali i dalje ćemo nastaviti priču o odnosu politike i vojske. Pričali smo o uticaju politike na Vojsku, za sada ne postoji čini se obrnut uticaj, međutim, koliko je politika uticala na to da program Partnerstva za mir, u koji ste Vi vrlo ambiciozno krenuli kada je potpisan taj sporazum, zapravo zamre negde čini se na samom početku?

Ponoš: To je program međunarodnog karaktera i članstvo u takvoj organizaciji, odnosno programu je državni posao, Vojska je tu izvršilac radova u jednom domenu, što bi se reklo. Koliko će se daleko tu ići, koliko će se ambiciozno realizovati zavisi od države, to svakako ne može mnogo da utiče Vojska na tu priču. Zašto smo mi krenuli ambiciozno - pa, zato što je sa stanovišta struke to za nas korisna stvar. Da naponem, većini građana je to i jasno, da neutralnost i Partnerstvo za mir su vrlo kompatibilna priča, to jedno drugo ne isključuje i jedno drugom ne smeta čak. U našem prezentacionom dokumentu piše da ćemo biti punopravan i aktivan član u Partnerstvu za mir, nažalost, to se nije desilo.

B92: Zbog čega?

Ponoš: Kažem opet, ja vam nisam pravi sagovornik da objasnim zašto se to nije desilo, činjenica je da se nije desilo, da nemamo otvorenu misiju u Briselu i da nemamo potpisan sporazum o razmeni poverljivih informacija sa NATO-om u okviru tog programa. Zašto je to za Vojsku u ovom momentu štetno, štetno je zato što ne možemo da učestvujemo u radu nekih komiteta i da se čuje naše viđenje stvari, pa možda čak i u vezi Kosova, mada to ne bi bilo...

B92: Recimo, upravo u ovoj situaciji u kakvoj smo sada, koliko bi nam recimo koristilo da možemo da učestvujemo...?

Ponoš: Ne bi mi mogli kapitalno da utičemo na te stvari, nije Partnerstvo za mir format gde se odlučuje o visokoj svetskoj politici, ali može da se čuje mišljenje, može da se utiče na stavove ili na percepciju ljudi koji će sutra biti angažovani na Kosovu i Metohiji, da li u okviru KFOR-a ili te misije Euleks koju mi ne prihvatamo, ali je važno da se čuje naše mišljenje, da imamo komunikaciju. Osim toga, bilo bi jako korisno da imamo širi pristup nekim alatima Partnerstva za mir koji uključuju i kurseve, gde treba ipak nekakav bezbednosni klirins koji mi u ovom momentu nemamo, ali mislim da postoji nerazumevanje, i kad se neko odlučuje da ne potpisuje taj sporazum, ne ulazeći u političku dimenziju svega toga i kakve se poruke s tim šalju...

B92: A jeste uspeli Vi to da objasnite nadležnim ministrima, premijeru, predsedniku, da li oni imaju...?

Ponoš: Ja sam uveren da su ti ljudi vrlo sposobni da sve to razumeju, ne moram ja da im objašnjavam to. Ne dovodim to u pitanje, ja samo govorim gde je ono za šta ja odgovaram i šta je nadležnost Vojske, šta bi mi dobili da smo to potpisali i da to ne bi bilo ništa loše. Taj bezbednosni sporazum ne bi nas dovodio u situaciju da mi dajemo neke tajne koje imamo koje se tiču bezbednosti ove zemlje bilo kome u NATO-u, nego pre svega da sa informacijama ili nekim procedurama koje Partnerstvo nudi svojim članicama raspolažemo u skladu sa kodeksom koji se primenjuje u Briselu za članice. I nemaju članice Partnerstva za mir isti pristup istom nivou informacija koje imaju članice NATO-a, ne radi se tu ni o čemu spektakularnom, radi se jednostavno o korisnoj stvari i po tom mehanizmu funkcionišu ostale članice Partnerstva za mir, Rusi i svi ostali.

B92: A da li je u tom smislu opao i nivo saradnje u regionu sa drugim vojskama, obzirom da su svi oni, da tako kažem, ušli i u Partnerstvo za mir i mnogo življe sarađuju sa nekim međunarodnim i vojnim organizacijama od nas?

