Спорт у Војсци
10.09.2009

Унапређење физичке обуке у Војсци Србије - НОВИ СИСТЕМ ЗА ПРОФЕСИОНАЛЦЕ


Изазови војног позива носе печат трајања, упорности, амбиције... Далеко су од чиновничке летаргије или равнодушности било које врсте. Напротив, динамична професија, хармонија знања, вештине, темперамента, свеколике умне и физичке способности пристају савременом војнику. Време је учинило своје и захтеви су, сасвим разумљиво, све већи. Траже се брзи одговори на различиту ситуацију, најсврсисходнија решења. Може ли војник да одговори тим захтевима? Мора! То није више само питање личне части већ уклапање у деловање и свест колектива, јединице.

У последњих неколико година у свету је растао углед Војске Србије и њених припадника. Учешће у мировним мисијама, школовање на познатим војним академијама, учешће на значајним заједничким вежбама Натоа и Програма „Партнерство за мир”.., допринели су да се, сасвим оправдано, створи таква слика. Признања годе, али се пре прихватају као подстицај за даљи рад него закључак да смо постигли жељени ниво. Простора за напредовање има и добро је уочен. Мудрост опредељује меру критичности где се на објективни тас ставља све добро и оно што би могло (морало) да буде боље.

У свеколиком сагледавању актуелног тренутка Војске Србије, са опрезним погледом на време које је пред нама, уочен је добар ланац, али са карикама које нису све подједнако чврсте. Једна од њих овога часа није на степену захтева професионализације наше војске. Наиме, ради се о психофизичкој припремљености њених припадника која се (о)држала до нивоа када је време издиктирало нове захтеве.  

                                                                      ОДГОВОР НА ПРОФЕСИОНАЛИЗАЦИЈУ

Тема је веома озбиљна и тражи јасно слово. Зато ће је тумачити генерал-мајор Петар Ћорнаков, начелник Управе за обуку и доктрину (Ј-7) Генералштаба Војске Србије, пуковник Зоран Шћекић, начелник реферата за физичку обуку Управе за обуку и доктрину ГШ ВС, и професор мр Радоје Роглић, референт за физичку обуку у Гарди.

– Процес професионализације је сам по себи изузетно сложен и захвата многе области. Да бисмо је успешно спровели до краја, неопходно је успостављање нових стандарда и на плану физичке обуке. Свима је јасно да професионални припадници Војске Србије морају да буду натпросечно припремљени у психофизичком смислу.

Ако овога часа погледамо где смо на том плану, сагледамо наш однос, стечене навике, свест уопште, постоји одређено (раз)мимоилажење са стањем и потребама које није добро. До сада смо имали доста разлога да налазимо оправдање. Ту су, пре свега, лоши улазни резултати рочних војника, њихов недовољан боравак у војсци да би се ситуација променила. Сада смо на новој коти јер ћемо до краја години примити две до три хиљаде професионалних војника. Не би било добро да останемо на старим позицијама. Садашњи резултати нису задовољавајући и захтевају битне промене. Све су то разлози који су нас определили да проценимо како је дошао моменат за промену на плану физичке обуке и успостављање нових стандарда – каже у уводу генерал Ћорнаков.  

Дакле, реакција је била у прави час...

 – Да смо то одложили за наредну или неку другу годину било би касно. Јер, до сада нисмо имали довољан број професионалних војника који би обезбедио примену новог система. Он ће се битно разликовати од обуке рочних војника. Имаћемо професионалне јединице које имају другачије циљеве. Задатак команданта је да оспособи свој састав. Програм који смо усвојили, а ступа на снагу 1. септембра, треба да омогући достизање жељеног нивоа физичке спреме за три месеца, а затим да га унапређујемо.

Дакле, реч је комплетној промени свести о захтеву и истрајавању команданата у смислу психофизичке припремљености припадника своје јединице. Наравно, да би се променила свест неопходно је изменити и многе системске мере јер ће и од степена психофизичке спреме зависити ток каријере, службена оцена, одлазак на школовање, напредовање у служби... Али, о томе неком другом приликом.

