Централна свечаност поводом обележавања Дана државности
Четвртак, 15.2.2018 | Култура и традиција
Централна државна церемонија прославе Сретења – Дана државности Србије одржана је данас у Меморијалном комплексу у Орашцу.
Централна државна церемонија прославе Сретења – Дана државности Србије одржана је данас у Меморијалном комплексу у Орашцу, у присуству председника Републике Србије Александра Вучића и Републике Српске Милорада Додика, председника Српског националног већа у Хрватској Милорада Пуповаца, председница влада двеју држава Ане Брнабић и Жељке Цвијановић, министара у Влади Републике Србије као и представника локалних заједница, свештенства и многобројних грађана.
Након помена пострадалим устаницима који је одржаo Његова светост патријарх српски Иринеј, венце на споменик вожду Карађорђу положили су председници Вучић и Додик.
Према речима председника Републике, данас je велики дан, када славимо Србију сећајући се славних предака и одајемо почаст онима који су поставили темеље наше модерне државности.
– То је дан саборности, дан сретања нас и грађана Србије како са својим прецима и прошлошћу, тако и са собом, нашом садашњошћу. То је дан када, држећи се правих узора планирамо своју будућност и постављамо пред себе најважније задатке, рекао је председник Вучић, подсетивши да су се далеке 1804. недалеко од места на коме се данас обележава Дан државности окупили највиђенији Срби на челу с вождом Карађорђем и донели одлуку да подигну устанак против османске власти.
Говорећи о славној српској историји, председник Републике Србије је истакао да је пламен који су запалили вожд Карађорђе и његови устаници био толико велики и моћан да је осветлио пут не само Србима већ и народима око нас. Подсетио је и на речи Милована Витезовића да нам је „слободу осветлио Карађорђе, а државу васпоставио господар Милош“ и да зато данас славимо слободу и српску државу.
Према речима председника Вучића, пред Србијом је дугачак пут и планински венци услова и препрека, али да „ми - потомци оних 300 који су се овде окупили, […] имамо да кажемо оно што је рекао Ханибал кренувши на Рим – 'или ћемо наћи пут, или ћемо га сами направити“.
– Ово је, Србија – слободна и независна, Србија Црног Ђорђа и господара Милоша, Србија Димитрија Давидовића, кнезова и сељака, Пупина и Тесле, Цвијића, Црњанског и Андрића, Путника и Мишића, свих нас који смо њихова деца и који знамо шта нам је чинити. Данас можемо све јер су нас они томе научили. […] Све што нас чека морамо да решавамо, а да нам руке и образ остану чисти, поручио је председник Републике Србије и додао да ми, потомци устаника, можемо да нађемо решење сваког проблема.
Он је истакао да је Србија почетком 19. века била опредељена да живи у модерној и правно уређеној држави и да је ту жељу преточила у наш први устав који је донет на данашњи дан 1835. године и који је Србију сврстао у ред модерних држава и другу земљу у Европи која је укинула феудализам.
Вучић је, у свом говору указао да Србија иде ка чланству у Европску унију, али не запоставља пријатељства са Русијом, Кином и другим земљама света.
– Захваљујући мудрој политици којом нас је научио господар Милош, наша Србија је из дана у дан све снажнија на свим пољима. Сваким даном је све више поштованија и уваженија, а њена реч се пажљиво слуша, цени и одмерава. Захваљујући мерама штедње успели смо да оздравимо финансије и уздижемо привреду. Резулутате у правој мери и обиму ћемо тек видети – поручио је он, напомињући да су за те резултате заслужни сви грађани Србије.
Истакао је да као председник мора да укаже на озбиљне проблеме, а најважнији и најтежи проблем, проблем свих проблема, је смањење броја наших становника.
– Држава не сме да се меша у одлуку сваког појединаца, јер је оснивање породице приватна одлука, али као председник саопштио бих бројеве који нису добри и који су забрињавајући. Пре 70 година рођено је око 163.297 деце, а 2017. готово 100.000 деце мање. Када не бисмо чинили ништа на овом плану ситуација би била све гора. Демографија и наталитет изузетно су важне за будућност наше земље – рекао је Вучић, додајући да тај тежак проблем морамо да решавамо, јер иако се држава из дана у дан „све више развија, отвара фабрике, радна места, прави спортске дворане, велелепне зграде, болнице, да је све то џаба ако нема људи, ако у нашој јуначкој Шумадији буде све мање деце чији ће плач и радост обрадовати домаћине“.
Честитајући празник, председник Републике Српске је истакао да нема бољег места за обележавање данашњег празника од Орашца, места које сублимира оно што је историјска тежња српског народа, а то је тежња за слободом. Он је подсетио да Срби у својој историјској борби за слободу нису изнедрили само једног Карађорђа, већ многе знане и незнане јунаке.
– Данас, када је Србија враћена српском народу и када се српски народ где год он био, и овде и тамо, и близу и далеко, окупља око националне идеје и државе Србије, идеје која се зове слобода и наш национални идентитет, Срби су морали да прођу многе своје историјске заблуде, рекао је Додик, напомињући да је једна од тих заблуда Југославија, иако су Срби стварањем Југославије хтели да омогуће слободу не само за себе, већ и за друге.
Додик је рекао да српски народ има своје две државе – Републику Србију и Републику Српску. Он је подсетио на речи председника Вучића да нема хрватских, босанских или неких других Срба, већ да постоји јединствен српски народ где год се он налазио и где год живео, са својом традицијом, крсном славом, језиком, писмом и говором.
Председник Српске је поручио да му је посебна част да на свечаном и важном дану за српски народ пошаље поруке окупљања и јединства српског народа, као и очувања нашег идентитета, поноса и успеха у историји. Подсетио је да је српски народ страдалнички народ прошлог века и изразио жељу да овај век буде век српске слободе.
У име Владе Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положио је венац и одао почаст вожду Карађорђу у Цркви Светог Ђорђа на његовом гробу на Опленцу. Осим њега, венце су положили и делегација Министарства одбране и Војске Србије предвођена командантом Прве бригаде копнене војске бригадним генералом Жељком Петровићем, представници Општине Топола и многа друга удружења.
Сретење је државни празник којим се обележавају два значајна историјска датума битна за културно-историјски и национални идентитет Срба. Србија обележава Сретење – Дан државности у знак сећања на 15. фебруар 1804, дан када су српски устаници, предвођени Ђорђем Петровићем Карађорђем, на збору у Орашцу одлучили да покрену Први српски устанак. Тим догађајем почела је обнова српске државности после вишевековне отоманске власти.
У наредних неколико година устаничка војска, под вођством Карађорђа, у чувеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, у Београду и другим местима, поразила је отоманске снаге и ослободила готово целу територију Београдског пашалука. Тиме су Срби отпочели ослободилачку борбу против отоманске власти и процес стварања своје нововековне државе.
Такође, истог датума 1835. године у Крагујевцу донет је Сретењски устав, први устав Србије и један од најдемократскијих и најлибералнијих устава тог времена.
