Нема тога што нећемо урадити за слободу

Скупу су присуствовали министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, с члановима колегијума, потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, представници удружења ветерана, Министарства одбране и Војске Србије, као и гости из јавног, културног и верског живота.

На свечаној академији уручена су признања институцијама и традиционалним и ветеранским удружењима.

 

Министар одбране Александар Вулин, у пратњи начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубиша Диковића, уручио је Златну плакету Министарства одбране потпредседнику Владе Републике Србије и министру унутрашњих послова Небојши Стефановићу, док је Војна спомен медаља за допринос Министарству одбране и Војсци Србије уручена Мирославу Лазовићу, председнику Удружење ратних и мирнодопских војника инвалида Србије. 

 

Плакетом Министарства одбране награђено је Удружење војних пензионера Србије, чији је  председник, генерал-потпуковник у пензији Љубомир Драгањац и примио признање, док је пуковник у пензији Милојко Николић, у име Савеза организација резервних војних старешина Србије, преузео захвалницу Министарства одбране.

 

Председник општине Прокупље Александар Симоновић поклонио је министру одбране Александру Вулину, копију заставе једне од најчувенијих јединица српске војске, 2. пешадијског пука „Књаз Михаило“ првог позива Моравске дивизије – чувеног „гвозденог“ пука.

У свом обраћању министар одбране Александар Вулин истакао је да у ратовима које је Србија водила, а које није изазивала, она давала и истурала испред себе најбоље и најдрагоценије што је имала.

 

-  Нису то никад били најбољи и највећи оклопи, нити најсавременији и најскупљи борбени системи, али увек су то били најбољи и највреднији људи од којих се тешко растајала. Они су ишли испред ње, тамо одакле је повратка било мало или га није било. Тешко се Србија растајала од своје деце, баш као што је послала 1.300 каплара, своју будућност, да сачува опстанак и постојање свог народа и своје земље, тако је у свим ратовима које није тражила и које није изабрала да води, Србија храброшћу својих људи превладала, побеђивала, опстајала и остајала - рекао је министар Вулин и додао да оно што су други народи препуштали другима, да изборе њихову слободу, да им уцртају границе и кажу где и колико могу да живе - српски народ није препуштао никоме осим себи.

 

Он је истакао да је српски народ увек био жељан слободе, не разумејући како уопште без слободе може и да се живи.

 

- Расељававајући кости по безбројним и бескрајним ратиштима, српски народ је упорно, тврдоглаво и жилаво изборио своје право да постоји и да живи како мисли да треба. Ја вам се данас захваљујем поштовани ветерани и ратници, вама драге породице које сте остале без најдражих и највољенијих, у име читавог народа, што можемо да стојимо и говоримо и мислимо на свом језику у својој земљи, да је водимо како мислимо да треба, да јој се радујемо, да тугујемо и да буде наша. 

Изборили сте право да сами одлучујемо о својој судбини, да сами бирамо своје непријатеље, да се радујемо својим пријатељима. Право да трајемо непрекинуто и слободно. Било је времена, деценија који нису тако далеко иза нас, када се Србија стидела оних који су је бранили, када су је мало учили, мало претили и мало више кажњавали него награђивали. И говорили јој да треба да се стиди оних који су се за њу борили. Говорили су јој да је свака цена коју је платила за слободу превелика, да су сви људи који су за слободу дали своје животе то урадили улудо, јер слобода и не значи превише ако си мали и малобројан. Говорили су јој и учили је да треба да се измакне од славе својих предака, да је и та слава можда упитна и нису можда преци радили баш најбољи посао и најбоље чинили тиме што су гинули за слободу својих потомака. Можда је могло другачије, јефтиније. Учили су је и говорили су јој да треба да се стиди генерације победника, да та честита српска униформа можда и није баш тако честита и можда не треба свако да је носи и можда не треба да личи на народ који је носио. Говорили су јој и покушавали да јој у главу уграде осећај страха и стида сваки пут кад изговори своје име, да треба да се одрекне оних који су је бранили да не изговара њихова имена, да им не допусти да живе и да трају. Говорили су јој да традиција коју имају, која је створила овај народ, вређа друге народе и друге земље, учећи је да треба да се одрекне своје прошлости, јер само тако имаће будућност - рекао је министар и констатовао да су та времена прошла у неповрат.

 

- Никада се више Србија неће стидети ниједног свог ратника, нити војника, ниједног свог борца нити једне своје ране, нити сузе, никада се више Србија неће стидети ниједног свог ратника. Зато данас стојимо поносно овде пред вама и са вама, да вам се захвалимо на томе што сте постојали и што постојите, да се још једном обрадујемо снази и части униформе коју сте носили и који ће да носе они који ће, не сумњајте, бити подједнако храбри и вредни успомене. 

- Пред вама хоћу да изговорим једну неуслишену молбу, једну жељу коју српски народ изговара већ вековима и упорно је понавља, несигуран да ће се икада испунити: све што молимо и сањамо је да се само једна једина генерација у историји овог народа, роди, да прохода, научи да пише и да се радује, да се ожени и да се уда, да да живот онима који ће ићи иза ње, да мирно умре и да нема ниједну ратну причу и ниједног ратног друга, и да не зна шта значи рат. Само је једна молба коју српски народ изговара и која никад није била услишена. На нама је да живимо тако као да ће бити. Када ће наша деце корачати у тишини мира. А ако нам се молба не испуни,  ако нам се жеља не оствари, нема тога што нећемо урадити за слободу - рекао је министар одбране Александар Вулин захваљујући ратним ветеранима што су нам дали пут и право да слободно живимо.

На свечаној академији прочитана је и честитка коју је председник Републике Србије Александар Вучић упутио војним ветеранима. У њој се, између осталог, наводи да су наши преци уложили храброст и одважност, као и своје животе за добробит Србије и потомака, урезавши своја имена у историју српског народа.

 

- Честитајући вам празник сећаћемо се ваших часних жртава, одајемо вам почаст и обавезујемо будућа покољења да следе ваш пут за добробит Србије.

 

За музички део програма на свечаности био је задужен Уметнички ансамбл Министарства одбране "Станислав Бинички", са солистима док је химну Републике Србије отпевао аматерски хор Министарства одбране и Војске Србије.