Чиме сте се руководили приликом израде стандарда?

– Ослањали смо се, пре свега, на искуства професионалних армија јер томе тежимо. Закључили смо да су системи захтевнији, али флексибилнији. Тачно је да прописују више критеријуме, али и више дисциплина кроз које се проверавају професионална војна лица. Јер, неке људе краси такозвана експлозивна снага, друге издржљивост, брзина... У том смислу дата је свима прилика да се докажу.

У појединим армијама постоји и дисциплина коју одређује командант одређеног ранга, а тиче се примењеног физичког оспособљавања карактеристичног за поједине врсте састава. За сада ми то нећемо радити, али није искључено да убудуће, на пример, командант специјалне јединице или војне полиције нареди маршевање под пуном ратном опремом, верање, савладавање препрека у природи где се затекну на вежби, логоровању, гађању...

Шта је још вредност новог у односу на претходни систем?

– На снази је био веома ригидан систем који је у први план стављао брзину (анаеробну), издржљивост уско повезану са снагом срчаног мишића. Имали смо понекад озбиљних проблема и знакова тешког угрожавања здравља људи. То се посебно видело у трчању на 1.500 метара. Проучавајући како то други раде, закључили смо да људе не треба излагати непотребним ризицима и искушењима. Тако ће, на пример, уместо 1.500 метара трчати 12 минута па колико постигне пређене стазе тако ће бити вреднован. Издржљивост треба да носи превагу над снагом.

Шта је неопходно учинити да би резултати били видљиви већ за три месеца?

– Како би се то остварило неопходно је спровести у живот програм који је потписао начелник Генералштаба и поштовати с тим у вези донета наређења о начину спровођења, задацима, роковима... Још нешто, нисмо задовољни физичком оспособљеношћу официра и подофицира који раде у командама, од бригаде па навише. Уводи се кондиционо вежбање сваког дана и важи за све! Јутарње вежбање биће обавезно на свим нивоима. Овога часа немамо довољно референата за физичку обуку и инструктора. Тај проблем смо решили тако што су команданти задужили старешине које ће бити одговорне за спровођење програма. Они ће до 1. септембра проћи семинаре и едукацију како би се што боље припремили за нову улогу. Детаљно ће проучити програме, захтеве, критеријуме... За три месеца очекујемо конкретне резултате. – закључује генерал Ћорнаков.   

                                                                 ВРЕДНОВАЊЕ РЕЗУЛТАТА

Општи је закључак да физичка обука у ВС не задовољава у потпуности постављене високе циљеве и да представља слабију карику оспособљености јединица. Често се помињало вредновање, односно површан однос према резултатима и оцењивању уопште. Који су елементи (структуре система физичке обуке) били најслабији?           

– У првом реду неадекватно вредновање физичке обуке, тачније њеног основног продукта физичке оспособљености у системским документима: Правилу о контроли и оцењивању борбене готовости и Уредби о оцењивању војних лица. Ови документи су изузетно значајни јер одређују став о вредности физичке обуке за борбену готовост и оспособљеност – каже пуковник Зоран Шћекић.

Шта је суштина новог реформског документа?

– У досадашњем Правилу о контроли и оцењивању  борбене готовости, физичка обука је вреднована тако да свега два посто утиче на борбену готовост, а физичка способност као параметар физичке обуке само један посто! Ако физичка способност војника и старешине, односно јединице у целини утиче свега један посто, јасно је колико је та вредност деградирана. Стање је чинило још горим чињеница да ни слаба оцена физичке оспособљености није имала веће последице на укупну оцену борбене готовости. Дешавало се чак да јединица добије слабу оцену физичке способности, а има врло добру оцену борбене готовости.