Ponoš: Ne, nije opao taj nivo saradnje, mi imamo kontinualan uspon međunarodne vojne saradnje multilateralne i bilateralne sve ove godine, mislim, imamo uspon zato što smo krenuli gotovo od nule 2002. godine, tako da nije bilo teško postići neki napredak s te strane gledano. Imali smo i povoljne političke okolnosti u nekom momentu, mislim da smo i sami stvorili neke reference, gde god smo slali ljude na kurseve vraćali su se kao jedni od najboljih zato što smo svesno slali za nijansu bolje nego što se tražilo i na taj način osvajali taj prostor i menjali percepciju o Srbima i o Srbiji, sve su to naši mali ambasadori bili.

B92: Da, ali znate zbog čega Vas to pitam, sad će početkom aprila biti NATO samit u Bukureštu, očekuje se da će Hrvatska, Makedonija, Albanija biti pozvane u NATO. Mi ostajemo, da parafraziram Tomislava Nikolića - crna rupa na svilenom ćilimu ukoliko se to zaista desi, a mi i dalje, bar čini se, nemamo konsenzus oko pristupa evroatlantskim integracijama niti bilo kojim drugim. Šta to znači za Srbiju i za Vojsku ovakvu kakva je?

Ponoš: Hajde da kažem da li to nešto remeti naše odnose bilateralne vojne sa tim zemljama koje eventualno ulaze, pa ne remeti, mi imamo razvijenije odnose sa nekim punopravnim članicama NATO-a do sada nego što smo imali sa tim regionalnim zemljama. Sa Norveškom koja je viđen član NATO-a imamo izvanrednu saradnju i sa nekim drugim, sa Nemačkom, sa Grčkom, sa Italijom. Znači, nije to tako direktno uslovljeno. Da li mi i u toj situaciji možemo mnogo toga da uradimo i da radimo u okviru Partnerstva za mir - možemo. Partnerstvo za mir je solidan format u kome može mnogo da se uradi. Ako je političko opredeljenje u ovoj državi da je naš nivo evroatlantskih integracija u ovom momentu Partnerstvo za mir, punopravno i aktivno članstvo, nije to malo, pa nismo mi bili na ulasku u NATO pa se neko predomislio, pa je to sad katastrofa u ovom momentu. Imamo mi mnogo toga da radimo u Partnerstvu za mir , to je format unutar koga mi imamo šta da ponudimo i šta da dobijemo.

B92: Bez obzira što recimo je to sada zastalo, bez obzira što nećemo u NATO, a ceo region hoće, dakle, ne gubimo...?

Ponoš: Neće ni Austrija, neće ni Švajcarska u NATO, pa imaju mnogo produktivniju saradnju u okviru Partnerstva za mir. Ja samo mislim da mi tu možemo mnogo da uradimo i da je šteta što ne radimo.

B92: A da li je deklaracija o vojnoj neutralnosti i na koji način uticala na Vaš cilj, a to je, ne mislim samo lično Vaš nego i Vojske i Ministarstva odbrane, da se Vojska profesionalizuje do 2012. godine? Mislite da je to moguće?

Ponoš: To ne zavisi previše od ovoga što ste vi rekli, zavisi od toga kakav će ugled biti vojne profesije ovde. Naravno, može politički da bude drukčije okrenuto i da se kaže da nama treba velika teritorijalna Vojska i može da utiče...

B92: Zato Vas to i pitam, jer ipak je...

Ponoš: Ali su to pretpostavke, mi i sa ovim formatom Vojske imamo te teritorijalne snage koje mogu biti povećane, smanjene, da li će biti više na bazi pasivne rezerve ili aktivne, to je stvar modaliteta. Ne mora to tako drastično da utiče na organizaciju Vojske, na ovo što smo mi zamislili, nije presudna stvar.

B92: Materijalna situacija u Vojsci sigurna sam da zanima i mnoge ljude koji nas sada gledaju, hvalili ste se da ste dosta toga uradili, samim tim što ste počeli od nule, ali koliko Vam budzet i Nacionalni investicioni plan i sva ta obećanja i eventualne donacije zaista pomažu?

Ponoš: Ne može jedan ili dva vojna budzeta da poprave situaciju koja je loša već 15 godina, bila je ona loša '90-ih, ali moram da vam kažem da ni od 2000. nije mnogo ulagano u Vojsku, bez obzira što se promenila situacija u Srbiji u tom nekom političkom smislu. Nije Vojska bila prioritet, to može da se pravda i činjenicom da je funkcionisala na nivou državne zajednice, ne na nivou Srbije, ali to je jednostavno tako. Za ovu godinu mi imamo budzet odbrane oko 65 milijardi dinara i to zvuči impresivno, međutim, kad se odatle oduzme parče koje se odnosi na vojne penzije, koji je deo toga, to je onda 47 milijardi zato što na penzije ide otprilike koliko i na plate. To opet nije samo po sebi toliko problematično, nego mi imamo problem i sa unutrašnjom struktorom troškova. Recimo, 2006. godine samo 46% od budzeta odbrane je odlazilo direktno za Vojsku.

