Петхиљадити падобрански скок заставника Мирољуба Јанићијевића
Четвртак, 4.7.2013 | Спорт у Војсци
Заставник Мирољуб Јанићијевић из 63. падобранског батаљона Специјалне бригаде извео је данас на нишком аеродрому свој петхиљадити падобрански скок.
Заставник Мирољуб Јанићијевић из 63. падобранског батаљона Специјалне бригаде извео је данас на нишком аеродрому свој петхиљадити падобрански скок.
Он је био део дванаесторке која је реализовала групни ликовни скок са висине од три хиљаде метара, тако што су четири падобранца скочила у бази из хеликоптера, док су се остали, двојица по двојица, прикључивали.
– Ово је веома емотиван тренутак за мене. У нашој земљи пет хиљада падобранских скокова представљају, заиста, велико достигнуће. Срећан сам и због тога што сам најмлађи падобранац у Србији, који је успео да са 43 године скочи пет хиљада скокова, и први припадник Војске Србије који је у служби извео толико скокова – рекао је заставник Јанићијевић одмах после атрактивног скока и сигурног приземљења.
Командант 63. падобранског батаљона потпуковник Ненад Зонић наглашава да се у батаљону сви поносе због Јанићијевићевог јубилеја.
– Право је задовољство да у војном колективу имате људе попут заставника Мирољуба Јанићијевића. Он годинама несебично преноси своје искуство, знања и вештине на остале припаднике јединице, унапређује ниво падобранске обуке, а самим тим и оперативне способности. Поред тога, он је као члан екипе ’Небеске видре’ освојио многобројна признања и награде и тиме подигао углед нашег састава и војске у целини – рекао је потпуковник Зонић.
Заставник Мирољуб Јанићијевић рођен је у Крушевцу, 1970. године, где је завршио основну и средњу школу и почео да се бави падобранством у аеро-клубу „Михајло Живић“. Бавио се каратеом као дечак, али га је касније, у тинејџерским годинама, освојило падобранство. Мирољуб је у аеро-клубу имао седамдесет скокова, а онда је, током служења војног рока, конкурисао за професионалног војника и 1990. године почео да ради у тадашњој 63. падобранској бригади.
Мирољуб има звање инструктора падобранства прве класе и носилац је златног падобранског знака од 2004. године. Пет хиљада изведених падобранских скокова значи да је Јанићијевић у просеку скакао сваког радног дана и да у слободном паду има четрдесет часова летења.
– У ових пет хиљада скокова пет пута сам отварао резервни падобран, имао сам пар повреда, али не памтим неке лоше моменте у падобранству. Важно је имати праве учитеље, а ја сам имао срећу да су ми наставници били квалитетни падобранци, Љубиша Наумовић у цивилству и капетан прве класе Мирко Ђорђевић у војсци. Сада сам већ и ја учитељ батаљону падобранаца, пошто сам обучио преко 400 падобранаца кроз инструкторски рад.
Јанићијевић је више пута био државни првак у различитим спортским падобранским дисциплинама, док му је у међународној конкуренцији највећи успех освајање осмог места на светском првенству 1997. године, у дисциплини скок на циљ.
– Моја такмичарска каријера још није завршена – каже заставник Мирољуб Јанићијевић. – Време за постизање најбољих резултата у скоку на циљ је од тридесет пете до педесете године, јер та дисциплина захтева смиреност и искуство падобранца. Наше спортско падобранство је на светском нивоу негде у средини, а за светски врх су потребна озбиљнија улагања.
Он је био део дванаесторке која је реализовала групни ликовни скок са висине од три хиљаде метара, тако што су четири падобранца скочила у бази из хеликоптера, док су се остали, двојица по двојица, прикључивали.
– Ово је веома емотиван тренутак за мене. У нашој земљи пет хиљада падобранских скокова представљају, заиста, велико достигнуће. Срећан сам и због тога што сам најмлађи падобранац у Србији, који је успео да са 43 године скочи пет хиљада скокова, и први припадник Војске Србије који је у служби извео толико скокова – рекао је заставник Јанићијевић одмах после атрактивног скока и сигурног приземљења.
Командант 63. падобранског батаљона потпуковник Ненад Зонић наглашава да се у батаљону сви поносе због Јанићијевићевог јубилеја.
– Право је задовољство да у војном колективу имате људе попут заставника Мирољуба Јанићијевића. Он годинама несебично преноси своје искуство, знања и вештине на остале припаднике јединице, унапређује ниво падобранске обуке, а самим тим и оперативне способности. Поред тога, он је као члан екипе ’Небеске видре’ освојио многобројна признања и награде и тиме подигао углед нашег састава и војске у целини – рекао је потпуковник Зонић.
Заставник Мирољуб Јанићијевић рођен је у Крушевцу, 1970. године, где је завршио основну и средњу школу и почео да се бави падобранством у аеро-клубу „Михајло Живић“. Бавио се каратеом као дечак, али га је касније, у тинејџерским годинама, освојило падобранство. Мирољуб је у аеро-клубу имао седамдесет скокова, а онда је, током служења војног рока, конкурисао за професионалног војника и 1990. године почео да ради у тадашњој 63. падобранској бригади.
Мирољуб има звање инструктора падобранства прве класе и носилац је златног падобранског знака од 2004. године. Пет хиљада изведених падобранских скокова значи да је Јанићијевић у просеку скакао сваког радног дана и да у слободном паду има четрдесет часова летења.
– У ових пет хиљада скокова пет пута сам отварао резервни падобран, имао сам пар повреда, али не памтим неке лоше моменте у падобранству. Важно је имати праве учитеље, а ја сам имао срећу да су ми наставници били квалитетни падобранци, Љубиша Наумовић у цивилству и капетан прве класе Мирко Ђорђевић у војсци. Сада сам већ и ја учитељ батаљону падобранаца, пошто сам обучио преко 400 падобранаца кроз инструкторски рад.
Јанићијевић је више пута био државни првак у различитим спортским падобранским дисциплинама, док му је у међународној конкуренцији највећи успех освајање осмог места на светском првенству 1997. године, у дисциплини скок на циљ.
– Моја такмичарска каријера још није завршена – каже заставник Мирољуб Јанићијевић. – Време за постизање најбољих резултата у скоку на циљ је од тридесет пете до педесете године, јер та дисциплина захтева смиреност и искуство падобранца. Наше спортско падобранство је на светском нивоу негде у средини, а за светски врх су потребна озбиљнија улагања.