Нови реформски документ који је привремено усвојен (Правило о оцењивању оперативне способности), где се уместо борбене готовости говори о оперативној способности, ставља значај физичке обуке у далеко бољу позицију – јединица не може да добије позитивну оцену оспособљености уколико из провере физичке оспособљености не добије позитивну оцену.

Ако се већ поправљају претпоставке за бољи однос према физичкој обуци, зашто се мења начин провере физичке способности?

– У првом реду због подизања нивоа физичке способности (стандард) кога треба да поседују сва професионална војна лица. По старом Упутству о провери, критеријум је био веома низак што се лако могло уочити поређењем са земљама у окружењу и савременим армијама.

Које су главне новине које доноси нова провера у односу на досадашњу?

– Провера важи за сва професионална војна лица оба пола. Најважније је дефинисање минималног стандарда који мора да испуни сваки припадник ВС у току службе, без обзира на чин, положај, године и пол. Њиме се обезбеђује добар радни потенцијал, јачање и очување здравља, односно превентива болести. Спроводиће се два пута годишње, чиме ће се обезбедити перманентно одржавање високог нивоа физичке способности. Затим, новина се тиче избора допунске дисциплине провере од више понуђених а важи за мушкарце до 36 година старости.

За проверу физичке издржљивости (аеробне способности) и лица преко 40 година старости, урађени су прилагођени тестови. Урађене су посебне батерије тестова и норме (стандарди) за специјалне јединице у односу на своје карактеристике (противтерористе, војну полицију специјалне намене...).

Како су подељене старосне категорије и шта садрже батерије тестова односно изборне дисциплине?

– Нагласићу, провери физичке способности подлежу сва професионална војна лица оба пола, без обзира на положај и чин, од почетка до краја службе. По годиштима одређено је седам категорија; до 26 година, 26–31, 32–36, 37–41, 42–46, 47–51 и преко 51 године. Основна батерија тестова која се односи на све старосне категорије садржи: подизање трупа за два минута (за процену издржљивости и снаге трбушних мишића), склекови на тлу два минута (за процену снаге руку и раменог појаса), трчање 12 минута и маршевање на 1.000 метара (за процену аеробне издржљивости).

Лица до 36 година старости имају обавезу да изаберу још један додатни тест од понуђених садржаја: згибови, пењање уз конопац, полигон пешадијских препрека или пливање на 100 метара. Основна батерија тестова састоји се углавном од оних који се користе у армијама земаља чланицама Натоа. Слични су и критеријуми за оцењивање. У односу на досадашње, норме су знатно веће, поготово за испуњење минималних захтева.

Да ли је постављени стандард реално остварљив?

– Будући да желимо значајан стратешки искорак, циљ ћемо остварити а самим тим и наше визије. Наравно, мислим и на подршку самог државног односно војног руководства и већ започете активности. Донета је нова батерија тестова и постављени су стандарди. Следи њихова провера у пракси и верификација након истраживања. Донели смо циљани тромесечни програм физичког вежбања за испуњење стандарда физичке способности. Физичка обука, односно физичка способност је далеко боље вреднована у структури оперативне способности.

У новом Нацрту уредбе за службену оцену професионалних војних лица, физичка способност заузима високо место. У току је израда Концепта средњорочног развоја материјалне базе за обуку, која обухвата и физичку. До краја наредне године урадиће се ново Упутство за физичку обуку, којим ће се на савремен начин обрадити комплетна проблематика физичке обуке. Урађен је и нови нацрт Упутства о спортским такмичењима у ВС – закључује пуковник Шћекић.                                                                              ТЕМАТСКЕ ЦЕЛИНЕ

Како је истакао пуковник Шћекић, приступило се изради, изменама и допунама системских докумената којима се регулише физичка обука у ВС. Тако је наређењем начелника Генералштаба радни тим стручних лица израдио Привремени приручник за подизање физичке способности професионалних војних лица. Осим пуковника Шћекића, међу људима који су писали један од базних докумената био је и професор мр Радоје Роглић. Његово велико искуство у раду с припадницима елитне јединице, висока стручност и савремени приступ сагледавања проблема, уткани су у слово приручника. Коме је намењен и шта су његове целине?