B92: Evo, imamo jednog gledaoca koji nam je pisao pismo i kaže, moli nas da Vas pitamo šta se desilo sa, kako kaže, pompeznom najavom povećanja naših plata, umesto povećanja smo dobili umanjenje.

Ponoš: Ako dozvolite da završim ovo, mislim da je dosta značajno. Ta unutrašnja struktura budzeta je dosta važna, ako bi bilo tako loše kao što je bilo 2006. godine onda bi nama izdvajanje po vojniku bilo manje od 14.000 evra na nivou godine. Samo poređenja radi, Hrvatska ima preko 40.000 evra, sa sličnim budzetom zato što je unutrašnja struktura mnogo povoljnija. Hoću da kažem da ima još mnogo unutrašnjih rezervi, organizacijskih kojima može da se postigne ušteda i da imamo više investicija u proizvodnju, a u odbrani je to pre svega Vojska.

B92: Znači da se ovaj gledalac mnogo ne nada?

Ponoš: Ne, nije to poenta, povećanja plata je bilo, ali to nije bila samo povišica to je bila reforma sistema plata. Dosadašnji sistem plata je bio baziran na nizu dodataka i sličnih stvari, svaki od tih dodataka ima obeležje nekog vremena ili rukovodioca kad je to doneto. Ovo je kompletno novi pristup. Možda su malo izneverena očekivanja zato što je bilo nekih izjava pre toga u medijima kako će biti povišica 40% ili će biti od 10 do 40%. Ljudi po prirodi stvari uglavnom čuju ono što im je draže, čuli su mnogi tih 40%. Ne može odjednom i ne može tako lako, Godinama se to nije dešavalo, ovo je veliki iskorak koji se desio sada i najava Ministarstva je da će biti do kraja godine jedna sigurna, a možda još i dve povišice koje treba to da menjaju. Najniže plate od 20 i nešto hiljada za otprilike nisko kvalifikovano, odnosno vojnika profesionalca početnika, verovatno u Novom Sadu nije neka plata, ali na jugu Srbije u nekim opštinama to je više. Sve skupa naš prosek plata i posle ove povišice je manji od proseka plata u Srbiji, a mi ne radimo ipak prosečan posao i normalno je da ljudi očekuju da to bude više i bolje plaćeno, ali nam je isto tako jasno da ne može odjednom i ne može preko noći.

B92: Imamo vremena samo za još jedno pitanje, pre dve nedelje, možda i manje, već se više niko ni ne seća, bili su predsednički izbori u Srbiji. Videli smo da je Srbija duboko polarizovana između dve politike, dve ideologije, kako to izgleda u Vojsci?

Ponoš: Ako je nešto dobro urađeno prethodnih nekoliko godina onda je to da je Vojska izvučena iz unutrašnje politike, ako je Vojska i na koji način bila učesnik u ovim predsedničkim izborima bila je utoliko što je omogućila vojnicima na odsluženju vojnog roka da učestvuju na tome. Na prvom izbornom krugu to je bilo organizovano, jer su tada bili u nastavnim centrima, u međuvremenu su otišli u prekomandu pa to više nije moglo da se izvede.

B92: Ne sumnjam da su glasali, prosto Vas pitam za jedan utisak o atmosferi.

Ponoš: Da vam kažem kako smo se mi odnosili prema tome, onda smo rekli - sad ovaj vikend idite kući, onda je vaše slobodno pravo da li idete na glasanje ili idete da se vidite sa devojkom. To je način kako mi možemo da funkcionišemo. Ni na jednom sastanku tema nisu bili izbori, jer to i nije tema za Vojsku.

B92: Ali znate da su mnogi građani razmišljali hoćete li ostati Vi ili će doći general Delić, zato Vas to pitam.

Ponoš: To nije najvažnija stvar u ovoj državi, ovlašćenje predsednika je da menja načelnika Generlštaba i ne vidim šta je tu sporno.

B92: Generale, hvala Vam što ste bili u Poligrafu i čestitam Vam Dan vojske, hvala još jednom.