– Намењен је командама јединица и установа ВС за планирање, организовање и реализацију физичке обуке професионалних војних лица ради подизања физичке способности на ниво који обезбеђује достизање прописаних стандарда. Састоји се од четири међусобно усклађене тематске целине: стандарди за оцењивање способности са предложеном батеријом тестова и таблицама за оцењивање физичке способности који су усклађени са стандардима савремених армија. Затим програм физичког вежбања за испуњење стандарда. Реализује се у тромесечним циклусима и могуће га је ускладити са обуком војника током периода обучавања. Садржаји су практични и једноставни, али захтевају поступност и редовност. Њих је могуће остварити на постојећој спортској инфраструктури.

 План мера је трећи део а тиче се описа организационих, мотивационих и других мера за достизање стандарда. У завршном делу дате су норме за проверу физичке способности припадника специјалних и јединица војне полиције.

Постоји ли бојазан да је три месеца кратак рок, а да су норме строге?

– За све оне који редовно вежбају нема нимало бојазни. Рок је реалан, а норме нису баук уколико се прати правилник. Наиме, јутарње вежбање је сваког радног дана у трајању од 20 минута и важи за све. Затим, за часове физичке обуке предвиђено је 180 минута недељно, три пута 60 минута у командама и четири пута 45 минута у јединицама. Наравно, остављено је простора и за примењено вежбање о чему ће водити бригу референти за физичку обуку, инструктори и лица задужена за њено извођење.

Напомињем да је програм флексибилан и пружа могућност прилагођавања средини. Један од његових значајних циљева јесте едукација појединаца да могу сами вежбати, а ићи ће им на руку бесплатно коришћење спортских објеката у ванрадно време. Дакле, ништа се не тражи што није остварљиво, времена има довољно да се усвоје нови стандарди а већ први резултати даће нам за право да смо на добром путу – истиче професор Роглић.

У захтеву времена садржани су разлози до којих се дошло на бази научних истраживања и на темељу свеколиких искустава. У ратним условима, на пример, физички способнији борци отпорнији су на различите врсте стреса, напоре и недаће које утичу на морал и вољу за борбу. Физички неприпремљени војници у рату опажају себе као неупотребљиве и често беже од стварности. Физички спремнији имају већу отпорност и бољу адаптацију на различите климатске и температурне промене, на глад, жеђ, несаницу...

Физичка способност старешина и војника, у рату и миру, има непосредни утицај на ефикасност извршавања задатака. Спремнији се мање повређују, лакше адаптирају, брже реагују а рањени далеко бржеопорављају...

                                                             ОЦЕЊИВАЊЕ ВОЈНИХ ЛИЦА

Важећом Уредбом о оцењивању војних лица регулисан је начин стицања службене оцене професионалних војника. Оцена се добија на основу пет елемената. Један од њих је „физичка способност за дужност коју обавља”. Тако дефинисан елемент је непрецизан и подложан субјективној процени јер за њега нема ваљаног критеријума. Новим Нацртом Уредбе о оцењивању војних лица предвиђено је да оцена физичке способности улази у просек службене оцене. Нико не може имати позитивну оцену уколико има слабу оцену на провери физичке способности.  

                                                                  СТАРОСНЕ КАТЕГОРИЈЕ

Провери физичке способности подлежу сва професионална војна лица оба пола, без обзира на положај и чин, од почетка до краја службе. По годиштима одређено је седам категорија; до 26 година, 26–31, 32–36, 37–41, 42–46, 47–51 и преко 51 године. Основна батерија тестова која се односи на све старосне категорије садржи: подизање трупа за два минута (за процену издржљивости и снаге трбушних мишића), склекови на тлу два минута (за процену снаге руку и раменог појаса), трчање 12 минута и маршевање на 1.000 метара (за процену аеробне издржљивости).  

 
Email